БАРИЈЕРЕ МИГРАНТИМА ВЕТАР У ЛЕЂА КРИЈУМЧАРИМА: Анализа "Новости" - Какве последице по Србију може да има најава за тражиоце азила у ЕУ

У Србији тренутно борави око 3.000 избеглица и миграната, који су углавном ван система и врло брзо настављају даље.

Фото: МУП

Да ли ће у блиској будућности овај број радикално порасти зависи од тога хоће ли ЕУ прихватити мађарски модел. Он предвиђа да о томе могу ли људи да уђу у ову земљу одлучује Будимпешта, али не код своје куће, већ у суседним земљама, тачније у својој амбасади у Београду.

Ако Европа прихвати овај модел за који је Мађарска драконски кажњена пре десетак дана пред Европским судом за људска права, то значи да је договор између Италије и Албаније био само "штих проба". Наиме, према овом уговору, Италија финансира прихватне центре за илегалне мигранте ухваћене у Средоземном мору, а ти центри налазе се у Албанији.

Мађарски премијер Виктор Орбан најавио је да се испитује могућност да се процедуре за одобравање азила обављају у земљама које нису чланице ЕУ.

- Ако мигранти желе да дођу у Мађарску, они најпре морају да контактирају мађарску амбасаду, на пример у главном граду Србије, Београду. Ту им се проверавају сва документа. Они могу да уђу у земљу само ако мађарске власти дају зелено светло. У супротном не - објаснио је Орбан како изгледа политика "спољних хот-спотова", коју ће Будимпешта заговарати током свог председавања Саветом ЕУ, од 1. јула.

Њен слоган је, иначе, "Учинимо Европу поново великом".

Подаци европске статистичке службе Еуростат дају наизглед Орбану ветар у леђа, када кажу да је прошле године у Мађарској поднето само 30 првих захтева за добијање азила. Истовремено, према статистици Савезне канцеларије за миграције и избеглице, у Немачкој их је у истом периоду поднето око 330.000.

Фото Танјуг

Према Радошу Ђуровићу из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, овакве мере неће спречити миграције, већ ће само повећати зараде кријумчарима људи и ризик.

- Кроз Србију је прошле године прошло око 108.000 људи, од којих је огроман број отишао ка Мађарској и нешто мањи ка Хрватској - каже Ђуровић. - Врло је мало оних који су поштовали процедуру коју је Будимпешта прописала. Они се нису обраћали њиховој амбасади у Београду, а ако би се и обратили, морали су да чекају одговор месецима, па би без њега продужили даље. Од оних који су сачекали, највећи број је одбијен, а тек мали број добио је могућност да уопште уђе у Мађарску и тамо тражи азил. Због оваквог понашања Европски суд казнио је Будимпешту 14. јуна са чак 200 милиона евра, плус милион за сваки дан неиспуњавања пресуде из 2020. Према тој пресуди, Мађарска се није придржавала важећег закона ЕУ о азилу, намерно заобилази заједничку политику Уније и тиме угрожава јединство правних норми и солидарност међу државама-чланицама. Свака држава Уније мора да покаже солидарност, а не да се терет свали на треће земље.

Ђуровић наглашава да је ограничавање приступа процесу међународне заштите и незаконито притварање тражиоца азила у транзитним зонама супротно европским прописима, а нова политика измештања миграција у треће земље могла би негативно да се одрази на западнобалканске државе, нарочито Србију.

- Кроз нашу земљу је, према проценама са терена, од почетка године прошло око 18.000 људи, што је мање него лане, а рута се добрим делом изместила на БиХ, па одатле у Хрватску. Људи улазе у источну и јужну Србију и иду одмах ка Босни и Херцеговини. Све мање су видиви, уз помоћ кријумчара за четири дана стижу од Турске до Србије и настављају даље. Нове баријере их неће зауставити, већ ће само кријумчарење постати уноснији бизнис, а цене веће - констатује Ђуровић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације