ЕЛЕКТРОШОКОВИ И СЛОМЉЕНА РЕБРА ВРЕДЕ 7.000 ЕВРА! Да ли Хрватска исплаћује одштету и коме због бруталних мучења у логорима и убистава

НЕ зна се колико је Срба, мучених у затворима и логорима широм Хрватске током рата деведесетих, као и чланова породица убијених, успело да добије одштету од ове државе. Регистра, бар јавног, нема, као што, чини се, нема ни правила ко ће је добити.

Фото Shutterstock

Извесно је да су накнаде за претрпљене физичке и психичке трауме добили они чији су мучитељи правоснажно осуђени за ратне злочине. Хрватски судови су, према евиденцији Документационо-информационог центра "Веритас", осудили седамдесетак војника и полицајаца за ратне злочине над Србима ("Госпић", "Сисак", "Лора", "Керестинац", "Пакрачка пољана", "Марино село", "Паулин Двор", "Церна", "Медачки џеп", "Кулине"...). У свим тим случајевима Загреб је исплатио или ће исплатити накнаду оштећенима који су преживели, или породицама убијених.

Последњи је одштету добио, додуше само у првостепеном поступку, Ђорђе Јовичић - око 20.000 евра. Ухапшен је 1991. јер се, како су тврдили тужиоци, прикључио ЈНА и на Банији врбовао српско становништво да организује референдум за прикључење Петриње САО Крајини. Терећен је за учестовање у оружаној побуни против Хрватске. Неко веме провео је у притвору у Сиску и логору у Гајевој улици, у Загребу, да би доспео у тзв. Коначиште, у Керестинцу, где је физички и психички злостављан. Због тога је поднео тужбу 2004, али је пресуда Општинског суда у Сиску стигла тек пре неколико дана.

Утврђено је да су Ђорђа тукли дрвеним палицама и рукавицама са заковицама, и газили га ципелама с оковима, тако да није могао да устане од болова у плућима. Никада није добио лекарску помоћ. Заточене Србе су терали да певају усташке песме и понижавали их. У просторији од 50 квадрата било их је тридесетак. Злостављани су касније сведочили на суђењу за ратне злочине команданту Коначишта Стјепану Кларићу, који је 2012. осуђен за мучење 34 ратна заробљеника. Добио је осам година затвора, а четири војника којима је био надређен од годину и по до пет.

Међу онима који су сведочили био је и Б. М. Од батинања је зарадио 10 поломљених ребара и добио накнаду око 7.000 евра.

- Мучили су ме електрошоковима и тукли. Једном ме је пијани "зенга" увео у просторију, претио ми пиштољем, а онда ми ставио цев у уста. Говорио је "сад ћу да ти проспем мозак" и онда повукао окидач. Само је кликнуло - цев је, срећом, била празна. Требало је то психички преживети! Други пут су ме увели у исту собу када је ушао један њихов и "зенгу" зграбио за груди и бацио у страну, а мене ухватио за руку и извео. Пошто нам нису давали да једемо, тај Хрват ми је ноћу, кришом, доносио храну. На крају сам размењен - открио је, између осталог, овај сведок на суђењу.

Годишњица масакра на Коранском мостуFoto: SRNA

POGLEDAJ GALERIJU

Око 860.000 евра одштете добиле су и породице жртава које су 21. септембра 1991. припадници МУП и ЗНГ, на мосту на Корани, у Карловцу, ликвидирали после предаје и одлагања оружја. Од тринаесторице припадника ЈНА и ТО неколико је заклано, а већина убијена хицима из аутоматског оружја. Тројица, међу којима и један са тешким повредама, спасли су се скоком са моста, а четврти се у току ноћи искобељао испод мртвих сабораца. За овај злочин осуђен је Михајло Миша Храстов на четири године затвора!

- За две деценије поднето је на хиљаде тужби против Хрватске, од чега око 1.000 уз учешће "Веритаса" - каже за "Новости" Саво Штрбац из овог центра. - Хрватска је 1996. и 1999. суспендовала неке одредбе Закона о обавезним односима, по којима је држава била обавезна да надокнади штету својим грађанима. Судови су били затрпани тужбама. Тек 2003. донели су два нова акта - Закон о одговорности за штету насталу услед терористичких аката и јавних демонстрација и Закон о одговорности Хрватске за штету узроковану од припадника хрватских оружаних и редарствених снага током Домовинског рата. Највише тужби Срби су поднели већ наредне године, али су масовно одбијане. Међутим, када су осуђени кривци за ратне злочине, као што је то случај са Керестинцем, било је основа за обнову поступка.

Међу онима који су изгубили на суду налази се сестра Радета Радосваљевића. Њега, жену Јованку и синове Дејана (14) и Ненада (10), 25. фебруара 1992. године, у Дарувару, ликвидирао је припадник Хрватске војске Јожица Мудри. Правоснажно је осуђен на 15 година затвора. Радетов отац Петар и сестра Милица поднели су тужбу за накнаду штете, али је Петар умро. Судови су одбили Миличин захтев, зато што "у тренутку смрти није живела са братовом породицом, па јој не припада ни право на нематеријалну штету као наследници оца Петра". Хрватској је надокнадила трошак поступка 25.000 евра!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације