"СРБИ НИСУ ГЕНОЦИДНА НАЦИЈА!" Ауторски текст Горана Шарића - Нема геноцида у којем је убијено само 0,3 одсто становништва

НЕЗАВИСНИ истраживач Горан Шарић у ауторском тексту говори о срамној резолуцији о Сребреници уз наводе да српски народ није геноцидан народ, већ напаћени народ, поносан и храбар. Текст Горана Шарића преносимо у целости:

Горан Шарић/Фото КЦНС

"СРБИ  нису геноцидна нација! Част је носити име тог народа! Према конвенцијама УН из1948. године, геноцид се дефинише као намерно уништење, у целини или делимично, одређене националне, етничке, расне или верске групе. Изводи се било којом од пет радњи: убијањем, наношењем тешких повреда, наметањем животних услова који доводе до разарања, спречавањем рађања и присилним пресељењем деце.

Да би се злочин окарактерисао као геноцид, кључна је НАМЕРА да се уништи група због њене припадности одређеној категорији. Група мора чинити значајан проценат становништва над којим се врши геноцид.Геноцид је стога заснован на намери и на једној или више од ових пет радњи.

У Сребреници се десио само први елемент, убијање. Убиство само по себи не значи геноцид. Неопходно је убити значајан проценат те етничке, националне, верске или расне групе са намером истребљења.Ако је у Сребреници убијено 8.000 мушкараца (а тај број је више пута научно оспораван), то је мање од 0,3 посто Бошњака у Босни и Херцеговини. Чак и да су сви цивили тамо побијени, то би било мање од 1 посто бошњачког етноса.Дакле, јасно је да број убијених у Сребреници није довољан да се тај злочин окарактерише као геноцид, јер убијени Бошњаци НИСУ ЧИНИЛИ ЗНАЧАЈАН ПРОЦЕНТ СТАНОВНИШТВА БОСНЕ.

Осим што стрељани Бошњаци нису чинили значајан проценат бошњачког становништва у БиХ, у Сребреници никада није доказана геноцидна намјера. Никада није доказано да је Младић, Караџић или било ко из политичког или војног врха Републике Српске издао било какву наредбу за стрељање Бошњака у Сребреници.

Чак и да је такав поредак пронађен, руководству Републике Српске било је јасно да Бошњаци Сребренице не чине значајан проценат бошњачког становништва у БиХ, па њихово уништавање није могло значајно смањити бошњачко становништво.

Дакле, злочин у Сребреници се не може окарактерисати као геноцид јер нема геноцидне намјере, јер Бошњаци Сребренице нису чинили значајан проценат бошњачког становништва у Босни и Херцеговини, те зато што никада није било писмено нити усмено наређење. коју је за стрељање Бошњака издало руководство Републике Српске.

Након злочина у Сребреници, Бошњаци су постали већинско становништво у Босни и Херцеговини, први пут у историји премашили су 50% укупног становништва Босне и Херцеговине.Не постоји таква ствар као што је геноцид у којем су убијени само мушкарци. Нема геноцида у којем је убијено само 0,3 одсто становништва.

Нема геноцида након којег се процентуално повећава становништво над којим је геноцид почињен.

За разлику од Бошњака, српско становништво се смањило након Првог, Другог светског рата и последњег рата.

Срби су 1900. године чинили више од 25% становништва у Хрватској. Данас они чине мање од 3%. Убијани су Срби у НДХ, сви, мушкарци, жене, деца, старци, тешко су повређени, наметнути услови за живот који доводе до разарања, деца су насилно премештана.

У геноциду над Србима у НДХ страдао је значајан проценат српског становништва, постојала је геноцидна намера и писана и усмена наређења и закони. Убијани нису само мушкарци, него сви, деца, жене, старци.

Видите ли разлику између злочина у Сребреници и геноцида над Србима у НДХ?

Зашто нема резолуције УН о геноциду над Србима у НДХ? Зашто нема резолуције о геноциду над Индијанцима, племенима Хереро и Нама, Индијанцима, Абориџинима, Јерменима, Конгоанима, Албижанцима, Палестинцима, Русима и многим другима?

Велика Британија је учествовала у многим геноцидима на свим континентима. Зашто не прогласити резолуцију о учешћу Велике Британије у геноцидима?Зашто нема резолуције о геноцидима у Ватикану? Зашто не постоји Дан жртава Ватикана?

Сребреница је ужасан злочин. Велика братска рана, јер Срби и Бошњаци су браћа, крвни сродници. Али ова резолуција нема за циљ помирење Срба и Бошњака, нити нам требају Немци, Британци и западне глобалистичке елите да нас помире.

Циљ ове резолуције је да се изнуди, сакрије истина и наметне жиг геноцида српском народу, једином народу на Балкану који је заиста доживео геноцид како у 20. веку тако и током векова турске и аустријске окупације.

Српски народ није геноцидни народ, већ напаћени народ, поносан и храбар. Шта год су хтели да постигну овом резолуцијом, то ће постићи супротно.

Смаил бег Шарић је био јунак турске војске, капетан лијепог града Стоца. Једном приликом, упитан за презиме, изјавио је: "Србин се у крви роди, у крви живи и у крви умире. Част је носити име тог народа!"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације