ИСТИНА О МАСОВНИМ ГРОБНИЦАМА У ЈАЈИНЦИМА У СРЕДУ: Готова истраживања највећег губилишта у окупираној Србији
РЕЗУЛТАТИ истраживања спроведених у оквиру Спомен-подручја "Јајинци", где се налазило, после Јасеновца, највеће губилиште српског народа, али и Јевреја и једног броја Рома, а свакако највеће стратиште у Србији, биће представљени јавности у среду, 15. маја, саопштио је Музеј жртава геноцида.
Истраживања масовних гробница, први пут после Другог светског рата, вршили су Музеј жртава геноцида и Центар за нове технологије "Виминацијум", који делује при Археолошком институт САНУ. Управо је овај Центар извршио најсавременија геофизичка (геомагнетна и георадарска) истраживања на око два и по хектара простора у оквиру Спомен-подручја.
Очекује се да ће јавности бити презентовано на којим су тачно локацијама масовне гробнице и да ли се у њима данас налазе неки посмртни остаци или други трагови страдања, или су нацисти готово све спалили и залили кречом пред крај Другог светског рата.
Ово је веома важно како се не би десило да на гробницама крене изградња будуће зграде музеја, за који постоји општа сагласност да буде отворен управо на овом месту, или да оне не би случајно биле враћене старим власницима у поступку реституције.
Како је за "Новости" на почетку истраживања навео Владимир Милетић, геофизичар Центра за нове технологије "Виминацијум", геомагнетска и електронагнетска, односно георадарска метода су неинвазивне и њима се ни на који начин не мења постојећи простор. То је битно будући да су у Јајинцима покопани логораши - жене, деца и старци из Јеврејског логора на Старом сајмишту, а јудаизам не дозвољава ексхумације и премештање посмртних остатака.
Уређаји могу да снимају до пет-шест метара дубине, а чак и након спаљивања земних остатака у тлу се задржава реманетна, тзв. заостала магнетизација и она може да се региструје овим прецизним апаратима.
Јајинци су, иначе, пре 88 година замишљени као једно од највећих стрелишта Војске Краљевине Југославије. Градња стрелишта је почела 1936. и изграђено је тридесетак одсто до почетка рата, да би већ 1941. овај простор постао највеће стратиште и гробиште у окупационој зони Србије. Током четири године ту је убијено и сахрањено више од 60.000 људи, углавном цивила, из Београда, али и целе Србије, па и окупиране Краљевине Југославије.
После Другог светског рата настао је Спомен-парк Јајинци са централним спомеником аутора Војина Стојића. Меморијал је утврђен за културно добро одлуком Завода за заштиту споменика културе Београда 1987. године, а циљ Музеја је да се одреди као непокретно културно добро од изузетног значаја, односно да добије највећи степен заштите, такозвану нулту категорију, попут Шумарица.
ПРЕД НАМА СУ ТРИ ВЕЛИКА ПРАЗНИКА У НИЗУ: Сутра је Крстовдан - ове обичаје би требало да испоштујете
СРПСКА православна црква (СПЦ) сутра слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Потом следи Богојављење, па Јовањдан.
17. 01. 2025. у 15:55
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
СМРТ ЗА СРПСКУ НОВУ Преминула мајка популарне фолкерке, она се огласила: "Умрла је у миру"
ПОСЛЕДЊЕ тренутке провела је у Ваљеву, где је иначе и живела.
17. 01. 2025. у 15:45
Коментари (0)