ДОКАЗЕ УКЛОНИЛА ОЛБРАЈТОВА: Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?

ВЕСТ да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићу, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве.

Фото: ЕПА/Приватна архива

Њих је у професоровој евиденцији у том тренутку било хиљаду, као и 400 имена убица из више општина у сребреничком региону. Сведочења о српском страдалништву без предаха је прикупљао између два Ђурђевдана 1992. и 1993. и на основу тих података уобличен је Меморандум на 132 странице.

- Желео сам да се објави код нас, али ме је Добрица Ћосић кога сам познавао и веома ценио, посаветовао да се истраживање уобличи у меморандум југословенске владе о злочинима над Србима у БиХ. Инсистирао је да и друге установе америчке администрације добију тај документ. Добила га је чак и ЦИА, али истог дана када је предат, документ је нестао! Појавио се поново тек јула 1995. године пред улазак српских снага у Сребреницу - открива "Новостима" проф. Иванишевић.

Испоставило се, каже професор, да су у администрацији Савета безбедности неки Тунишанин и Мароканац извештаје о страдању Срба склањали, а на документе о муслиманским жртвама додавали по неколико нула. И извештаји генерал-пуковника Сатиша Намбијара, команданта мировних снага УН у Хрватској и БиХ, остали су заробљени у нечијим фасциклама. Највеће заслуге у спречавању да истина о Србима допре до јавности имала је Медлин Олбрајт, америчка државна секретарка.

Фото Приватна архива

- Нажалост, наша страдања остала су непозната светској али и нашој јавности, јер у то време ни српски медији нису се озбиљно бавили овим трагичним догађајима - каже Иванишевић кога све то није поколебало те је истраживања наставио.

Она су објављена најпре 1994. године у тиражу од 3.000 примерака, а новосадска ИК "Прометеј" и Архив Војводине штампали су их прошле године са допуњеним списком од 3.700 српских жртава под насловом "Хроника нашег гробља - слово о страдању српског народа Братунца, Милића, Скелана и Сребренице". На представљање књиге у војвођанском Архиву, проф. Иванишевић, крепки 92. годишњак, чилим кораком успео се уз степенице и чудесно бистрих мисли готово цео сат, без застајкивања, говорио о страдалим сународницима чију је несрећу откривао и бележио.

Фото Приватна архива

Први на чемерном списку је Радојко Милошевић (1928) из Гнионе, болешљив и готово слеп човек. На дан своје славе Ђурђевдан, изгорео је у кући коју су запалили муслимани из суседних Поточара под командом Насера Орића. Радојкова супруга и мештани који су успели да се домогну оближње шуме, гледали су, беспомоћни, тај ужас.

Још на почетку рата у БиХ, видевши којом брзином се зло шири, са др Миланом Булајићем, оснивачем Музеја жртава геноцида и Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, Иванишевић је договорио да се лично посвети истраживању страдања Срба у БиХ. Сматрао је да се не сме дозволити да истина поново буде закопана као у Другом светском рату, те да ову нову страдалничку истину дугује свом народу и завичају, месту Грачаница под велелепном планином Озрен.

- У том рату у БиХ страдало је 31.000 српских цивила. Њих 80 одсто убијени су у својим селима, на имањима, у својим кућама. Преосталих 20 одсто умрли су у неком од многих муслиманских логора. У досијеу о Сарајеву нашао сам податак да је само у овом граду било 120 логора за Србе - каже саговорник "Новости".

У целој Општини Сребреница 1993. само три српска села нису уништена. Страдао је 91 проценат живља, преостало је свега 900 људи. Беживотна тела лежала су на све стране. Најпре међународне мировне снаге нису дозволиле Иванишевићу и сарадницима приступ. Једна чланица амбасаде Јапана својим колима је лично долазила и возила српске истраживаче да виде трагове муслиманског нечовештва.

Стојковски,Иванишевић,Колунџија и Кузмановић на промоцији у Новом Саду Фото Приватна архиваFoto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

О злочинима су сведочили преживели из Милића, Сребренице, Лозница, Сикирића, Магашића, Јажестице, Загона, Брежана, Лозничке Ријеке, Кравица, Оправдића... Свака судбина тежа од оне претходне. Сведочили су и муслимани. Тако је Н. Мемишевић из Бљечеве испричао да је Горана, сина Боре Ранкића из Сребренице убио Сенад Голубовић из села Пале, а да је Сабрија Бабајић из Глогове, заједно са Салихом Омеровићем мртво тело Гораново прекрио сламом и запалио.

У сребренички крај проф. Иванишевић вратио се поново 1995.године. Пришао му је млади српски војник и показао недалеко од станице полиције заклану жену. Била је то старица Ика Мирковић. Имала је преко 90 година и једва четрдесетак килограма. У Сребреници готово и није било живих Срба.

- Остали су ретки, само немоћни и уз њих чланови породице који су хтели да им помогну. И данас су ми те слике пред очима. У Сребреници ниједан муслимански цивил није убијен. А ово што се сада покушава, да се српском народу утисне геноцидни жиг, то је огроман апсурд - закључује Иванишевић.

Поносно професор упућује на рецензију коју је за његову књигу написао још 1993. године проф. др Дарко Танасковић, наводећи да је у савршеном злочину готово важније одузети жртви истину, него одузети јој живот. Против истине о злочинима над српским народом током 20. века скована је и у дело углавном доследно спровођена различитим разлозима "вишега реда" оправдавана завера ћутања и прећуткивања.

- Истина је, срећом, спора али достижна као вода, она увек на крају нађе свој пут. Предуго чекање за једно поколење, а о појединачним животима да и не говоримо. Сведочанство "Хроника нашег гробља" је окрепљујуће, истиносно врело моћних понорница које избијају на правом месту и пружају доказ против једне од највећих и најсрамнијих обмана нашег времена - нагласио је проф. Танасковић.

У избијање на површину српске истине и даље дубоко верује и проф. Миливоје Иванишевић.

Препоручујемо

Друштво

0 13

ЦРКВА СТОЈИ КАД СВИ ПАДНУ И СВЕДОЧИ КАД СВИ ПОКЛЕКНУ: Владика Сергије за "Новости" - Циљ резолуције о Сребреници да обнови страх

28. 04. 2024. у 11:30

Политика

0 130

ДИРЕКТОР ПОТОЧАРА У ФАШИСТИЧКОМ ТРАНСУ: Вређао српски народ и најавио да ће у УН Србију окривити за геноцид у БиХ (ВИДЕО)

28. 04. 2024. у 10:50

Политика

0 4

ВУЧИЋЕВА ПОБЕДА БЕЗ ПРЕСЕДАНА: Гласање о резолуцији у УН одложено заслугом председника

28. 04. 2024. у 09:30

Политика

0 7

ЗУРОФ ОДГОВОРИО РОЗЕНСАФТУ: Није сваки ратни злочин геноцид, а Сребреница је класичан пример

27. 04. 2024. у 23:00 >> 09:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације