НЕМА РЕГИСТРА, ПА ПОСЛОДАВЦИ КРИЈУ, А РАДНИЦИ ВАРАЈУ: Ни изменама закона још није уведен ред у област евиденције повреда на раду

ИНСТИТУТ за медицину рада и радиолошку заштиту "Др Драгомир Карајовић" регистровао је од почетка ове године 25 повреда на раду са последицама и 12 у којима оне нису утврђене. Такође, за целу прошлу годину у регистар је уведен 41 повређени ком су остале последице и 25 без њих.

Фото Н. Скендерија

Ово, наравно, није укупан број повреда на раду у Србији, јер и даље не постоји јединствен регистар, који је требало, сходно најновијим законским решењима, да се води баш у овој установи. У питању су само људи који су се јавили Институту и ту добили медицинску помоћ. У овој институцији се попуњава повредна листа, а после годину дана специјалисти (ортопед, неуролог, оториноларинголог, очни лекар итд.) утврђују да ли постоје трајне последице.

- Ако је функционалност очувана и ако пацијент нема већих потешкоћа при извршавању радних задатака, онда се особа не уводи у наш регистар повреда са трајним последицама - каже проф. др Александар Миловановић, директор Института. - Овде је требало да се воде централни регистри за целу Србију, како професионалних болести, тако и повреда на раду, и да те податке "кликом" из централне базе могу да користе институције којима су потребне, попут Института за јаво здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", Управе за безбедност, РФЗО, Фонда ПИО... То, међутим, још није реализовано.

Наш саговорник констатује и да је број пријављених повреда далеко мањи него што је реално, али и да постоје злоупотребе. Повреда на раду је и даље, према прописима, свака она коју запослени задобије не само на радном месту, већ и на путу до посла и од посла кући. То укључује и саобраћајне незгоде.

- Није у реду да се у радну повреду третира пут до посла и од посла, мислим да би та ставка у закону требало да се мења. Таква повреда може да буде изазвана не грешком послодавца, већ временским непогодама, неажурношћу комуналних служби које нису очистиле лед, несмотреношћу самог појединца... Зашто он мора да буде на стопостотно плаћеном боловању, иако кривица није послодавчева?! У једном броју случајева, управо у оваквим ситуацијама, имамо злоупотребе. Имамо и примере тривијалних повреда. На пример, неко се пожали да је искренуо зглоб, не види се оток, али му се призна повреда на раду и он по осам или десет месеци буде на стопостотно плаћеном боловању за повреду после које је човек функционалан за две-три недеље. Сигуран сам да би озбиљан, стручан тим могао да доведе ситуацију у нормалу и, ако хоћемо да будемо озбиљна држава, томе морамо да станемо на пут.

В.Ц.С.

На пут би, према његовим речима, требало стати и послодавцима који не пријављују повређене раднике, да не би "нарушили имиџ". Да ли ће бити повећања пријављених повреда видеће се врло брзо, јер долази лето односно јек грађевинске сезоне, а Србија је једно од највећих градилишта на Балкану. Пре короне, према речима нашег саговорника, годишње је било две до пет регистрованих повреда, што је, како истиче, неприхватљиво и не означава реално стање. Сада је број повећан, али и даље нереалан.

- Послодавци очигледно не пријављују стваран број повреда, већ то компензују на други начин. Они морају да буду кажњавани и да се ситуација доведе у ред - наглашава Миловановић.

Повреде се најчешће дешавају на градилиштима, али и у електросервисима, перионицама аутомобила, када дође до кратког споја код апарата за прање, као и код спремачица (оклизнуће, пад са мердевина)...

- У Институт није дошао ниједан страни радник ангажован у Србији, ни због систематског прегледа, ни због повреда. Верујем да су, на пример, возачи из Шри Ланке морали да прођу претходни лекарски преглед, али то није радила наша установа. Уколико нису, требало би усталити ту праксу - каже директор Института "Др Драгомир Карајовић".

Кад су у питању професионална обољења које Институт утврђује, листа је проширена пола године пре ковида.

- Не знајући да ће доћи пандемија, убацили смо ставку узрочно-последичне везе између професионалног обољења и биолошких фактора. Само три месеца касније почела је корона и схватили смо да ковид може да се подвуче под то, јер је повреда на раду свака она која је узрокована физичким, хемијским или биолошким агенсима, на радном месту или на путу до и од њега.

Још раније је на листу професионалних обољења убачена туберкулоза, јер је у порасту у свету, било да су оболела плућа, кожа, око или бубрег. Од ње тренутно болује 1,3 милијарде људи, а ако се буде наставила оваква експанзија, за 15 година прокуженост ће бити глобална. Насупрот туберкулози, миокардитис проузрокован коксаки вирусом је избачен са листе, јер је немогуће доказати да се лекар заразио од пацијента, а не на улици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације