ИШЧЕКИВАЊЕ НАПАДА НАТО ПРЕ ЧЕТВРТ ВЕКА: Бил Клинтон, тадашњи председник САД, одлуку о агресији обзнанио је 19. марта 1999.

ПРЕ тачно четврт века Србија је ишчкивала напад НАТО. Бил Клинтон, тадашњи председник САД, одлуку о агресији обзнанио је 19. марта 1999. на конференцији за штампу сазваној после српског непристајања на НАТО окупацију Косова и Метохије понуђеној као ултиматум у Рамбујеу.

Клинтон са сарадницима / Архива

Она је поразумевала долазак 30.000 НАТО војника у јужну српску покрајину и њихово стављање изнад закона у целој Србији.

- Нема више чекања. Праг је прекорачен. Угрожени су амерички национални интереси - највио је Клинтон бомбардовање које је започето пет дана касније

За агресију НАТО велике "заслуге" имао је актуелни председник САД Џозеф Бајден. Он је као члан америчког Сената од 1998. лобирао за напад на Србију, наводи новинар, публициста и аналитичар Џереми Скејхил, ратни дописник који је извештавао из Авганистана, Ирака, Сомалије, Јемена, Нигерије, бивше Југославије и других кризних жаришта.

- Током 1998-1999, Бајден је водио упорну кампању да наговори Клинтонову администрацију и своје колеге из Сената на превентивно бомбардовање Србије, за које је тврдио да је неопходно да би се спречиле операције убијања и расељавања етничког албанског становништва Косова. До марта 1999. године, Бајденова кампања за рат попримила је изглед неминовности. „Мислим да ћемо ускоро бомбардовати“, рекао је 19. марта. „Морамо да кренемо напред са кампањом бомбардовања“. Одлуку о одласку у рат изразио је великим речима: „У игри је цела наша политика у Европи од краја Другог светског рата да промовишемо стабилност и демократију. Кредибилитет НАТО-а је у питању!"

Други угледни амерички новинар и аналитичар. Џејмс Бовард, овако је коментарисао тадашњу политику САД:

- Клинтонова администрација је 1999. године, упркос њиховој ужасној прошлости, прогласила ОВК борцима за слободу и пружила им огромну помоћ. Само годину дана раније, Стејт Дипартмент осудио је “терористичке акције такозване Ослободилачке војске Косова”. ОВК је била снажно умешана у трговину дрогом и имала је блиске везе са Осамом бин Ладеном. Али наоружавање ОВК и бомбардовање Србије помогли су Клинтону да се представи као крсташ у борби против неправде и преусмери пажњу јавности после суђења за импичмент. Клинтону су помагале многи бесрамни чланови Конгреса који су желели да оправдају америчка убиства. Сенатор Џо Либерман (демократа, Конектикат) надао се да Сједињене Државе и ОВК „стоје на истим вредностима и принципима. Борци ОВК боре се за људска права и америчке вредности".

Агресија на СРЈ била је замишљена као брза и политички ефектна операција најмоћнијег војног савеза у свету против једне мале земље и прототип "новог стратешког концепта" НАТО -а, указао је покојни проф др Предраг Симић, политиколог и дипломата, који је учествовао у преговорима у Рамбујеу.

- Балканска политика Вашингтона у другој половини деведесетих година била је све више у функцији спољнополитичке доктрине коју је Клинтонова администрација убрзано развијала под диригентском палицом новог државног секретара, Медлин Олбрајт, и под утицајем идеја "хуманитарног интервенционизма" (Мортон Абрамовиц, Мортон Халперин, Лесли Гелб и др.) и "новог атлантизма" (Збигњев Бжежински и др.) Извештај Карнегијеве фондације (у којој је главну реч водио Абрамовиц) из 1992. позвао је на успостављање новог начела у међународним односима према коме уништавање или пресељавање група људи унутар држава може оправдати међународну интервенцију. Сједињеним Државама је препоручено да прилагоде НАТО и ОЕБС овој врсти безбедносних проблема у Европи. Објављивање овог извештаја било је синхронизовано с председничком кампањом Демократа а њихов кандидат, Бил Клинтон, брзо је прихватио ове препоруке тражећи да тадашњем председнику Србије буде суђено због злочина против човечности и да се предузме војна интервенција против Срба...

- Интервенција против Југославије већ од самог почетка кренула је неочекиваним током претећи војним и политичким неуспехом алијансе. То је био повод да Збигњев Бжежински, један од архитеката спољнополитичке стратегије Клинтонове администрације у САД, призна да амерички интереси у овом сукобу сежу много даље од самог Косова: "Они су драматично измењени оног дана када је бомбардовање почело. Није претерано рећи да би неуспех НАТО-а значио у исти мах и крај НАТО-а као уверљивог војног савеза и поткопао америчку водећу улогу у свету."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације