НАУКА МЕЊА СВЕТ: За више 497 пројеката издвојено 81,7 милиона евра
ФОНД за науку Републике Србије обележио је пет година од оснивања, а на свечаности су први пут додељена признања истраживачима за изузетан допринос науци кроз пројекте Фонда. На догађају „Наука мења свет“ представљена је и нова генерација младих научника која ће у наредне две године радити на важним пројектима у оквиру програма ПРОМИС 2023 .
Фонд за науку Републике Србије је током пет година рада отворио 11 програма са укупним буџетом од 81,7 милиона евра. За финансирање је одобрено 497 пројеката из свих научних области. На пројектима је ангажовано више од 3.000 истраживача из Србије из 145 научноистраживачких организација из наше земље.
В.д. директора Фонда за науку Републике Србије др Милица Ђурић-Јовичић је током свечаности истакла да је веома поносна на постигнуте резултате.
- Фонд је и на међународном нивоу препознат као стабилна европска институција – постали смо члан Управног одбора међународне организације Science Europe која окупља фондове за финансирање науке у Европи - истакла је в. д.директора Фонда за науку др Милица Ђурић-Јовичић. - Иза ових резултата стоји велики рад Фонда и његових запослених, подршка Владе РС, Светске банке и Европске уније, а пре свега огромне подршке научне заједнице у Србији. За рођендан Фонда сам пожелела још веће улагање у науку - улагање у нове идеје, у опрему, инфраструктуру, у знање и памет. А нашим научницима да остваре врхунске резултате у науци и да буду узор новим генерацијама младих истраживача које долазе.
НАЈБОЉИ
Признања Фонда за науку додељена су истраживачима за изузетан допринос у науци и то у осам категорија: за изврсност у истраживању - др Јакша Вучичевић, за изврсност у области биомедицинских наука - др Татјана Симић и др Ирена Аранђеловић, за истакнуте научне резултате из природних наука - др Марко Сталевски и др Милица Вујковић, за допринос у области техничко-технолошких наука - др Александра Мишан, за изврсност у области друштвених и хуманистичких наука - др Емилија Николић, за младог руководиоца у раној фази каријере - др Александра Буха Ђорђевић, за отворену науку - др Александра Јанковић и за научну комуникацију - др Ана Банко.
Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелене Беговић истакла је да Фонд за науку има велики значај за научнике и научну заједницу у Србији.
- Ово је заиста леп јубилеј за науку, научну заједницу, али и за целу Србију. Прослављамо пет година постојања Фонда за науку, који је основан са идејом да се пређе на нови начин финансирања науке који је после великог броја деценија постао компетитиван, што значи да најбоље идеје, најквалитетнији тимови добијају финансирање својих идеја и својих истраживања - рекла је др Беговић на свечаности у Југословенском драмском позоришту.- Једна од улога Фонда да се приближи научницима који можда до сада нису имали искуство у вођењу озбиљнијих пројеката и да их припреми за конкурисање за пројекте Европске уније, који су много захтевни и изазовни. Ово и јесте била идеја државе да се направи тај прелазни период, да људи науче како се воде пројекти, да људи науче како се конкурише, како се бране своје идеје, како би били много конкурентнији као научна заједница на једном већем научном тржишту као што је Европска унија.
Директор Светске банке у Србији Никола Понтара истакао је да се Фонд за науку етаблирао као кључно средство за подизање нивоа и квалитета истраживања у Србији, са практичном применом у економији и друштву.
Заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева је истакла да је веома важно наставити инвестирање у научна истраживања која доприносе развоју привреде и квалитету живота грађана Србије.
- Улагања у научна истраживања, развој и иновације кључна су за стварање зелене и дигиталне економије засноване на знању - навела је Халачева. - Она нису трошак, већ улагање у конкурентност привреде и добробит грађана Србије. Европска унија снажно подржава науку и истраживање у Србији, као највећи донатор који је подржао Фонд за иновациону делатност, заједно са Светском банком, али и први који је пружио подршку Фонду за науку. ЕУ је пружила директну подршку екосистему иновација, истраживања и развоја и старт-уп екосистема у Србији у износу од 90 милиона евра, али ово је само део подршке ЕУ, а много више је обезбеђено из програма које финансира ЕУ као што су Хоризонт 2020, Хоризонт Европа или ЦОСМЕ, где је Србија постигла одличне резултате.
На свечаности су представљени и руководиоци 30 пројеката подржаних у оквиру програма ПРОМИС 2023 који је намењен подршци младим истраживачима и научницима у раној фази каријере. Укупан буџет програма износи четири милиона евра, а на одобреним пројектима у наредне две године радиће 156 младих истраживача.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)