ФЕЉТОН - КЛАТНО У ЛОНДОНУ СЕ ПОМЕРА КА ТИТУ: Черчил је једно време веровао да Дража Михаиловић тактиком заварава Италијане

НЕКОЛИКО одважних агената SOЕ послато је у Југославију како би се спустили у рејон под четничком контролом, у мисију прикупљања података о стварној ситуацији, нарочито у светлу Михаиловићеве забране приступа штабу официру за везу Бејлију.

УТИЦАЈ Сер Александер Кадоган је допринео одлуци да се помоћ шаље партизанима, Фото Википедија

Један од њих је био мајор Нил Селби, који је искочио над западном Србијом 23. маја 1943, истог месеца кад је Вилијем Дикин уз много среће слетео на партизанску територију. До августа месеца, сећа се Дикин, Селби је установио да су локални четници „наклоњенији фашистима него Савезницима“. То га је навело да, како би био од користи, пређе на партизанску територију и, како сам каже, „учини више за недељу дана, него што је постигао за неколико месеци“.

Али авај, на том путу заробљавају га „српске квислиншке снаге и предају Немцима“. Он је заиста био прави јунак. Док је био заточен у штабу СС у Београду, пуцао је на двојицу стражара у покушају бекства, али је том приликом убијен. Остали неустрашиви агенти SOЕ послати на Михаиловићеву територију доживеће трагичан крај скоро одмах по  слетању.

Петорицу британских официра заклаће у мају 1943. Бугари, немачки савезници.

Како Бил Бејли извештава команду SOЕ у Лондону, ситуација са Михаиловићем није била охрабрујућа: „Чињеница да је он спреман да компромитује самог себе како би победио партизане, врхунски је израз страха и мржње према њима. Он верује да ће општа радост и олакшање по завршетку рата прикрити његова злодела и донети му опрост.“

Гледано из угла унутрашњих југословенских околности, питање власти после пораза окупатора, како то већ истиче и најављује Михаиловић, као и многи аутори сагласни са њим, није спорно. Но, са британске тачке гледишта такво уверење потпуно је нестварно.

Немачка је била британски смртни непријатељ, чији пораз је био врхунски и безусловни циљ овог рата. Черчил је стога просто делио став својих сународника.

МЕЂУТИМ, британска политичка дилема била је предмет расправе на највишим нивоима власти. Тада сер Александер Кадоган пише Черчилу, по приспећу депеше SOЕ упућене Вајтхолу ( заједнички назив за обавештајне службе) : „Наша досадашња политика била је заснована на чињеници да, колико год било у нашем краткорочном интересу да преусмеримо нашу подршку са Михаиловића, који не чини скоро ништа да помогне у рату, на партизане, који пружају активан отпор окупатору, наши дугорочни интереси ипак захтевају сталну подршку Михаиловићу, не само како бисмо подржали краља Петра и садашњу Владу, већ како бисмо рачунали на спремну оружану снагу с циљем спречавања анархије и комунистичког хаоса у Југославији по повлачењу окупатора.“

Ово је, дакле, била британска политика у марту. Како ћемо видети, војна ситуација на терену и повећана могућност Савезника по питању снабдевању снага покрета отпора у Југославији, захваљујући расположивим базама у јужној Италији током лета, промениле су угао гледања. Мора се приметити, био је то прилично спор процес...

Књига Тајна историја SOЕ обједињује дебате у Лондону после првог Бејлијевог извештаја и гледишта по питању поделе подршке различитим групама покрета отпора на појединим деловима територије. Како сер Орм Сарџент, легенда Форин офиса, пише, разматране су четири варијанте: а) Безусловна подршка Титу; б) Безусловна подршка Михаиловићу; в) Пасивност; г) Једнака подршка обема странама.

Клатно се сада померало према опцији (г), али је доношење одлуке ипак накратко одложено. Британска дилема видљива је у из Черчиловог одговора 29.марта Кадогану, уз приличну дозу неодлучности, с обзиром на то да у овој фази рата скоро да није постојала логистичка могућност за доставу опреме никоме у Југославији, а камоли четницима:

„Слажем се да је Михаиловићев приступ неопростив. Истовремено, истина је да ништа не можемо учинити за њега и његове људе, тако да је природно што се брине како ће опстати... Свакако се рђаво опходи према нама,  али верујем да у исто време вара и Италијане и немам много користи од тога „да му додајем још соли на рану“.

КАДОГАНОВ предлог Черчилу промениће све. Као дипломата, он пажљиво описује „ситуацију у Југославији" као „веома незадовољавајућу". Надаље, поводом Михаиловића наводи да је „сва његова енергија последњих неколико месеци усмерена на борбу против партизана". Кадоган је добро знао да су партизани комунисти; није било потребе да припадници SOЕ  из Каира убеђује Британију да упути мисију код Тита - то су учинили највиши кругови власти у Лондону.

Својеврсна иронија била је у томе што су SOЕ Лондон, као и SIS (МI 6), настојали да одрже контакт са Михаиловићем „без обзира на његово непримерено понашање". Но, чињеница да се сада четнички вођа јавно шуровао са окупатором, навела је Кадогана да, после помног размишљања, закључи како је „време да се узмемо у памет“.

Стога имајте на уму: Михаиловићеви приоритети, грађански рат пре него борба против Немаца, као и његове антибританске тираде, били су окидач за разматрања у Лондону, што је крајем године довело до његовог потпуног напуштања и усмеравања ка Титовим партизанима. Нико у Лондону није био у заблуди поводом тога да је и сам Тито комуниста, и свих политичких импликација које су из те чињенице следиле.

Форин офис је пре Михаиловићеве ерупције беса у принципу био на његовој страни, што је посластица за ревизионистичке ауторе када са уживањем цитирају извештаје прочетничких дипломатских симпатизера, од којих већина, треба рећи, није имала дозволу за приступ ULTRA материјалима.

Черчил је у мају 1943. био ван земље, на конференцији са Рузвелтом. Стога му је Идн послао строго поверљиву шифровану депешу у вези са развојем ставова Форин офиса после Михаиловићевог испада. Постало је јасно и Идну и сарадницима да се Михаиловићева политика у корист грађанског рата и активна колаборација са италијанским окупаторима неће изменити, а, с друге стране, чак је и размишљање Владе у егзилу било „нејасно и не у потпуности убедљиво“.

КУЦНУО је час када се ствари морају променити, па су стога Генералштаб и SOE Лондон одлучили да се Михаиловићу доставе директиве, као услов за даљи наставак британске подршке. Реч је о следећем:

1) Циљ његове укупне политике мора бити отпор силама Осовине;

2) У том смислу, најтешња сарадња с нашим војним властима (посредством официра за везу пуковника Бејлија) од највећег је значаја;

3) Сарадња са Италијанима мора одмах престати, и не сме бити никакве сарадње са Недићем;

4) Посебни напори морају бити уложени ради сарадње са свим осталим покретима отпора у Хрватској и Словенији;

5) Сваки напор се мора чинити с циљем постизања споразума са партизанима, не смеју се водити никакве операције против њих, осим у самоодбрани. За прихватање ових пет тачака Михаиловићу заузврат нудимо нашу максималну моралну и материјалну подршку.

На основу наведеног, нико не може спорити да су Британци у потпуности пружили Михаиловићу прилику. Како Идн завршава, подсећајући премијера, сада је на Михаиловићу да се докаже или да се суочи са последицама: „Ако Михаиловић прихвати ове услове, бићемо у прилици да развијамо нашу сарадњу на стално узлазној путањи. Ако их он пак одбије, бар ћемо знати где смо,па ћемо у складу са тим и прилагодити нашу политику.“

Ово је било пресудно. Уз Михаиловићеве реакције и пасивност, то су били разлози за одређивање британске политике, а не некакве имагинарне завере у Каиру.

КОНТАКТИ СА ПАРТИЗАНИМА

ДИПЛОМАТА сер Александер Кадоган је предлажио  23. марта 1943.године Винстону Черчилу: "Сада смо одлучили да, за пробу, остваримо, уколико је могуће, контакт са партизанским елементима у Хрватској и Словенији путем SOЕ. То неће бити лако, али ако будемо могли да сазнамо шта се догађа у тим областима, бићемо у прилици да проценимо треба ли послати опрему, једној или другој од ових герилских група..."

 СУТРА: ДРАЖА ОДБИЈА НАРЕЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛА ЏАМБА ВИЛСОНА 

Препоручујемо

Фељтон

0 30

ФЕЉТОН - ПАРТИЗАНИ ИСКОРИСТИЛИ КАПИТУЛАЦИЈУ ИТАЛИЈАНА : У битци на Сутјесци је погинуло 1.000 Немаца, 12.000 партизана и само 17 четника

17. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ГОВОР ГЕНЕРАЛА ДРАЖЕ ПРОМЕНИО ТОК ИСТОРИЈЕ: До одлучујућег заокрета у британској политици дошло је док је трајала Битка на Неретви

20. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ВОЈНИ РАЗЛОЗИ УТИЦАЛИ НА ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЗА ТИТА: Четнички команданти су почели да отказују послушност Дражи и прилазе партизанима

19. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 30

ФЕЉТОН - ПАРТИЗАНИ ИСКОРИСТИЛИ КАПИТУЛАЦИЈУ ИТАЛИЈАНА : У битци на Сутјесци је погинуло 1.000 Немаца, 12.000 партизана и само 17 четника

17. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације