ЈУГОСЛАВИЈИ СПАСА НЕМА: Слободан Пенезић Крцун - Тито је тражио да се Дражи омогући да побегне

СЛОБОДАН Пенезић-Крцун изузетно ме ценио. Много је ценио моје страсти, ето и страсти са којима ја тако навијам за сплитског Хајдука, а против "Црвене Звезде", за коју и он страсно навија.

Слободан Пенезић-Крцун , Извори фотографија у "Историјском додатку" Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Архив Југославије, приватна атхива породице Ранковић, Википедија, архив “Новости” и “Борбе”

Ценио је моју искреност, отвореност и дозу симпатичне наивности, како је он говорио. Свакога уторка одржавани су састанци Извршнога комитета ЦК СК Србије. Био сам већ годину дана шеф кабинета секретара ЦК СК Србије Јована Веселинова. Седнице ИК су прекидане у 9,30 сати, (почињале су у 8. сати) ЦК СК Србије био је тада у згради "Хемпра" на Тргу Маркса и Енгелса, данас је то Трг Николе Пашића.

Увек је за време паузе Крцун био у мојој канцеларији. Попио би црну кафу, попушио две цигарете и појео један изузетно суви ђеврек. Причао ми је да има чир у стомаку, и да му суви ђеврек служи као ефикасно терапеутско средство. Разговарали смо тада о свему и свачему. Једном приликом Крцун мени прича: "...Позвао је Тито Ранковића, Нешковића и мене на разговор код њега. Није саопштио о чему ће бити разговарано. Кад смо поседали, Тито нама каже: '...Мислим да би ОЗНА требало да обустави гоњење Драже Михаиловића, шта ће нам то, и да га ухватимо. Било би добро да илегално организујемо слетање једног британског авиона у суседну ливаду, Дража се укрца у авион и одлети за Лондон. Као што су усташе организовале бег Павелића у иностранство, било би добро да и Дража Михајловић оде у иностранство. Евентуално хватање Драже, суђење и све те петљавине - шта нам то треба!"

Извори фотографија у "Историјском додатку" Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Архив Југославије, приватна атхива породице Ранковић, Википедија, архив “Новости” и “Борбе”

Крцун наставља причу: "...Ранковић и ја категорички смо одбили тај предлог. Гарантовали смо да ћемо Дражу живога ухватити, касније му судити" Наставља Крцун причу:

"...Прозрели смо Титову паклену намеру! Он је хтео да Дража у емиграцији буде пандан Павелићу, итд. А, позадина његова била је да нас Србе целога живота риба како смо исти као и усташе. Оне су омогућиле бекство Павелића, а ви Срби бекство Драже Михајловића!"

РАНКОВИЋЕВА И КРЦУНОВА ОЗНА живога су ухватили Дражу Михајловића, било му је суђење и осуђен је на смрт стрељањем. Мора се признати: Тито је био умешни комбинатор, интригант, лажов у намерама итд. Али, вели латинска: Ко се не зна претварати не зна владати! Qui nescit dissimulare, nescit regnare!

Причао је он мени више, него ја њему и за ову прилику помињем један релевантан детаљ: "...Ако ми не изгинемо у саобраћајним несрећама ми ротацију нећемо моћи да спроведемо 1967. године. Мене ће сигурно именовати за министра за пољопривреду Савезне владе. Горе сада у име Србије седе: Петар Стамболић, Мијалко Тодоровић, Милентије Поповић, Коча Поповић и ништа не раде за своју републику. Представници свих других република у савезним телима још како се боре за оно што републике из којих се предлажу. Добро, за Кочу су привредни и други унутрашњи проблеми шпанско село, он се сав посветио спољној политици, али остали....!"

Ниједном том приликом Крцун није помињао Александра Ранковића. Ја сам то тумачио: било је то време силних сукоба међу републикама о економским питањима, Марко је имао други сектор: организациона питања, обавештајни рад. Не знам ни данас да ли сам био у праву или не. Владимир Дедијер је писао, објавио, како је сазнао да Ранковић и Пенезић годину дана пре Крцунове погибије нису разговарали. Дедијер не помиње разлоге таквих међусобних односа Марка и Крцуна.

* * * * * * * * * * *

Хрватска је била пуна католичких свештеника

ЈЕДНОМ ПРИЛИКОМ је рекао: "Тито нас Србе још помало уважава. Али знаш ли зашто - пита мене. Ја ћутим, јер не знам шта да одговорим. Пенезић наставља: "...Само зато што дајемо много војника. Ови други, Хрвати и Словенци, млади масовно одлазе на рад у иностранство, нема регрута, а још мање официра из тих нација. А, Срби по традицији уважавају војску. Тито себе не може да замисли ако нема масовну и јаку Армију. А ми Срби смо му једини и најсигурнији ослонац за то..."

Потом је наставио : "...Сву власт у држави има Кардељ. А Кардељ је ...". Пенезић није казао, али сам његово прекидање мисли схватио као да је хтео рећи: "...Кардељ је против Југославије". Било је тада коментара: "...Кардељ стално неке децентрализације, власт све ниже спушта, али је никако из својих руку не испушта!"

Бакарић, Тито и Дороњски, Извори фотографија у "Историјском додатку" Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Архив Југославије, приватна атхива породице Ранковић, Википедија, архив “Новости” и “Борбе”

На ове оцене Пенезићеве о Кардељу, казао сам му: "...Па и Ранковић има много власти у својим рукама: потпредседник је републике, лидер ЦК СКЈ, под његовом су шапом: унутрашњи послови, тужилаштво, судови, борачка организација... Крцун је мануо десном руком и казао ми: "...Није то ништа! Марко само спроводи, уколико и то ради, прописе, он ништа од системских закона и слично не креира. Све је то у рукама Кардељевим...".

ПЕНЕЗИЋ ЈЕ ВИШЕ пута у мојој канцеларији, у разговору са мном, износио доста критичкога на рачун др. Владимира Бакарића, тада секретара ЦК СК Хрватске и члана Извршнога комитета ЦК СКЈ. Пенезић је Бакарића у разговору са мном "крстио", називао: "...Тај Буда!"

Нисам дешифровао зашто "Буда" - проповедник религије у неким азијским земљама. Био је једном љут и мени у лице: "...Тај Буда, држи нама лекције о солидарности, равноправности... а он свакога дана поједе килограм меса о државноме трошку. У државној вили на Хвару ништа не плаћа, лифтом се спушта до нивоа мора, из лифта скаче у море, из мора га увлаче у лифт и тако одлази у свој апартман".

Пенезић је на пленуму ЦК СКЈ марта 1964. дискутовао и оштро замерио "више неким личностима, него неким листовима". Тих месеци НИН је донео дужи интервју са Видом Томшич, у следећем броју са Бакарићем о реорганизацији федерације, прекомпоновању Југославије, посебно ако је реч о надлежностима федерације у финансирању инвестиција.

Нисам тада "укопчао" на кога Пенезић нишани. То ми је дешифровао Радош Јовановић-Сеља, тада помоћник Коче Поповића у министарству иностраних послова, приликом доласка на "чашицу разговора" код мога шефа Јована Веселинова. Био сам Сељин миљеник у Прокупљу: он је био секретар Окружног комитета Партије а ја најмлађи члан Окружнога комитета СКОЈА. Ох младости, најмилије доба!

У томе разговору у мојој канцеларији о Бакарићу-Буди, Пенезић је мени врло озбиљним гласом: "...У Хрватској данас (био је то април 1964.) има више католичких попова него пре Другог светског рата. А, шта су ти попови радили према Србима за време рата!? О чему ти попови данас причају, шта раде, шта припремају? То Буда не види или се прави да не види, али очигледно тамо се нешто дебело ваља иза брда! ...У Југославији, више нико никоме ништа не верује! С нама је готово. Поклаћемо се ! Сваке 20-те године на нашим просторима биле су неке буне, устанци, ратови...Ево већ 20. година рата нема, нема га ни на помолу! 'А наша крв је инфицирана тим ратничким, устаничким бацилом. Узаврела је. Пешак запамти шта сам ти рекао, поклаћемо се, спаса нам нема! Нама у Југославији предстоји клање!"
Говорио ми је то априла-маја 1964. Пар месеци пре његовог трагичног краја.

БОНУС ВИДЕО - ПОДКАСТ "НИЈЕ САМО НАСЛОВ" - Немања Старовић: Америчко друштво је подвојено више него икада пре

Препоручујемо

Друштво

0 7

ВОЖД ЈЕ БИО ЛИЧНОСТ ЗА СВА ВРЕМЕНА: На самом почетку xix века са Карађорђем могао је да се мери само Наполеон

15. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 1

ОСЛОБОЂЕЊЕ И ОБНОВА ДРЖАВЕ ИДЕЈЕ ВОДИЉЕ СРПСКОГ ВОЖДА: Наполеон уздрмао Европу, а Карађорђе Османлијско царство

14. 02. 2024. у 10:42

Друштво

0 31

НАЈВЕЋИ ЈУНАК ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода

10. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 5

СВЕТ ЈЕ ГЛЕДАО ОЧИМА СВОЈЕ НАЦИЈЕ: Јован Мишковић, најученији српски војсковођа у новом веку

09. 02. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације