ДУБОК ЏЕП ЖЕЛИ ДА ОСТАВИ ТРАГ: Да ли и данашњи богаташи настављају традицију задужбинарства као њихови претходници

РАЗВОЈ модерних технологија, начин рада и комуникације утицали су да се данас живи брже него икада раније. Та брзина одликује све сегменте свакодневице, па и начин стицања богатства. А, брзо стечени новац, лако се троши. "Експресни" богаташи најчешће купују скупоцене аутомобиле, јахте, авионе, станове, имања, баснословне поклоне, али има и оних, додуше није их много, који су изабрали да оставе нешто и свом народу "на ползу".

фото:Промо

Некада су познати индустријалци и трговци део свог богатства трошили за добробит свог народа. Београд се не може замислити без Капетан-Мишиног здања, Игуманове палате, Коларчеве задужбине, Вукове задужбине или задужбине Николе Спасића, а Нови Сад без Матице српске или Платонеума. Ово је тек неколико најпознатијих зграда, од око хиљаду фондација и задужбина регистрованих у Србији. У Архиву Србије је листа на којој су исписана имена више од 400 завешталаца, а у Универзитетском архиву су документа 78 задужбина и фондова, док Архив САНУ чува акта 59 задужбинара и дародаваца.

Кроз историју највећи број задужбина нашем народу је подарила владарска лоза Немањића. Они нису градили само светиње, већ и мостове и болнице. Манастири Студеница и Хиландар су највеће задужбине Стефана Немање, а Жича Стефана Првовенчаног. Манастир Милешева је задужбина краља Владислава, унука Стефана Немање, а задужбине су и Ђурђеви ступови, Пећка патријаршија, Сопоћани, Грачаница, Градац, Дечани, Морача...

- Кроз задужбинарство се у свим временима могла сагледати економска снага, културна, просветна и целокупна духовна моћ нашег народа. О немалом броју задужбина, нажалост, готово и да нема података - наводи Славко Вејиновић, аутор књиге "Задужбинарство код Срба". - О том задужбинарству говоре, углавном, легенде и народна предања. Многе од њих су временом, нажалост, уништене, угасиле су се и нису обновиле свој рад, премда су у прошлости имале значајну улогу у развоју српског друштва. Задужбинарство је процват доживело између два светска рата, а најзначајнији ктитори били су из редова грађанске провенијенције. "Црни дани" за задужбинарство наступили су после Другог светског рата, током владавине комунизма. Та криза траје и данас због урушавања система вредности и деградирања идеје задужбинарства кроз полуге економске моћи.

Српску традицију задужбинарства, после више деценија затишја, могло би се рећи да је прва наставила Мадлена Цептер. Донирала је изградњу опере и позоришта Мадленијанум, отворила први послератни приватни музеј у Кнез Михаиловој, као и Палату уметности. Основала је и фонд за стипендирање младих талената. Задужбина Карић фондације подигла је медицинску школу у Ћуприји, а велики новац су донирали за опстанак косметских светиња, посебно Пећке патријаршије. Мирослав Мишковић је подигао дечји омладински центар на Бежанијској коси, а Миодраг Костић је поклонио кућу СОС дечјем селу у Краљеву.

Капетан-Мишино здање / Фото - документација "Новости"

Костић се на томе није зауставио. Задужбина овог бизнисмена, чији је животни мото "ради тако да оставиш траг", уз даривање вредно 25 милиона евра, поклониће први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији - Палату науке у Београду, на раскрсници улица Краља Милана и Кнеза Милоша. Зграда која датира из 1924. отвориће своја врата садашњим и будућим научницима, истраживачима, студентима и ђацима...

- Жеља мог оца је да Палата науке пружи прилику новој генерацији младих научника да каријере граде у својој земљи - рекао је његов син Александар Костић. - Да им омогућимо да овде раде у врхунским условима и креативном простору, као у најбољим светским научним центрима. Јер су управо они будући лидери научно-технолошког напретка Србије. Палата науке биће место које спаја радозналост и страст за знањем, и слави способност људског ума да ствара, открије и истражи.

Поред манастира и цркава, међу највреднијим задужбинама и фондацијама су оне великих српских писаца: Иве Андрића, Милоша Црњанског, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, Доситеја Обрадовића, Јакова Игњатовића... Подсећајући на чувену пословицу "Дај човеку рибу и нахранићеш га за један дан, научи га да је улови и нахранићеш га за цео живот", привредник Горан Перчевић, председник Савета Задужбине Доситеј Обрадовић, каже:

- Најважнија су улагања у образовање, културу и здравство. То није само инвестиција у садашњост, већ и темељ за будућност. Кроз улагање у ове области друштво гради трајну имовину. То није само морална обавеза, већ и инвестиција која ће донети просперитет и добробит свим грађанима. Како је говорио Доситеј: "Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце".

Нашој јавности познате су и фондације које су основали наши прослављени спортисти Владе Дивац и Новак Ђоковић. Захваљујући њима, збринуте су многобројне породице без крова над главом, а младима омогућено да се школују. Ђоковићева фондација изградила је или реновирала чак 58 вртића, а најбољи тенисер света финансирао је и изградњу цркве у постојбини своје породице у близини Никшића у Црној Гори. Несебично помаже и православне светиње на КиМ.

Политичари дарују цркве

ЗАДУЖБИНАРА има и међу политичарима. Некадашњи председник Србије Томислав Николић са супругом Драгицом подигао је цркву у родном селу Бајчетина. Лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма изградио је цркву у селу Кончарево код Јагодине, а садашњи министар полиције Братислав Гашић ктитор је Цркве Светог Јована, на брду Багдала изнад Крушевца.

Допринос дијаспоре

СРПСКА дијаспора негује задужбинарство и гради Србију. Богати Американац српског порекла Слободан Павловић саградио је свом народу ћуприју на Дрини спојивши Мачву и Семберију.Професор др Радмила Милентијевић из Њујорка такође се уписала у ред великих српских задужбинарки и добротвора, а Миле Стојаковић је у Јоханезбургу подигао православни црквени храм Светог Томе. Бранко Тупањац, исељеник и успешан пословни човек из Чикага, у родној Херцеговини, на брду изнад Требиња саградио је манастир Грачаницу. Миомир Главчић из Канаде у Краљеву је подигао мост, а помаже и Јошаничку Бању и њене житеље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације