СРБИЈА ЋЕ ПРАВИТИ ЛЕК ЗА СПИНАЛНУ МИШИЋНУ АТРОФИЈУ: Јефтинији и ефикаснији од "золгенсме" која кошта 2,125 милиона долара
РАЗВОЈ знатно јефтинијег и ефикасније лека за ублажавање симптома спиналне мишићне атрофије код одојчади циљ је пројекта SMAIPROTACs, који финансира Фонд за науку Србије у оквиру програма Призма. За те намене Фонд је наменио 284.781 eвра. Нови лекови биће развијени применом вештачке интелигенције. Тим научника са Универзитета у Крагујевцу и Београду ће, током наредне три године, доћи до иновативног лека који ће узроковати разградњу ХДАЦ4 у протеозомима и тиме успорити или у потпуности зауставити деградацију мишића код СМА.
У разговору за "Новости" вођа тима др Милан Младеновић, ванредни професор Природно-математичког факултета у Крагујевцу, наводи да су, осећајући емпатију према породицама које се боре са СМА, као универзитетски професори и научници сматрали као обавезу да својим радом дају допринос у борби против ове болести, надајући се да ће њихови напори кроз неколико година резултовати лековима да се олакшају симптоми ове тешке болести. Тако је окупљен тим састављен од биохемичара, генетичара и органских хемичара, ескперата у својим областима.
- Наш концепт истраживања замишљен је не да вршимо хемијске модификације хумане ДНК и тиме подстакнемо стварање СМН протеина (приступ који се показао неефикасним), већ да покушамо да инактивирамо протеине који окружују ДНК, такозване епигенетске протеине и тиме индиректно утичемо на даље одвијање болести - наводи професор Младеновић. - Епигенетика је научна дисциплина са изузетном експанзијом и потенцијално великим утицајем на медицину. Наш допринос епигенетици биће и кроз примену вештачке интелигенције за дизајн епигенетских лекова, тиме пратећи најсавременије трендове у хемији, фармацији и медицини. На крају ће дизајнирани молекули бити хемијски синтетисани и фармаколошки испитани, са надом да ћемо развити изузетно ефикасне лекове у борби против СМА.
Наш саговорник истиче да је постојећи лек золгенсма генетска терапија, односно део генетског материјала једног за нас безопасног аденовируса, који када се унесе у хумани генетски материјал треба да стимулише поновно стварање СМН протеина. На сличан начин функционишу и бројне вакцине против других болести које се годинама употребљавју у медицини. Ипак, припрема таквог лека и сам процес давања терапије је јако скуп и износи 2,125 милиона америчких долара по терапији.
- Као што сам већ наговестио, лекови које ћемо развијати неће утицати на ДНК већ на протеине који окружују ДНК бебе - објашњава професор Младеновић. - Након прегледа научне литературе, установили смо да би симптоми СМА могли бити значајно, ако не и у потпуности ублажени ако би се активност једног епигенетског протеина који се назива хистон деацетилаза 4, скраћено ХДАЦ4, потпуно искључила. Наиме, ХДАЦ4 у мишићима стимулише друге протеине да доприносе одумирању мишића код СМА. Управо је начин на који бисмо искључили активност ХДАЦ4 јединствен у лечењу СМА и до сада није тестиран.
ТИМ КОЈИ ПОБЕЂУЈЕ
Поред професора Младеновића, руководиоца пројекта, у тиму су др Невена Томашевић, такође са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, надлежна за истраживања на нивоу епигенетских протеина, др Сања Матић са Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу, експерт у области генотоксикологије и имунобиологије, која ће спровести имунолошка и истраживања на ескперименталним животињама. Такође, део екипе су и др Владимир Савић и његов тим са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, који чине др Милена Симић, др Гордана Тасић и др Предраг Јовановић, експерти у области органске синтезе који ће и синтетисати дизајнирање лекове.
Професор Младеновић са сарадницима захваљује се Влади Републике Србије и Удружењу за ретке болести на напорима које улажу да се СМА благовремено дијагностикује и да се сваком оболелом детету финансира лечење, као и Фонду за науку који је препознао и финансијски подржао напоре научника у развоју нових лекова против СМА.
Пројекат SMAIPROTACs развиће посебне лекове користећи такозвану ПРОТАЦ технологију, који ће бити способни да лоцирају протеин ХДАЦ4 у ћелији и да га једноставно преместе у њене посебне делове, који се називају протеозоми, где ће се извршити нарушавање структуре ХДАЦ4, а самим тим и активности. Након циљане деградације ХДАЦ4, привремено би се (до биосинтезе нове количине протеина) успорило напредовање СМА. Наши научници су мишљења да би ПРОТАЦ молекули били јако бенефитни пре, током и након терапије са леком золгенсма и да би умногоме убрзали опоравак од СМА.
- Циљ је да применом вештачке интелигенције на рационалан начин развијемо свега пар ПРОТАЦ молекула који ће проћи све фазе лабораторијских и клиничких испитивања и користити као лекови - наводи вођа тима. - Суштина је да се рационално користе екпериментални ресурси и развију само лекови који ће имати реалне изгледе у борби против СМА.
Иновативни лекови биће знатно јефтинији од лека золгенсма, пре свега јер се ради о молекулима чија ће хемијска синтеза и фармаколошка евалуација бити релативно јефтина и доступна.
- Пут до званичне регистрације наших иновативних лекова и одобравања за употребу код деце најмањег узраста биће дуг и мериће се годинама, јер ће обухватити четири фазе клиничких испитивања које пролази сваки лек - каже проферсор Младеновић. - Ипак, ПРОТАЦ лекови проистекли из пројекта SMAIPROTACs који буду одобрени за употребу код одојчади моћи ће да се аплицирају од најранијег узраста након дијагностиковања СМА јер биосинтеза ензима ХДАЦ4 започиње још у задњем триместру трудноће. Самим тим, чим се дијагностикује СМА, моћи ћемо да смањимо ниво ХДАЦ4 протеина у телу детета.
Потенцијални лекови биће тестирани на више нивоа. Најважнији корак процене у току трајања пројекта SMAIPROTACs подразумева да се на пацовима изазове СМА и да се након тога ПРОТАЦ молекули тестирају да ли спречавају одумирање нерава и мишића код пацова.
- Испитивања на лабораторијским пацовима даће јасне смернице који ће лекови бити упућени у даље процесе предклиничких и клиничких испитивања јер су у питању модел организми који су генетички слични човеку - наводи др Младеновић. - Примењиваћемо стандарне процедуре рада са експерименталним животињама за које смо добили све неопходне етичке дозволе. Истраживања на лабораторијским пацовима биће и круна нашег пројекта. Свака даља клиничка истраживања биће у сагласности са заинтересованим фармацеутским компанијама.
БОНУС ВИДЕО:
Пећина у Мошорину, у којој већ деценију живи породица Чутурилов
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Коментари (0)