ЗАШТО СУ УБИЈАНИ СРПСКИ ВЛАДАРИ: Политички атентати зла коб и саставни део наше бурне историје

В. Н.

20. 02. 2024. у 18:40

АКО малчице разгрнемо српску историју суочићемо се са чињеницaма да су се Немањићи међусобно гложили – током 13. века владари су ступали на престо свргавајући уз помоћ властеле своје очеве и дочекивали да им најстарији син приреди исто.

ЗАШТО СУ УБИЈАНИ СРПСКИ ВЛАДАРИ: Политички атентати зла коб и саставни део наше бурне историје

Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Сличне ствари су настављене са обновом српске државе, па су се још око кнежевског и краљевског трона Србије, али и Црне Горе, отимале династије. Сукоб Обреновића и Карађорђевића најмлађи је династијски спор у европској историји. Трајао је 86 година, коштао живота једног вожда, једног кнеза и једног краља, подстакао десетину буна и још више атентата.

Међутим,  убиства у политици нису српска посебност. Лакше је данас пребројати владаре Другог бугарског царства (савременици Немањића) који су умрли природном смрћу од оних које су, листом, убили њихови наследници. О династији Плантагенета у Енглеској да и не говоримо, као и о начинима на које су владари страдали. Током једанаест векова постојања византиjског царства на Босфору, само су три владара погинула на бојном пољу – остали су убијани. .

ВЛАДАРИ су, разуме се, убијани и током 19. века. Поред четири српска (три у Србији и један у Црној Гори), на дужности су у том раздобљу убијена три председника Сједињених Држава, наследник француског престола и председник Француске Републике. Енглеска краљица Викторија јесте владала седам деценија, али је на њу покушано чак седам атентата. У Европи и њеним дијаспорама током 122 године, у периоду од 1792. до 1914,  убијено је чак 85 владара и значајних државника.

Два најпознатија бугарска премијера сличних презимена – Стефан Стамбулов и Александар Стамболијски  – масакрирана су јавно на начин бруталан колико и у случају кнеза Михаила или краља Александра и краљице Драге. Ипак, ова убиства нису привукла једнаку пажњу и сличан одијум у западној јавности.

Фото Музеј Београда, Музеј Србије, Народни музеј, Профимедија и Википедија

Одакле онда та и толика мржња према српским официрима због преврата 1903. који су свог краља издали таман толико колико и Португалци, који су неколико година касније масакрирали свог краља и престолонаследника усред Лисабона и потом прогласили републику? И откуд потреба бројним историчарима да  тај чин директно повежу са „српском кривицом“ за грађански рат приликом распада Југославије.

Који је разлог следу догађаја због убиства које је на сарајевским улицама извршио младић ни двадесет година стар, када је страдао надвојвода за кога они који ће за неколико седмица ступити у светски рат никада нису чули?

УОСТАЛОМ и XX век, без обзира на све већу сложеност и „дубину“ државе, није остао имун на политичке атентате. Споменимо само неке као браћу Кенеди, Патриса Ломумбу, Мартина Лутера Кинга, Махмута Гандија, Индиру и Раџифа Гандија, Улофа Палмеа, Беназир Буто...

Имају ли сви народи право да проживе историју, да погреше, да лутају...? Убију тиране своје и стране – баш како их уче револуције у Америци и Француској? Коначно, да ли је историја „завршена“ за све осим за Србе, када се у Србији почетком 21. века догоди политичко убиство (Зоран Ђинђић), а српску политичку културу одмах почну да куде чак и они који су од тог атентата имали користи, а нису ни покушали да га спрече?

Данашња политика двоструких аршина према Србији очито није никакав есклузивитет и њене корене треба тражити вековима уназад. У сваком случају иако политичка убиства нису српска посебност, ипак су на неки начин њена зла коб.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ДА ЛИ ЋЕ НОВАК ВИКАТИ НА ЕНДИЈА: Бивша британска тенисерка о сарадњи Ђоковића и Марија