СРБИЈА ЈЕДИНА МОНАРХИЈА НА ПЕТОЈ ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ: Наш павиљон сматран за један од најуспешнијих 1889. године

ПЕТА од десет великих изложби одржаних у Паризу између 1855. и 1937, Париска изложба 1889 године , трајала је од 5. маја до 31. октобра, привукла је више од 32 милиона посетилаца, на њој је учествовало 61.722 званичних излагача, од којих је 25.000 било изван Француске.

Фото "Википедија"

Изложба је одржана у част 100. годишњице „Олује Бастиље“, која је означила почетак Француске револуције, па су је због тога бојкотовале скоро све европске земље са монархијама: Немачка, Аустроугарска, Белгија, Шпанија, Велика Британија, Италија, Холандија, Португалија, Русија и Шведска.

Званично је учествовало 30 земаља, међу којима САД, Грчка, Србија, Јапан и два британска доминиона Нови Зеланд и Тасманија. Организована је, између осталог, као начин да се подстакне економија и извуче Француска из економске рецесије, а тај циљ је постигнут: укупан трошак излагања износио је 41.500.000 франака, док је приход био 49.500.000 франака.

Ајфелова кула је метални торањ саграђен је на Марсовим пољима, поводом 100-годишњице Француске револуције и као „главна капија“ за Светску изложбу. Градња је започета 1887, а завршена је пред отварање саме изложбе. Назив је добила по пројектанту инжењеру Гиставу Ајфелу, до 1930. је била највеће здање на свету са својих 324 м висине (званично 330 м), а и данас је значајна туристичка атракција са преко 5,5 милиона посетилаца годишње. A било је по првобитној идеји да се по завршетку изложбе сруши...

ИЗЛОЖБА је заузимала два велика места, Марсово поље на левој обали реке Сене, где су били Ајфелова кула, Палата машина и Палате лепих и слободних уметности. Изложба се простирала преко Сене до десне обале, до палате Трокадеро, која је подигнута на висовима за изложбу 1878. године. Падина од палате Трокадеро до Сене била је испуњена терасама, фонтанама, баштама и хортикултурним експонатима.

Фото "Википедија"

Одвојено, мање место, на великој авенији Инвалида, употребљено је за смештај павиљона француских колонија. Овај одељак је садржао бројне ресторане и кафеа са храном из Индокине, Северне Африке и других кухиња из целог света. Колонијални павиљони су, по замисли домаћина, преносили „мултикултуралност француских колонија“. Тропска села, импровизована за ту прилику, у која су доведени тамнопути или жути становници колонија, да би посетиоцима изложбе приказивали свој свакодневни живот, у некима су изазивали мучнину и непријатан осећај да гледају „људски зоолошки врт на отвореном“.

Србија је била прва нација која је поднела пријаву да званично учествује на Универзалној изложби у Паризу 1889. чим је француска влада објавила намеру о њеном одржавању. Влада краља Милана затражила је од комора кредит од 100.000 франака, што је одмах изгласано. Овај кредит није био довољан, јер је Централни комитет Београда, којим је председавао Јеврем Гудовић, у Србији потрошио 160.000 франака, јер је само постављање павиљона на Марсовом пољу коштало  60.000 франака.

ЕВО описа српског штанда, како га је дао „Плави водич“, листова „Фигаро“ и „Петит журнал“, објављеног 1989. за посетиоце те узложбе: „Српски део, који се простирао на површини од 560 квадратних метара и налазио се између грчке и јапанске изложбе, имао је монументалну фасаду на широкој Авенији  де Суфрен, а тај павиљон сматран је за један од најуспешнијих на Изложби. Пројектовао га је француски архитекта Лафанеж, у најчистијем српско-византијском стилу. Састављен је од емајлираних мозаика, уоквирених белим мермерним плочама и даје утисак српске народне архитектуре, од које се у самој Србији могу наћи веома ретки трагови, јер је турска окупација уништила највећи део.

Унутрашњост српског дела је била у потпуности прекривена ћилимима домаћих фабрика. Поред ових тепиха, који су веома богате боје, што их није спречавало да буду веома јефтини, примећују се пре свега веома бројне изложбе суве шљиве: ово је једна од најзначајнијих грана српске индустрије. Велике количине се шаљу у Америку. Нешто даље, изложба господина Ђорђа Вајферта, великог београдског пивара, чији су производи веома познати у целом доњем Подунављу. Видимо и прве узорке платна које Србија производи већ неколико година. Бројни узорци руда доказују рудно богатство Србије и објашњавају, заједно са житарицама у прехрамбеном делу, бројне финансијске креације које су у Србији у последњих десет година настале капиталом из средње Европе.

Нешто даље, званична изложба арсенала Крагујевац показује напоре које је Влада Србије улагала да наоружање војске буде у складу са савременом науком. Ипак, оно што је највише заинтересовало посетиоце су национални производи Србије. Пре свега, везене тканине које веома подсећају на турски вез. Затим ту су сељачке јакне, од којих су неке извезене са уметношћу и укусом какав се не би очекивао“.

ОДБОР за Париску изложбу формиран је 17. јануара 1888. године. За његовог председника постављен је Јеврем Гудовић, министар на расположењу. Међу његова 22 члана нашли су се истакнути професори Велике школе, познати научници и стручњаци разних привредних грана. Наводимо само нека имена: Сима Лозанић, Михаило Валтровић, др Лаза Лазаревић, Марко Леко, Лука Ћековић, Јован Бајлони, Коста Гаушановић и др.

Одбор се фебруара обратио народу „Позивом на Париску изложбу“, који је послао свим новинама (било их  је 21)  да га објаве. Молби су се одазвали и српски винари, који су тим поводом одржали „Винарски збор“ 1. и 2. фебруара 1889. (по старом календару), на дан Св. Трифуна, виноградарског заштитника у Нишу. На изложби су приказани узорци различитих врста вина... Њихово време настајања – производње било је различито. Тако је  произвођач Арса Лукић, из Среза кључког, Округа крајинског, изложио бело вино из 1861. год., а црна вина из 1863. и 1872. год. Познати чачански пивар и трговац Фердинан Крен изложио је бело неготинско вино из 1876, црно жупско вино из 1881, а Сава Поповић из Зајечара, бело вино из 1879. године.

СУТРА: СРБИЈА ИЗЛАЖИЛА МАЛО ЧУДО - ПРЕТЕЧУ РАЧУНАРА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПОСТАЛЕ СУ МЕЂУНАРОДНИ ДОГАЂАЈИ: У Сан Франциску је 1915. била изложба у време највеће офанзиве Немачке на Србију

16. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ЕКСПО СТАРИЈА ОД ОЛИМПИЈАДЕ: За становнике Земљине кугле деценијама су биле много интересантније, привлачније и узбудљивије

15. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

СВЕТСКА ИЗЛОЖБА ДОНОСИ ПРОФИТ И ПОСАО ЗА СВЕ НАС: Србија имала највећи број гласова у сва четири круга гласања за ЕКСПО 2027.

14. 01. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ПАРИСКА ИЗЛОЖБА КАО НАЈАВА ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА: Српски павиљон у Паризу својио је 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља

18. 01. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације