ВОДЕ ДЕЦУ НА САНКАЊЕ ПРЕКО ХУМКИ ЖРТАВА: Скрнављење спомен-гробља у Сремској Митровици
СЛИКЕ малишана и њихових родитеља како уживају у чарима зиме, санкајући се на Споменгробљу у Сремској Митровици, преплавиле су друштвене мреже и изазвале осуду јавности. Међутим, има и оних који тврде да то није ништа ново, да су се баш на том месту санкале генерације, и у томе не виде скрнављење историје.
Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, у изјави за "Новости" каже да ће бити постављене табле, и јасно обележено где су хумке са жртвама, како би се избегло да се преко њих деца санкају.
На снимке санкања на Спомен-гробљу реаговао је и Музеј жртава геноцида и саопштио да је са забринутошћу и огорчењем примио информацију о скрнављењу Спомен-гробља стрељаних у Сремској Митровици. Из овог музеја подсећају да је ту сахрањено око 6.000 српских, јеврејских и ромских жртава хрватског геноцида и немачког терора, међу којима и истакнути српски сликар Сава Шумановић.
- Ових дана, на запрепашћење јавности, масовне гробнице у Сремској Митровици користе се као један од простора за игру, разбибригу, забаву, санкање и друге активности непримерене масовном губилишту недужних цивила - наводи се у саопштењу.
Музеј жртава геноцида позивао је надлежне органе локалне самоуправе да хитно реагују и заштите губилиште од даљег скрнављења, али и апеловао на несавесне и неодговорне појединце да без одлагања обуставе непримерене активности на простору Спомен-гробља.
Старије генерације Митровчана, међутим, тврде да су се деца одувек санкала у меморијалном комплексу, и не виде разлог зашто то јавност осуђује.
- Спомен-гробље није девастирано, оно је урађено као спомен-парк у којем се налазе клупе а на њима седе мајке са децом, шетају их, то је и замишљено као парк, победа живота над смрћу. Ту има обезбеђење, које прати шта се дешава - каже Шулаја и тврди да није дефинисано да су на месту где су се деца санкала хумке.
Спомен-гробље у Сремској Митровици подигнуто је и уређено као меморијални комплекс 1960. године, по пројекту архитекте Богдана Богдановића, у знак сећања на усташко-немачки погром становништва у Срему. У лето 1942. године, када су Сремци у колонама довођени у казниону, а онда ноћу извођени, стрељани и закопавани у заједничким гробницама. Била је то усташка одмазда због акција Фрушкогорског и Подунавског партизанског одреда који су спаљивали поља са пшеницом, под паролом "ни зрна жита непријатељу". Процењује се да је ту у августу и септембру 1942. године доведено око осам хиљада грађана Срема.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)