ЗАМАХ ИДЕЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ: Еволуција српске националне државотворне и политичке мисли

ОЦЕЊИВАНО у целини, Гарашаниново "Начертаније" је део ширег плана о модернизацији Србије, њеном укључењу у европске привредне и политичке токове, и постизању националне слободе као узуса бар политичке равноправности са другим европским народима.

Патријарх Рајачић, Фото Атанас Јовановић

Оно поседује снажне примесе либералне идеологије, која је међу "заосталим нацијама" које су махом стремиле свом националном као политичком ослобођењу, по правилу интерпретирана као идеологија национално-колективног ослобођења и императивног економског напретка. У Србији ће она тек у временима која долазе добити класичне интерпретаторе типа Владимира Јовановића, мада се ни он ни други либерали никада неће моћи потпуно одвојити од првобитне рецепције либерализма у српским крајевима.

Гарашанинова идеја српске државе не одише ни централизмом нити наткриљавањем мање развијених српских територија. У "Начертанију" је изнет некласични концепт монархистички уређене националне државе који полази од два класична државотворна елемента: истородног народа и права на територију на којој тај народ живи.

Целовиту српску државу Гарашанин је видео као sine qua non опстанка српског народа.

Јужнословенску државу је, пак, видео као могућност бољитка свих народа који би је сачињавали. Гарашанинова је идеја, у том времену, да прво треба створити српску државу, па онда стратегијски шири државни савез. Отуда је његов програм српски национални програм, чија је битна карактеристика отвореност за интеграцију и са другим народима у јужнословенску заједницу.

Гарашаниново „Начертаније“ је део ширег плана о модернизацији Србије, Фото Музеј Србије, Архив Србије, Архив породице Гарашанин, документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

ГАРАШАНИНОВО "НАЧЕРТАНИЈЕ" је било израз свести и жеља не само укупне српске политике него и српског народа, и није било некакав смишљен инструмент којим је тек требало бити формирана свест маса у Србији. Био је то тајни спис, базиран на јавним идејама ослобођења и уједињења, одавно и широко распростртим у српском народу.

У годинама које следе државотворна мисао Срба у Србији доживљава извесну еволуцију.

Матија Бан, Фото Музеј Србије, Архив Србије, Архив породице Гарашанин, документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

Највећи заокрет је учињен у време револуције 1848. године када Словени, у првом реду Срби, у Аустроугарској у својим побунама траже помоћ од Србије. Тада се распламсава идеја о стварању српско-илирске државе од аустроугарских и турских области, и први пут се јавља идеја о помоћи бугарском народу да се ослободи од Турака и потом уједини са српским у једну државу. Те идеје су радикално оснажиле национални покрет и учиниле га критичким према српској власти. Јеврем Грујић у зборнику "Невен-слоге" који је издала "Дружина младежи српске", објављује чланак у којем тврди да Србија није слободна ни споља ни изнутра, услед своје непросвећености која води неминовном кашњењу у остваривању ослобођења и уједињења српског народа. Док год српски народ буде непросвећен, биће несвестан не толико значаја колико правих путева и историјских тренутака ослобођења. Ослободити се непросвећености више значи него ослободити се турског данка који Србија мучно али редовно плаћа, сматрао је Грујић.

* * * * * * * * *

Уједињење са Војводином спречено у кухињама великих сила

КОЛИКИ ЈЕ ЗАМАХ био идеје националног ослобођења и уједињења види се из података о веома интензивној пропагандној и оружано-потпорној активности српске државе усмереној на помагање српских сународника који су ван граница Србије деловали у складу са том идејом. Само тих година Србија је на пропаганду трошила годишње од четири до пет хиљада талира, а највеће пропагандне успехе је, бар према званичним извештајима својих агената попут Томе Ковачевића и Матије Бана, постигла у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Јужној Србији, нешто мање у Македонији, Новопазарском санџаку и међу албанским Миридитима, а најмање у Бугарској и Далмацији. Иако у Аустроугарској није могла да развија пропагандну активност као у Турској, ослободилачка идеја Србије се испољила у војној помоћи српским устаницима. Из Србије је у Војводину отишао да се бори велики број српских добровољаца под вођством војводе Книћанина, који је ту титулу од српског кнеза и добио за ратне заслуге за српски народ у Војводини. Турска, која је у почетку инсистирала на повлачењу наоружаних српских добровољаца из Војводине, нагло је, те исте 1848. године, променила своје држање према Мађарима и подржала српску идеју о присаједињењу Војводине Србији. О томе постоје извештаји патријарха Рајачића и писма руском конзулу у Београду.

Логор српске војске , Фото Музеј Србије, Архив Србије, Архив породице Гарашанин, документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

ПРЕВРТЉИВА ПОРТА ће на захтев Аустрије, 1849. године, натерати Србију на неутралност, што је значило Книћанинов одлазак са добровољцима из Војводине. Резултат тога био је војни тријумф Мађара над војвођанским Србима и бекство српских избеглица из Војводине у Србију. Ни Книћанинов повратак на молбу патријарха није могао ништа изменити. Идеја о уједињењу са Војводином које је изгледало на дохват руке, распршила се у кухињама великих сила, а Србији и онима који су чинили стуб њене државотворне идејности остало је за утеху охрабрујуће сазнање да недосањани снови вреде и онда када тек започињу да бивају стварност, и, још више, да се Србија и поред своје неугодне вазалне позиције показала као самосталан и врло респектабилан чинилац међународних односа у Југоисточној Европи. Лоша последица је била да су аустроугарске власти дефинитивно схватиле опасност српских идеја о ослобођењу и уједињењу по опстанак своје царевине, и појачале своје, и иначе снажне, контраактивности на овом плану.

* * * * * * * * *

Дистанцирање од три велике силе - Русије Аустрије и Турске

У ТИМ РЕВОЛУЦИОНАРНИМ годинама, 848/9. у писаној форми је уобличена још једна, врло интересантна, а незаслужено мање позната и анализирана идеја о стварању будуће српске државе. Њен аутор је Константин Николајевић, српски капућехаја (агент-заступник на Порти - прим. Д. С.) у Цариграду. Према историјским изворима, као и Јован Мариновић из Париза, тако и он из Цариграда стално поручује Илији Гарашанину да је 1848. година шанса за Србију, и да евентуална пасивност у годинама великих светских превирања може бити погубна за једну недовршену и не сасвим признату државу попут Србије, будући да у таквим временима може нечијом (зло)вољом због своје пасивности чак и нестати, односно, како Константин Николајевић каже, може од "недејствовања умрети". [...] Николајевић сматра да је 1848. година прва права прилика за остварење националних тежњи Срба зато што отвара могућност самосталног узимања слободе, а не њеног добијања као туђе, предуго ишчекиване милости. То мишљење је делио и Гарашанин те револуционарне године ("Дух народа српског и опомена његовог историческог некад суштествовања, не може сносити ни приличићему милости, које ће му други из свога великодушија делити"), и у деценијама које следе он ће се у том уверењу све више учвршћивати док не постане трајни елемент његове концепције државе.

Краљ Милан у Цариграду , Фото Музеј Србије, Архив Србије, Архив породице Гарашанин, документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

Константин Николајевић је своју државотворну идеју најподробније образложио у једном посебном спису, али у великој мери и у преписци са Гарашанином и другима. Спис није насловљен у оригиналу, а у нашој историографској литератури обично се назива планом о великом Српском вицекраљевству или планом о Српским сједињеним државама.

У ТОМ НАПИСУ се полази од потребе дистанцирања Србије од три велике силе - Русије, Аустрије и Турске, од сваке на посебан начин и не у исто време. Као пример се узима руско спољнополитичко деловање усмерено на духовно покоравање и везивање мањих народа по неком основу сродности. Тако Николајевић као најмоћније оружје Русије у слабљењу Турске одређује религију: "Русија се је удил религијом, тим најопаснијим средством, за Порту сваки дан све већма слабити служила. И заиста њена политика на востоку без ове значила би ништа". Међутим, она тим "оружјем" везује и српску политику уз себе, па је у том циљу "највише и гледала најпре свештенство на своју руку да добије". Резултат је био "1813. године да је Русија само средством попова Карађорђа на своју руку добила", а, помало прејако, Николајевић екстраполира ову своју тезу на "црногорском примеру" кад каже: "Владике црногорске нису ли плаћени прави руски Намјесници".

Константин Николајевић, Фото Музеј Србије, Архив Србије, Архив породице Гарашанин, документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

Посебно иритантан, и по интересе Србије опасан јесте утицај Русије на босански живаљ који је резултирао вером Босанаца у Русе: "влијаније руско свуда је једнако у Босни као и Херцеговини. Сваки емигрирајући Бошњак чуо је за Русију и сваки би био рад у Русе помоћ тражити".

У основи Николајевићевог државотворног плана, формулисаног у 15 тачака, је идеја да се у Отоманском царству оформе две државе: турска и српска. У интересу је Отоманском царству, сматра Николајевић, да дозволи да се "сви елементи србског народа, који су до данас слабост и праву опасност Отоманског царства представљали, у један сливен бити и Турску у исто време кад од непресталне опасности курталисати, тада јој и силу нова живота осигурати".

* * * * * * * * *

Дух верске толеранције на највишем европском нивоу

"ЈЕДНА СРБСКА ДРЖАВА" била би створена присаједињењем Босне, Херцеговине, Црне Горе и горње Албаније (Старе Србије - нап. Д.С.) Србији, и након тога "опет интегралну част Турског Отоманског Царства сачињавати)" , одприлике у аутономном статусу Србије по хатишерифима из 1830. и 1833. године. Иако Порта задржава право "господствујуће силе", српска држава би требало да има свог владара ("поглавара") и независно унутрашње државно уређење ("независимо внутрење правленије").

Врло интересантна је, и за оно време не сасвим неуобичајена, Николајевићева мисао да ће српске провинције (Босна, Херцеговина, Црна Гора и Стара Србија) имати право на доношење својих "уставних и органических закона", и то "без уплива господствујуће или ма које друге силе", односно "Сједињене провинције уживају иста политичка права која су тренутно на снази у Кнежевини Србији".

Текст је прожет духом верске толеранције на највишем европском нивоу тога времена.[...]:

Дотад политички потпуно обесправљени Бугари се изједначују по свим правима с муслиманима која су имали у Отоманској империји. Ради придобијања Бугара на српску страну предлаже се омогућење "пријема Бугара у све државне службе".

Стеван Книћанин, Фото Музеј Србије, Архив Србије, Архив породице Гарашанин, документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук и Википедија

Лабава турско-српска федеративна дуална монархија, углавном схваћена као царинска унија ("Трговина по целој внутрености обе Саједињене државе Османског царства да је слободна". Царина се наплаћује само на оним границама које државе узимају за своје спољне границе, "изузимајући јеспапе (роба за тровину) који транзитом за једну од саједињених држава пролазе" ) и, као војни блок, више је конципирана као античка кинониа, као заједница најосновнијих заједничких потреба и нужде, него као модерна држава са будућношћу.

НАМЕРЕ ДАЉЕГ осамостаљења српске државе виде се из амбиција вођења самосталне спољне политике српске државе као равноправног партнера Турској, због чега се и планира да Српско вице-краљевство има "право конзула у страним државама и у држави Турској наименовати". [...]

За разлику од Гарашаниновог "Начертанија" и Мариновићевих планова који су се исцрпљивали на нивоу постизања грађанских реформи у оквиру турске државе, Николајевићеви планови укључују широко уједињење Јужних Словена, па чак и Словенаца (Крањска) које Гарашанин у "Начертанију" уопште не помиње.

И Гарашанин се те 1848. године приближава идеји југословенства и остварења југословенске државе. У писму Стојану Симићу од 2. јуна 1848. године, Гарашанин, процењујући да је Људевиту Гају и Стевану Хркаловићу "цјел да се сједињеније учини са свим Славенима јужним и да се тамо једно царство образује", каже "ја сам ову идеју за сад одобрио" (подвукао Д. С.). Образлажући у писму Николајевићу од 5. 6. 1848. године своју опредељеност за идеју југословенске државе у којој би стожери били Срби и Хрвати, Гарашанин помало сумња да је то решење најподесније за српски народ, али и калкулише да оно представља једну од реалних могућности да се сви Срби напокон нађу у једној држави. Осим тога, он слути да спољнополитички догађаји и све евидентније расположење у српском народу за такву југословенску заједницу, воде Србију томе решењу скоро као нечему неумитном, нечему што ће она морати прихватити, макар уз известан ризик по сигурност остварења интереса српске нације: "И премда Србија у општем соједињењу Славенства не налази савршено осигурање своје народности, опет кад јој другачије бити не може, она ће се морати томе приклонити, као што се већ сад за то у народу многи духови појављују" (подвукао Д. С.).

ЛАБАВА ФЕДЕРАЦИЈА СА ТУРСКОМ

ТАКВА српска држава, по идеји Константина Николајевић, имала би права на организовање сопствене велике војне силе која би служила и одбрани Отоманског царства само у случају напада спољног непријатеља, а као држава би била економски потпуно самостална: "Српска и турска држава у оквиру Османског царства подмирују расходе" свог внутрењег и независимог правленија "сопственим приходима. Једино приходи од царина одлазе султану". Да је у питању замисао лабаве конфедерације види се из предлога за успостављањем српског дипломатског представништва "дипломатске канцеларије, преко које српски владар одржава контакте са султаном".

Препоручујемо

Друштво

0 33

КРОАТИЗАЦИЈА СРБА КАТОЛИКА: Хрватско отимање дубровачке српске писмености и ћириличних и латинских књига

01. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 9

У СЛАВОНИЈИ СЕ ГОВОРИЛО СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ: Сведочанство Спиридона Јовића, заборављеног етнолога и писца

29. 11. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

СВОЈАТАЊЕ СРПСКОГ ПИСМА И ЈЕЗИКА: Језикословне кривотворине Хрватске владе и парламента

27. 11. 2023. у 07:00

Друштво

0 3

МАЈСКИ НЕРЕДИ НА ТЕРАЗИЈАМА: Политички расколи и страдање странке срасле са државом

26. 11. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације