ПИСМО УНУКА КНЕЗА МИЛОША БЛАЗНАВЦУ: Највећа донација Фондације Музеја жртава геноцида националним институцијама културе

ПИСМО Милоша Николића, унука кнеза Милоша Обреновића, упућено 1871. године намеснику српског кнежевског трона Миливоју Петровићу Блазнавцу из Беча, на француском језику, уз прилог на комаду папира са ручно исписаним преводом на српски, један је од 158 вредних историјских артефаката, које је Музеј жртава геноцида даровао данас установама културе у Србији.

Foto Nikola Skenderija

У питању је до сада највећа појединачна збирка историјске грађе коју је Фондација Музеја поклонила другим институцијама, а Николићево писмо ће убудуће бити у збирци Државног архива Србије. Фондација Музеја даровала је три националне установе културе - Народни музеј Србије, Државни архив и Архив Српске православне цркве. У Народном музеју данас су потписани уговори о донацији и примопредаји.

Народни музеј добио је писмо вајара Петра Убавкића упућено из Рима Одбору за Светску изложбу у Паризу, 3. јуна 1888, затим писмо сликара Стеве Тодоровића упућено из Београда Одбору за Светску изложбу у Паризу, 5. јануара 1889. године, као и дописницу из Солуна, упућену у Горњи Милановац 1917. године, посредством Међународног Црвеног крста. Дописница је адресирана на Наталију Настасијевић и на њој је умањена фотографија пошиљаоца Живорада Настасијевића, академског сликара, и С. Мијатовића. На дописници су поздраве и потписе оставили чувени српски ратни сликари Милош Голубовић, Коста Миличевић, Никола Бешевић, Вељко Станојевић и Милан Вујаклија. У Народни музеј је стигла и фотографија-дописница Миодрага Поповића, упућена из Лаузаса, 1. августа 1918. године, скулптору Ђорђу Јовановићу у Париз, тј. Марсеј, као и ратна разгледница под називом "Српски херој" Пашка Вучетића, послата на Крф, 6. јануара 1917. године.

Foto Nikola Skenderija

Архив СПЦ добио је једну дописницу адресовану на, тада владику, Варнаву, у Солун, 11. јула 1918. године, као и 14 дописница проте Стевана Димитријевића, оснивача и декана Православног богословског факултета у Београду, упућених из бугарског заточеништва током Првог светског рата супрузи Јелени.

Међу дарованим архивалијама, које су постале саставни део збирке Историјског архива Србије, налази се и више од стотину дописница које су српски заточеници аустро-угарских и бугарских логора током Првог светског рата слали најмилијима, и обрнуто. Интересантна је и фотографија оковратника на ловоровом лишћу кроз који пролази стрела, са натписом на полеђини: "Оковратник официрске блузе п. поручника Ђорђа Роша (водника а затим командира 1 чете), рањеног при одбрани Београда 1915 године".

Дописнице наших ратних заробљеникаFoto: FOTO: N. Skenderija

POGLEDAJ GALERIJU

- Било да смо у улози поклонодавца или поклонопримца, на овај начин доприносимо свеукупном раду институција Србије и на делу показујемо да установе културе могу и треба међусобно да сарађују, а крајњи циљ је заштита и презентација културног наслеђа - рекао је управник Фондације Музеја жртава геноцида Станко Дебељаковић.

Додао је и да је Фондација Музеја откупила неколико хиљада историјских докумената, фотографија и уметничких дела која представљају грађу од прворазредног значаја, а најважнији сегменти су докази о злочину геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату. Такође, Музеј и Фондација континуирано помажу рад образовних институција и установа културе, а нарочито школама и домовима културе на КиМ.

Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић истакла је важност поклона који су добили пред 180-годишњицу рада, коју обележавају следеће године. Донација ће бити прослеђена Одељењу за документарну и архивску грађу.

И Ана Вулић из Државног архива захвалила се на поклону и истакла да је за историчаре и архиваре важан сваки пронађен документ, а камоли више од 150, колико су добили.

- Ове године славимо 125 година од оснивања Државног архива, па је поклон још драгоценији, посебно зато што је међу дописницима, писмама и разгледницама и писмо унука кнеза Милоша Блазнавцу - каже Вулић.

Директор Архива СПЦ Радован Филиповић истакао је значај преписке проте Стевана Димитријевића са супругом, у време док је био у заробљеништву, која сведочи, како је истакао, о "нашој страдалној историји".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације