ХРВАТИ ОСПОРАВАЈУ КРИВИЦУ СВОГ "БОЖЈЕГ ПРАВЕДНИКА": Питање беатификације и канонизације Алојзија Степинца

ПОКУШАЈИ рехабилитације и канонизације надбискупа Степинца одвијали су се одмах послије његовог заточења 1946-1950, у време његове смрти 1960, уочи разбијања Југославије 1988-1991. године и нарочито у најновије вријеме од 2015. до данас.

Алојзије Степинац у време Павелићеве назови државе, Фото Профимедија, Музеј геноцида, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

Међутим, савремено питање канонизације надбискупа Степинца и даље остаје отворено. Дилема да ли ће папа Франциско канонизовати надбискупа Степинца јачала је од 2016, и постала предмет историјских и теолошких расправа и убјеђивања између хрватске римокатоличке и српске православне хијерархије, државника, а нарочито између српских и хрватских историчара и публициста.

Хрватска је последњих десетак година интензивно лобирала у Ватикану да се Степинац што прије прогласи за свеца. Кардинал, метрополита Хрватске и Славоније Јосип Бозанић, крајем августа 2015. је на свечаном еухаристичком слављу, поводом 300-годишњице круњења чудотворне слике Мајке Божје Трсатске, изразио увјерење да је процес канонизације при Светој столици готово завршен, "с позитивним закључком". Предстојало је само да суд Кардиналске комисије изврши и службено проглашење Светог Оца Франциска.

Бозанић је подсјетио вјернике да је папа Иван Павао II у хрватском простеништу Марији Бистрици 3. листопада 1998. прогласио блаженим Алојзија Степинца као мученика, при чему је претходио сложен процес детаљног истраживања и процјењивања Иван Павао II је тада Степинца назвао "најсвјетлијим ликом Цркве Божје у Хрвата". Бозанић је даље споменуо како је у процесу за канонизацију бл. Алојзија Степинца већ испитан чудесни догађај на Лијечничком вијећу Конгрегације за проглашење светих и на Конгресу Конзултора теолога. У Степинчеву светост и у његову "потпуну невиност", вјеровао је и Фрањин претходник, папа Бенедикт 16. који је неаргументовано тврдио да је Степинац "у тешким временима постао бранилац Јевреја, православних и свих прогоњених"??

У свом поменутом излагању Бозанић је нагласио да је крајем јуна 2014. српски патријарх Иринеј у Београду уручио тадашњем тајнику за односе с државама у Државном тајништву Св. столице, надбискупу Доминику Мамбертију, писмо за папу Франциска у којем патријарх износи приговоре у вези са канонизацијом блаженика Степинца. Будући да је из писма Иринеја произлазило да Српској православној цркви нису довољно јасни аргументи по којима је "блажени Алојзије свет", папа Франциско је предложио да се формира радна група састављена од римокатоличких и православних стручњака (првенствено историчара) која ће заједно преиспитати спорна питања у вези са личношћу кардинала Степинца, као и ратне догађаје везане уз односе Хрвата и Срба у Другом свјетском рату "по критеријима цјеловите истине". СПЦ је у мају 2015. формирала Комисију за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом о Степинцу, на челу са ондашњим митрополитом загребачко-љубљанским, данас патријархом Порфиријем. (У српској комисији од историчара били су академик др Љубодраг Димић, др Радмила Радић, др Милан Кољанин и др Никола Жутић.)

* * * * * * *

Римска црква нуди своју истину о трагичној прошлости

КАРДИНАЛ БОЗАНИЋ је објаснио како је свети отац предлогом да се формира радна група желио да СПЦ упозна римокатоличке аргументе за канонизацију (санктификацију), како би се она догодила у бољем озрачју односа двеју цркава, додавши да свака црква има властити и аутономни систем канонизације. Затим је истакао да је важно нагласити да СПЦ не улази у сам процес канонизације Степинца, те да се оно што је учињено неће више преиспитивати, односно, да нема никакве ревизије процеса. Бозанић је потом навео да папа Франциско никако не жели одустати од Степинчеве канонизације јер је лично увјерен у његову светост: "Црква у Хрвата прихваћа његову одлуку која отвара временски мало дужи пут до канонизације и тражи више стрпљења и повјерења у водство Провидности."

Јосип Бозанић је на крају подсјетио да је "блажени Степинац у тешким временима носио криж хрватске нације, а није наилазио на разумјевање код десних, а осудили су га и лијеви", те да је имао "смисао за примјену начела како помоћи онима који су били у животној опасности тијеком ратних превирања". Нагласио је да је био одлучан у ставу да би црквени Концил требао осудити национализам "као кугу људскога рода", али кад је ријеч о људским и народним правима није се дао ни од кога наткрити у љубави према своме народу (науштрб мржње према српском народу - Н. Ж.). Бозанић је увјерен да ће Степинчева канонизација "помоћи да се боље упозна 'цјеловита истина из тога трагичног раздобља наше повијести", како би се раскринкали митови које су производиле идеологије комунизма и југославенства, генерирајући сталне напетости, подјеле и унутарње непријатеље", па је зато потребно "објективно прочитавање међуетничких и међуконфесионалних односа на овим просторима" (ваљда према "објективној" процјени Римске цркве - Н. Ж.).

Кардинал, метрополита Хрватске и Славоније Јосип Бозанић, Фото Профимедија, Музеј геноцида, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

Кардинал Бозанић у будућем развоју односа са СПЦ очекује да у процес канонизације треба да уђе и иницијатива потекла од патријарха Иринеја која ће, по његовој тврдњи, "придонијети бољем и ширем упознавању истине о животу и дјелу загребачког надбискупа", а неопходна истина "ће нас ослободити".

* * * * * * *

Аболирање кривице блаженог Алојзија

СРПСКИ И ХРВАТСКИ мeдији су у кратким агенцијским вијестима својевремено дали изјаву истовјетног садржаја о томе да папа не одустаје од канонизације Степинца. Београдски медији, с друге стране, били су увјерени да СПЦ неће прихватити канонизацију Степинца. У медијима се наглашава да је Степинац за једне светац а за друге злочинац, па се питају да ли се ставови о Степинцу уопште могу приближити. Познаваоци прилика у СПЦ наводе да се ставови две цркве о Степинцу никада неће приближити. Међутим, на изненађење српских вјерских аналитичара појављују се "кооперативни" појединци који са "екуменских позиција" настоје сагледати цијели проблем, аболирајући у доброј мјери кривицу блаженог Алојзија. Тако нас епископ славонски Јован Ћулибрк "менторски" упозорава, боље рећи подучава, да ми Срби "добро вагамо (измеримо) сваку реч о Степинцу" због "лошег искуства са комунистичким суђењем" Степинцу, које је ваљда створило његову лошу репутацију. Зато нас Ћулибрк увјерава да ћемо се сви сложити у процјени да "комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу".

Међутим, ако судски процес не може бити полазиште за такав разговор, због диктаторског карактера комунистичког државног система, он се не смије нити одбацити као једна врста историјског (судског) свједочанства, које се у сучељавању са озбиљном архивском грађом може провјерити, ревидирати, прихватити или одбацити.

Папа Франциско, Фото Профимедија, Музеј геноцида, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

НА КОМУНИСТИЧКОМ процесу је, према ватиканској процјени али и процјени епископа Јована, Степинац показао храброст, и тај елеменат исповједништва за њих је "пресудан у процесу беатификације и канонизације". Но, с друге стране, противници канонизације, Степинцу приговарају да "исту храброст није показао пред Павелићем када је требало осудити и спречити усташка (боље речено хрватска-Н.Ж) злодјела".

Патријарх Иринеј , Фото Профимедија, Музеј геноцида, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

Епископ Јован Ћулибрк је поздравио формирање римокатоличко-православне комисије коју је предложио папа Франциско, чији је задатак требало да буде расправа о питању канонизације Алојзија Степинца. Он помиње и Комисију за дијалог између СПЦ и Хрватске бискупске конференције, на чијем челу је са стране СПЦ био тадашњи епископ загребачко-љубљански, а данас патријарх Порфирије. Ипак се дефанзивним представницима српског православља у Републици Хрватској може умањити одговорност за неочекиване "поданичке" изјаве пред хрватским епископатом и Ватиканом због политички мотивисаног наступа, због којег морају вагати ријечи пред екстремизмом данашњег израженог неоусташтва и тиме изазване бојазни да би њихова нека прекомјерна (неодмјерена) изјава довела у незгодан положај тамошње православље и "шаку" преосталих Срба у Хрватској.

* * * * * * *

Надбискуп се заклео на верност усташком режиму

СУД О СТЕПИНЧЕВОЈ одговорности за антисрпску и антијугославенску политику у Краљевини Југославији, за ширење нетрпељивости и мржње између православних и римокатолика, као и за злочине геноцида у Независној Држави Хрватској, треба да донесу квалификовани српски историчари уз помоћ српских државних институција, а у име српске јавности, у име жртава српског, јеврејског и ромског поријекла.

Папа Иван Павао II , Фото Профимедија, Музеј геноцида, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

Зборник "Надбискуп Степинац и Срби у Хрватској у контексту Другог свјетског рата и послијератног периода" представљен је у Загребу крајем 2016. Том приликом британски историчар Робин Харис је запитао зашто СПЦ и даље жели да вјерује "комунистичкој пропаганди о надбискупу Католичке цркве у Хрватској". Харис је процијенио да је извор готово свих клевета против загребачког надбискупа кардинала Степинца била Комунистичка партија Југославије. Споменуо је "наводно писмо" др Првислава Грисогона о страдању Срба из 1942, када је Грисогоно био у затвору, карактеришући га као "гротескни фалсификат" који је често коришћен и као пропаганда за време рата током деведесетих година. По Харису, надбискуп Степинац се само борио за своје хришћанско увјерење и његову побједу у свијету, а против комунистичких "утемељених лажи". Степинац је у "монтираном процесу" изазвао комунисте у говору у својој одбрани, у отвореној конкуренцији идеја и идеологија, отворено се заузевши за борбу за кршћанска увјерења.

ОДРАНИЈЕ ЈЕ ПОЗНАТ став Српске православне цркве да ће се помирење двије цркве извршити када се папа поклони жртвама Јасеновца. То је био познати став патријарха Павла и већине епископа. У том контексту је требало да се сагледа улога Степинца у злочинима над Србима у Независној Држави Хрватској.

Срби, окупљени у глинској цркви 1941. године , Фото Профимедија, Музеј геноцида, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

У Српској православној цркви су истицали да постоје четири тачке око којих се не слажу српска и хрватска страна: "Будући светац за нас је злочинац јер је активно суделовао у стварању НДХ. За Хрвате је он национални идол који је поставио темеље хрватске државе и извукао је из шињела Југославије. Ми сматрамо да је цркву политизирао јер се заклео на вјерност и подршку Павелићевом режиму. Ми га сматрао усташким злочинцем јер је био иницијатор прекрштавања православних Срба и њих 244.000 до краја 1943.године превео у римокатолицизам. Хрвати тај чин сматрају доброчинством јер их је тобож спасио од сигурне смрти. Један "угледни владика" је истицао да је Степинац одговоран и за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ јер је подстицао слање у Јасеновац. Он напомиње да је политика данас важнија од историје...

БОНУС ВИДЕО

Препоручујемо

Друштво

0 6

ПРИСВАЈАЊЕ ЈЕЗИКА ПРЕКО ЈУГОСЛОВЕНСТВА: Епилог систематске кроатизације српског простора у другој половини XIX века

02. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 33

КРОАТИЗАЦИЈА СРБА КАТОЛИКА: Хрватско отимање дубровачке српске писмености и ћириличних и латинских књига

01. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 9

У СЛАВОНИЈИ СЕ ГОВОРИЛО СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ: Сведочанство Спиридона Јовића, заборављеног етнолога и писца

29. 11. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

СВОЈАТАЊЕ СРПСКОГ ПИСМА И ЈЕЗИКА: Језикословне кривотворине Хрватске владе и парламента

27. 11. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације