ЗАПАД КРЕЋЕ У КРСТАШКИ РАТ ПРОТИВ СРБА: Безочна образложења о убијању цивила и уништавању економије

ЗА ВРЕМЕ "ваздушне кампање сједињених савезничких снага", како су агресори назвали ову ваздушну акцију, погођено је много цивилних "мета".

Џејми Шеј, портпарол НАТО, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГ\AП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Живот су губили људи, жене и деца, а велики број грађана остао је без својих кућа и радних места. Убијање невиних цивила, на свакодневним конференцијама за штампу за учеснике медијске кампање против српског народа, портпарол НАТО Џејми Шеј цинично је назвао "колатералном штетом". Тако су "узгредна (колатерална) штета" постали деца и изгинули грађани у бомбардовању воза у Грделичкој клисури, масакрирана албанска колона на Косову, побијени људи на варваринском мосту, погинули болесници и особље санаторијума у Сурдулици и становници стамбених насеља у Алексинцу, Новом Пазару, Београду, Нишу...

Ни сами агресори нису крили због чега су се, намерно, од војних циљева преоријентисали на убијање цивила и наношење патње народима у Србији. Амерички сенатор Џо Либерман, на ТВ каналу Фокс-њуз, 24. маја 1999, образложио је ову "нову стратегију": "Ми покушавамо ваздушним ударима да сломимо вољу српског народа, како би тај народ сломио вољу свог вође, како би он наредио својим трупама да напусте Косово". Бомбардовање инфраструктуре Србије није било једино средство "отежавања свакодневног живота Срба"; оно је, према тексту у "Интернационал хералд трибјуну" од 26. маја 1999. представљало истовремено и "разарање економске самосталности Србије". Према овом тексту, један високи функционер Немачке је тада подсмешљиво изјавио да "количина новца потребног да се поново изграде мостови или само да се извуку олупине из Дунава, обезбедиће земљама Запада пресудан утицај. Разорена земља биће принуђена да следи диктат оних који су је разорили, у нади да ће добити очајно потребна средства за реконструкцију".

Алексинац, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

БЕЗОЧНА ОБРАЗЛОЖЕЊА због чега су убијани цивили и уништавана економија Србије, била су испуњена и расистичким набојима. Џозеф Бајден, утицајни демократа и у то време председник пододбора за Европу у Сенату САД, за време бомбардовања изјавио је у емисији Ларија Кинга: "Људи кажу да је ово грађански рат. То је као кад кажете да је нацистичко истребљење Јевреја било грађански рат".

Другом приликом, он је рекао за Си-Ен-Ен да је српски народ "гомила неписмених, дегенерисаних децоубица, касапа и сексуалних силеџија" и да би "све Србе требало ставити у концлогоре нацистичког типа". А у "Њусвику", 12. априла 1999, у чланку "Освета расе жртава", написано је: "Срби су аутсајдери Европе, огрезли у мржњи, одгојени на самосажаљењу". И Бил Клинтон, учествујући у кампањи расне мржње, на Дан сећања исте године, поредио је Србе са немачким нацистима који "са висине гледају на одређену расу или етничку групу". Харвардски професор Данијел Јонах Голдхаген изнео је, такође, расистичку тврдњу да су "геноцидни убица" Милошевић и српски народ "одани једној идеологији која позива на освајање животног простора" (...) "Срби су кренули да елиминишу албанско становништво на Косову у акцији која подсећа на геноцид над Јеврејима". "Запад мора", истакао је универзитетски професор Голдхагеи, "да заузме Србију да је 'денацизује' и преваспита", а "њихова земља мора да се стави под туторство".

Ово је, закључује у својој књизи "Сулуди крсташи" Дајана Џонстон, био позив на идеолошки крсташки рат, уз образложење да насиље мора да се примени како би се "поправило погрешно мишљење једног целог народа". Паралела са Хитлером и геноцидом над Јеврејима ... омогућава 'снагама добра', Сједињеним Државама, да војнички поразе 'зло', а "мит о цикличном понављању геноцида може да служи као изговор за безброј освајачких ратова ради 'преваспитања' свих морално дефицитарних народа на свету.

* * * * * * * * *

ПРЕВАСПИТАВАЊЕ НАРОДА ОСИРОМАШЕНИМ УРАНИЈУМОМ

ЕКСПЕРТ ЗА ЕКСПЛОЗИВЕ др Мирјана Анђелковић Лукић, у књизи "Дарови Милосрдног анђела", сагледала је и обрадила катастрофалне последице бомбардовања на садашње и будуће генерације у СР Југославији; она је изнела прецизне научне податке о свим врстама експлозива, пројектила и бомби које је агресор употребио, али и радиолошке (нуклеарне), хемијске и биолошке аспекте НАТО агресије. Тиме је упозорила јавност на еколошку деструктивност НАТО агресије (киселе кише, уништавање озонског омотача, изазивање клизишта, итд), и, што је најзначајније, на погубно краткотрајно и дугорочно дејство употребљене муниције са осиромашеним уранијумом на људе и целокупан живи свет (што потврђују подаци о све већем броју оболелих и умрлих од малигних болести).

Сенатор Џо Либерман, Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Притом је Мирјана Анђелковић Лукић сагледала и последице НАТО агресије са аспекта кршења међународних конвенција и принципа међународног хуманитарног права, али и, што је посебно важно, указала је и на научна истраживања у Србији, у којима су освојени производи-адсорбенти који, истакла је, "као да спадају у домен научне фантастике", јер неутралишу дејство осиромашеног уранијума и који могу да се употребе за санацију контаминираних подручја и радиоактивно озрачених људи.

Насупрот ставу др Мирјане Анђелковић Лукић о штетном деловању осиромашеног уранијума по здравље бомбардованих, међу еподемиолозима у свету, па и у Србији, постоје тврдње да уранијум није узрок оболевања од рака. Међутим, неурохирург професор др Даница Грујичић, тада директор београдског Института за онкологију, а данас министар здравља, заједно са групом медицинских стручњака и грађана, изнела је у средствима јавног информисања становиште да је повећањем броја малигних болести после бомбардовања наступила и еколошка катастрофа регионалнх размера.

"ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ" су 10. октобра 2020. објавиле текст у коме је најављено да ће нашим судовима бити поднето пет пилот-тужби против чланица НАТО снага које су бомбардовале Космет и јужну Србију муницијом са осиромашеним уранијумом. Тужитељи су некадашњи резервисти, официри, полицајци и цивили који су оболели од карцинома, а за време НАТО бомбардовања били су на КиМ или у Врању. Због тога је у Ниш је допутовао италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља да помогне српском колеги Срђану Алексићу у финализовању тужби против чланица Алијансе који су угрозили здравље и животе људи током бомбардовања 1999. године. Тартаља је пред италијанским правосуђем добио више од 170 пресуда у корист војника из мировних мисија који су боравили на бомбардованим територијама бивше Југославије и оболели од канцера (а неки од њих и умрли) због осиромашеног уранијума. Прва тужба против НАТО алијансе због бомбардовања осиромашеним уранијумом 1999. године, забележено је у београдској штампи, поднета је 20. јануара 2021. године Вишем суду у Београду.

* * * * * * * * *

"БОНДСТИЛ" СТРАТЕШКА РАСКРСНИЦА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

ПОТПИСИВАЊЕМ КУМАНОВСКОГ споразума - 9. јуна и доношењем Резолуције 1244 Савета безбедности УН - 10. јуна 1998. године - потврђен је државни суверенитет и територијални интегритет СР Југославије. Јужна српска покрајина Косово и Метохија остала је у саставу Србије, са захтевом да јој се обезбеди широка аутономија и суштинска самоуправа. На Косову и Метохији су размештене међународне мировне снаге под окриљем УН (југословенска војска и полиција су се повукле са Космета, а међу "мировњаке", као "безбедносно језгро", распоређени су и војници из НАТО држава које су бомбардовале српске земље). Кумановски споразум и Резолуција 1244 гарантовали су демилитаризацију ОВК и других наоружаних косовских Албанаца и "безбедносно окружење за брзи повратак избеглица и расељених". Ниједна од ових гаранција није испуњена. Српски прогнаници се ретко враћају на своја огњишта, где их, под заштитом "власти", чекају нови погроми албанских терориста. Уместо демилитаризације, ОВК се "трансформисала" у "легалне оружане снаге Косова". Југославији и Србији никад није било дозвољено да, према слову оба међународна документа, део својих снага (до хиљаду војника) врате на Космет.
Американци су убрзо у српској покрајини крај Урошевца изградили војну базу "Бондстил".

Камп "Бондстил" , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Рачунало се, очигледно, да ће се преко Косова обновити присуство на Балкану и појачати стратешко партнерство између САД и Турске, чији се утицај као регионалне силе протеже све до нафтом богатих бивших совјетских република. "Бондстил" је изграђен крај стратешке раскрснице путева између Истока и Запада, "Коридора 8" и "Коридора 10", у близини два планинска превоја на правцу север- југ који омогућавају саобраћај између северне и средње Европе до егејске луке Солуна. Американцима се веома журило. Не консултујући ни своје савезнике у НАТО, и не трудећи се да плате конфисковану земљу, још мање да траже дозволу власти Србије, Сједињене Државе су експроприсале 315 хектара брежуљкастог терена који је поравнан и претворен у базу. Камп "Бондстил" простире се на више од 3,6 квадратних километара; поред војних полигона, ту се налазе и две цркве, супермаркети, школе, парк за разоноду, као и стамбене четврти за 6.000 војника. Описан као највећа америчка база после вијетнамског рата, камп је "енклава од чврсто грађеног материјала која може да надживи све политичке немире на Косову, као што је Гвантанамо база опстала упркос револуцији на Куби.

* * * * * * * * *

ТЕРОР АЛБАНАЦА ПРЕД ОЧИМА МЕЂУНАРОДНИХ МИРОВЊАКА

АГРЕСИЈА НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ изведена је да би, наводно, у овом делу Србије било заустављено кршење људских права косовских Албанаца, али је тек тада наступило време истинског и масовног кршења људских права. Већ првих месеци међународног протектората над Косовом и Метохијом у овој покрајини је завладао невиђени, координирани терор над српским становништвом и свима онима који нису били уз албанске побуњенике. Пред очима међународних "мировњака" Албанци су извршили више од 8.000 терористичких акција; преко 2.000 људи, углавном Срба, побијено је; многи од њих су отети и ликвидирани, а да им се ни гробови не знају - око 60 одсто укупне српске популације у покрајини - више од 250.000 људи, жена и деце је протерано, а њихова имовина, станови, куће и земља су узурпирани. Уништено је и оштећено око 150 српских православних цркава и манастира.

Бил Клинтон и Мадлен Олбрајт , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

ИТАЛИЈАНСКИ ЧАСОПИС "Панорама" објавио је у јануару 2009. године текст о скривању албанског масакра над Србима после уласка НАТО војника на Косово и Метохију. "Панорама" је цитирала генерала Маура дел Векја, потоњег члана италијанског Сената, који је у јуну 1999. године командовао снагама од 7.000 људи, о првим данима њиховог боравка на Космету. "Сваког јутра у првих 15-20 дана обавештавали су ме о пронађеним телима Срба и Рома, остављеним по улицама и путевима. (...) Ко није побегао ризиковао је смрт или отмицу", прича Дел Векјо. "Напуштене српске куће су сравњиване са земљом или паљене.

Албанци су нападали и цркве и манастире. Циљ је био да се анулира сваки облик српског присуства". Те 1999. године, истакнуто је у "Панорами", за Италијане друга страна медаље рата на Косову представљала је табу о којем се није смело причати новинарима. Фотографије које су снимили италијанскн војници и сведочења о послератним жртвама албанских терориста, проглашени су тајном.

* * * * * * * * *

ХАШКИ ТРИБУНАЛ УНИШТАВА ДОКАЗЕ О ЗЛОЧИНИМА

ТРЕБАЛО ЈЕ ДА ПРОЂЕ десет година од албанских злочина почињених пред очима међународних "мировних снага", па да делови истине изађу пред западну јавност. У документарној емисији Би-Би-СИ-ја новинару Нику Торпу су и албански сведоци потврдили да су припадници такозване Ослободилчке војске Косова починили масовне отмице, убиства и мучења у логорима на Космету и у северној Албанији. И Мајкл Монтгомери, дописник "Дејли телеграфа" за Балкан, открио је узнемиравајуће доказе о злочинима које су током и после рата на Космету и у логорима у Албанији починили припадници ОВК.

Информације до којих је дошао, радећи заједно са колегом Стивеном Смитом, Монтгомери је предао Унмику.

Многи сведоци потврдили су да је у Албанији поостојала злогласна "жута кућа" у којој су отетим Србима вађени органи, који су потом преко организације међународног криминала продавани хируршким клиникама широм света. Истрагу о "жутој кући" крај Бурела у Албанији водио је Хозе Пабло Баројбар, шеф канцеларије УН за нестала лица у Приштини, који је своје доказе проследио Унмику.

ДОКАЗИ О "ЖУТОЈ КУЋИ" и трговини органима косовских Срба, које су годинама прикупљали институције и појединци, упућени су Хашком трибуналу, а онда су, слажу се сви истраживачи, нетрагом нестали.. Афера је у јавности избила када је о томе објавила књигу "Лов" Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Хашког трибунала. Њен коаутор на овој књизи, истражитељ овог трибунала и новинар "Њујор тајмса" Чак Судетић, обелоданио је гласилима да "Понтеова није знала да су физички докази, међу којима и медицински материјали, уништени у Трибуналу" и да је "одлука о уништењу донета на вишем нивоу".

Муниција са осиромашеним уранијумом , Фото Профимедија, ЕПА, ТАНЈУГAП, Пиксел, Рашко-призренска епархија, printscreen РТС, "Јутјуб", Телевизија Војводине, Документација „Новости“ и "Википедија"

Тако се, после десет година намерног ћутања и систематског уклањања трагова о овим злочинима, истрага нашла на почетку. Парламентарна скупштина Савета Европе, задужује тада Швајцарца, бившег тужиоца који се истакао у расветљавању других веома деликатних случајева - Дика Мартија, да спроведе истрагу и расветли тешке тврдње Карле дел Понте.

Марти је о томе шта је све, истражујући "жуту кућу" и трговину људским органима, доживео у Београду, Приштини и Тирани објавио књигу сећања "Извесна представа о правди (Чеченија-ЦИА-Косово-Дрога)". Књига је прво објављена 2018. у Лозани, а следеће 2019. године појављује се у Београду, у издању београдске "Метеле", "Хение" из Сиона и НИД Компаније "Новости" ад Београд. У одељку књиге "Кип у Приштини" (стр. 245-267) Дик Марти пише о трговини људским органима.

Препоручујемо

Друштво

0 0

НОВИНЕ КОЈЕ СУ СЕ ЧИТАЛЕ УШИМА: Летопис о времену када су новинари писали између редова

22. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ПОЛИТИЧАРИ БРАНЕ ТРСТ НА ПРЕДИЗБОРНИМ МИТИНЗИМА: Очување поретка из 1945. искушавало је снаге идеолошки подељених држава

20. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 6

ЛОБИРАЊЕ УЗ ПОМОЋ ЗЛАТНИХ ДУКАТА: Србија добила медијски рат против британске владе усред Лондона

15. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СТВАРАО ИСТОРИЈУ: Филип Христић, први представник елите која је градила модерну Србију

13. 10. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације