НОВИНЕ КОЈЕ СУ СЕ ЧИТАЛЕ УШИМА: Летопис о времену када су новинари писали између редова
ИЗРАДА новог устава земље, као и устава република и статута аутономних покрајина унутар Србије, праћена је током раних шездесетих.
"Брионски пленум", стање у служби "државне безбедности", смена Александра Ранковића, реорганизација руководећих органа државе и партије, такође су пропраћени на страницама Вечерњих новости. Са још већом пажњом и у континуитету праћено је сазревање "иницијативе" о покретању поступка који се тичу уставних промена на савезном, републичким и покрајинским нивоима. Кроз извештавање о "уставним амандманима" (доносе се почев од 1967), који су значајно ограничавали самосталност Федерације, ставили је под "надзор" републичких и покрајинских структура, дали право покрајинама да донесу сопствене уставе што је водило осамостаљивању и потпуној самоорганизацији аутономних покрајина, на страницама Новости се могла наслутити будућност југословенске државе и оних који у њој живе.
Новинари Вечерњих новости су писали о: демографским приликама у земљи, положају жена, незапослености, стамбеној изградњи, проблемима васпитања омладине, резултатима оствареним на реализацији Друштвеног плана у периоду 1964-1970, расту цена, инфлацији, противуречном друштвеном развоју југословенске државе, развоју привредног система, даљој деетатизацији друштвених односа, отежаној "комуникацију између републичких руководстава и савезне државе", садржају "Декларације о називу и положају хрватског језика" и све присутнијем хрватском национализму, промени уставог оквира аутономија унутар Србије, посети Ј. Б. Тита КиМ, подизању друштвеног стандарда грађана и политичкој ситуацији у земљи...
Њиховој пажњи није промакла ни авионска несрећа на падинама Авале у којој су 1964. живот изгубили совјетски ратни ветерани ослободиоци Београда на челу са маршалом Бирјузовом, смрт Винстона Черчила, саобраћајна несрећа у којој је страдао Слободан Пенезић Крцун, терористички напади на југословенска дипломатска представништва у САД и Европи, као и терористичке активности непријатељске емиграције у земљи (активирање две експлозивне направе на Железничкој станици у Београду, експлозија у биоскопу "20. октобар" у Београду, подметање бомбе у гардероби београдске железничке станице, које су извели припадници усташке емиграције маја, јула и септембра 1968, као и напад на шефа југословенске војне мисије у Берлину јуна 1969).
Демонстрације албанског становништва на Косову и Метохији из новембра 1968. године Вечерње новости су пропратиле истичући појаву пароле "Косово - република" и указујући на разлоге "употребе силе" и ангажовање војних јединица у смиривању демонстрација, оцењених од стране државног врха земље као "антидржавних" и "подстакнутих из Албаније". "Језичке консултације" које су априла 1969. одржане у Приштини и њихов закључак да Албанци треба да имају "један језик, један правопис, јер су једна нација", такође су уочене на страницама листа. Новости су крајем шездесетих писале о доношењу Закона о Народној одбрани, дужностима република и аутономних покрајина у одбрани земље, статусу који је дат Територијалној одбрани. Пажњу су посветиле одлукама које су доносиле све политички удаљеније Скупштина Србије и скупштине аутономних покрајина Војводине и Косова.
Са пажњом су Вечерње новости пратиле догађаје везане за формирање и рад научног института у Винчи, занимале се за резултате пописа становништва из 1961, писале о монетарној реформи из средине шездесетих и стању у банкарству, извештавале о производњи млека у ПКБ-у, као и о свеукупном државном увозу и извозу. Своју пажњу редакција листа је посвећивала изградњи ауто-пута "Братство-јединство" кроз Србију, отварању и раду "Аеродрома Београд" у Сурчину, изградњи ТВ торња на Авали почетком шездесетих и његовом пуштању у рад средином исте те деценије, почетку производње телевизора у Нишу, раду и резултатима које постиже фабрика аутомобила у Крагујевцу, производњи трактора ИМТ, интеграцијама којима је формирана Београдска конфекција "Беко", изградњи пруге Београд - Бар. Новости су извештавале о последицама катастрофалних земљотреса који су почетком шездесетих задесили Скопље, а крајем исте деценије Бањалуку.
* * * * * * * *
У "НОВОСТИМА" РОЂЕНА ИДЕЈА О ПРВОЈ ГИТАРИЈАДИ
НА страницама листа посвећеним култури могла су се срести имена Иве Андрића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић, Душана Матића, Миодрага Булатовића, Антонија Исаковића, Ивана Б. Лалића, Бранка Миљковића, Стевана Раичковића, Данила Киша, Борислава Пекића... Лист је извештавао о актуелним и значајним изложбама попут оних које је организовао Петар Лубарда, али и онима које су гостовале у Београду и презентовале дела највећих уметника света, попут изложбе посвећене стваралаштву Ван Гога. Новинари Вечерњих новости су писали о сусретима професионалних позоришта, филмским свечаностима и значајним филмским остварењима (А. Петровића, П. Ђорђевића, Ж. Павловића...), "Мокрањчевим данима" у Неготину, формирању Универзитета у Нишу, почетку рада Београдског интернационалног фестивала (БИТЕФ) и Београдских музичких свечаности (БЕМУС), организовању првог Сајма књига у Београду... Новинари Вечерњих новости су пратили актуелне расправе о идејним кретањима у култури, интензивној политизацији интелигенције, улози медија у формирању јавног мњења.
Лист је презентовао вести које су говориле о проблему неписмености која није искорењена и покушајима његовог решавања. Новинари Новости су у континуитету извештавали о музичким кретањима у земљи и свету. На страницама листа су, такође, објављиване вести о новим музичким трендовима, концертима и музици "Битлса" и "Ролингстонса"... У овој редакцији је уосталом рођена идеја о Београдској гитаријади. Пажња је посвећена подизању и активностима Дома омладине у Београду. Тема спорта била је стално присутна.
Лист је писао о олимпијским играма и постигнутим резултатима (Рим 1960, Токио 1964, Мексико 1968 ), светском рекорду Вере Николић у трци на 800 метара, фудбалским првенствима у земљи и Европи, успесима кошаркашких тимова и репрезентације, истакнутим спортистима...
Током педесетих и шездесетих годин ХХ века Вечерње новости су биле поуздани хроничар времена и лист који је величао спољну и унутрашњу политику југословенског режима, али је то чинио на себи својствен начин. Информације о спољној политици Јосипа Броза и југословенске државе "стизале" су у редакцију Новости, али и других листова, "одозго". И новинари су те информације беспоговорно делили са читаоцима. Право на сопствено мишљење ту није постојало. Када су у питању теме које су се тицале унутрашњополитичких прилика у земљи, новинари све до пред крај шездесетих нису имали "простора" да у текстовима које потписују саопштавају своје ставове, већ су морали да презентују ставове достављене из државно-партијских центара и тела задужених за креирање медијске слике свеукупних дешавања у земљи.
Извесни "дах" освојене слободе у новинарском послу могао се осетити почев од позних шездесетих година ХХ века. Али и тада су новинари понешто могли да саопште "између редова", а читалачка публика да прочита, такође, "између редова". У педесетих и шездесетих годинама ХХ века, уколико је човек желео бити добро информисан, како је говорио песник Петар Пајић, новине су се "читале ушима". Данас та штампа, међу њима и Вечерње новости, представља значајног сведока једног времена, спољне и унутрашње политике једне државе, хроничара догађаја у привреди, култури, спорту... Онима који данас Вечерње новости узму у руке и читају их у континуитету, издања из педесетих и шездесетих година нуде више сазнања о тим деценијама него читаоцима који су их са нестрпљењем и у журби куповали од уличних продаваца и "напрескок" читали, док се графичка фарба још није ни осушила.
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"
"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".
22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17
Коментари (0)