ЋУТАЊЕ ВЕЛИКО КАО ЗЛОЧИН: Проф. др Хрвоје Класић, историчар, о отварању ватиканских архива и Алојзију Степинцу

МИ, историчари, већ деценијама чекамо да ватикански архиви буду отворени. Драго ми је што се то догодило, али не верујем да ће се открити нешто ново када је у питању папа Пије XII, што се није могло видети у другим архивама. Ипак, могло би бити занимљиво када су у питању "мали" народи, на пример НДХ.

Игор Маринковић

Овако за "Новости" историчар проф. др Хрвоје Класић са Универзитета у Загребу, коментарише дискусије о улози Ватикана током Другог светског рата, које су се чуле на конференцији у Риму. Можда и симболично, управо у дану када је пре равно 77 година загребачки надбискуп Алојзије Степинац осуђен на 16 година затвора због колаборације са усташама (после пет је изашао у кућни притвор, а након распада Југославије је рехабилитован).

- Бојим се да би са отварањем архива могло доћи до једног проблема: да и Срби и Хрвати пошаљу своје историчаре како би доказали већ унапред задате ставове, а тако се неће доћи до истине. У случају загребачког надбискупа Алојзија Степинца кључно питање јесте шта је могао да учини да спречи злочине. Али питам се шта је било код од нас учинио деведесетих да спречи злочине?

Игор Маринковић

У случају Степинца ипак није било само ћутање, већ и покатоличење око 250.000 Срба!

- Сложио бих се са патријархом Порфиријем, који је добар познавалац лика и дела Степинца, и који ми је лично показао део коресподенције надбискупа и папе. Он не верује да је Степинац лично одговоран за злодела. И ја његову одговорност видим у нечињењу, а не у чињењу. Да је грмео са проповедаонице против усташких злочина, можда би их било мање. Године 1942. проглашава Недељу борбе против псовања и критикује Загрепчанке на купалишту због огољених ногу, а људе одводе у логоре и убијају! Ипак, доказа да је био ратни злочинац - нема. Уосталом, Дража Михаиловић, који у Србији фигурира као национални јунак и антифашиста, почетком 1945. шаље писмо свом човеку у Загребу да дође до Степинца и понуди му сарадњу у заједничкој борби против комуниста. Дража мора знати шта се догађа Србима од 1941. до 1945. године, па ако зна која је улога Степинца, зашто жели да сарађује са ратним злочинцем?!

Да се вратимо на покатоличење...

- Степинац сигурно јесте прижељкивао стварање самосталне Хрватске у којој ће католици бити већина, још од тридесетих година и "конкордатске кризе". Видео сам и документе у којима, на почетку рата, нема ништа против тога да се део православаца исели из НДХ и папи хвали усташку политику стварања католичке већине. Али, иако људи у Србији мисле да су Павелић и Степинац били пријатељи, они нису могли да се виде очима. Степинац, пошто је у први мах поздравио стварање самосталне Хрватске, када је видео шта раде усташе, изражава негодовање. Претихо и приватним каналима, али Павелића је и то излуђивало. Такође имамо низ докумената у којима Степинац директно каже: "Допустите тим људима да спасу живот и пређу на католичанство. Кад се једном све заврши, допустиће им се да се врате на своју веру." Ургирао је да се спасу и јеврејске породице. Осим тога, његовог брата, као симпатизера партизана, убиле су усташе.

Ефраим Зуроф је изразито против тога да буде канонизован!

- Зуроф, као и ја, може сматрати да то што је помогао није било довољно, да је требало јаче грмети. У Србији га сматрају ђаволом и нацистом, па ипак, он никада није похвалио ни Хитлера, ни нацизам, док је патријарх Варнава именом и презименом хвалио Хитлера, а владика Велимировић га упоређивао са Светим Савом.

За разлику од Степинца, они су завршили у логору!

- Да, али су били у повлашћеном положају у односу на остале логораше и 1945. расправљали о томе да се врате и обједине фронт против комуниста. Да опет цитирам патријарха Порфирија:Степинац се нашао на ветрометини, али за разлику од католичких свештеника који су директно учествовали у злочинима, он није. Сарајевски надбискуп Шарић је отворено био усташа.

Фото: Википедија/Јавно власништво

Да ли је икада ишта јавно рекао о Јасеновцу?

- Јавно не, али је писао усташким властима после злочина у Глини. Кад је у питању Јасеновац, ставови су му контроверзни. Постоји писмо у ком се не опире одвођењу људи, већ скреће пажњу да би то требало радити на хуманији начин. То је, наравно, проблематично, али онда имате операцију на Козари и акцију спасавања Диане Будисављевић, које не би било без Степинца и "Каритаса" загребачке надбискупије.

Како коментаришете пресуду из 1946?

- Први пут је ухапшен када су партизани ушли у Загреб. Да су мислили да је ратни злочинац, не би преживео ни два дана. Тито је у јуну 1945. разговарао са Степинцем. Да је хтео да сарађује са комунистима, не би био изведен пред суд. Тита је посебно наљутило "Пастирско писмо", у ком реагује на масовна убиства свештеника и одузимање имовине. Рекао је: "Четири године сте имали да напишете такво писмо Павелићу и побуните се против геноцида и одвођења људи у логоре, а ви пишете мени!" Тражио је и да се Степинац што више удаљи од Пија XII и Рима, јер се у том тренутку Југославија бори за Истру и Трст, а папа даје подршку Италији. Степинцу је нуђено и да напусти земљу, али је одбио.

Занимљиво је да се плашио усташа, па није "показао зубе", а није се плашио да ће га убити комунисти?

- Плашио се, али је одлучио да се бори за своје, да се побуни против убијања свештеника и отимања црквене имовине. Осим тога, сигурно су му били ближи католици, макар и усташе, него комунисти. Нове власти бојале су се да ће Католичка црква остати језгро отпора. Због тога је осуђен на 16 година.

Да ли помаже усташама да побегну "пацовским каналима"?

- У томе је много већа улога папе Пија XII и свештеника Крунослава Драгановића, који је био у Италији. Али, мени је друга ствар занимљива: шта се догађа са Архивом Министарства спољних послова НДХ и златом. Зашто Павелић каже: "Дајте код Степинца, нек он сакрије." Зашто му Павелић нуди да дође на чело НДХ!?

Можда одговор добијемо у отвореним ватиканским архивама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације