СТРАШАН НАРОД КОЈИ ИМА ДУШУ: Сведочанства путописаца о Србији кроз векове
ПУТОПИС је књижевна врста у којој аутор, путник, читаоцу преноси своје утиске о пределима и људима које упознаје током путовања.
Путописи су субјективни чак и када их пишу научници, јер се у њима по правилу огледају укус, образовање и животни ставови писца. По правилу, путописци су снажније утицали на слику коју јавност има о земљама, догађајима и људима од сувопарних историчара, од античког генија Херодота, преко револуционарног Дарвина, па до Џона Рида, који умире на путу описујући највеће ратове и револуције 20. века.
Управо су путописне репортаже Американца Рида из Великог рата имале пресудни утицај на то да се светско јавно мњење упозна с малим српским народом и његовом огромном жртвом и хероизмом. Он је само један у низу путописаца који су задужили Србе, међу којима су Рус Александар Гиљфердинг, Енглескиња Мери Дарам, Француз Алфонс де Ламартин, Чех Алфонс Муха, Саксонац Сигмунд фон Хердер, Аустријанац Феликс Каниц, Швајцарац Арчибалд Рајс...
БИЛО је, наравно, и другачијих путописаца, који су формирали негативан став према Србима и
Србији, још од времена кад се први пут појављују у писаним изворима. О нама пишу хроничари, дипломате, војници, лукави обавештајци, јуродиви ходочасници, упорни трговци, пустолови и луталице већ дуже од хиљаду и по година. Ти путописци су имали врло разноврсне личне и политичке ставове и мотиве док су описивали наше крајеве и људе, а пресудан утицај су имале државе које су финансирале њихова путовања, због сопствених интереса на Балкану.
Препоручујемо
СТВАРАЊЕ ДРЖАВЕ ЗАПОЧИЊЕ ПЕСМОМ: Филип Вишњић и Вук Караџић у Клесању наше историје
24. 09. 2023. у 07:00
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
КАЗНЕ СУ ПАПРЕНЕ: Ствар коју морате имати у ауту - а морате водити рачуна и о РОКУ трајања
У ЗАКОНУ о безбедности саобраћаја дефинисано је да се у возилима мора налазити нови комплет прве помоћи (тип Б) са прецизно дефинисаним садржајем.
17. 12. 2024. у 10:05
Коментари (0)