ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА БУДИ СЕ ГРАД ДУХОВА: Репортер "Новости" у напуштеној Фамагусти, на Кипру, коју, као у златно време, открива све више туриста

В. Црњански Спасојевић

25. 09. 2023. у 07:00

КАДА прођете два контролна пункта на Кипру, иза месташца Дериња - један који припада кипарским Грцима, односно међународно признатој Кипарској Републици, и други, који припада кипарским Турцима, односно непризнатом Северном Кипру, дочекује вас невероватан призор налик онима из постапокалиптичних филмова.

ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА БУДИ СЕ ГРАД ДУХОВА: Репортер Новости у напуштеној Фамагусти, на Кипру, коју, као у златно време, открива све више туриста

Фото В. Црњански Спасојевић

Пут уоквирен бодљикавом жицом са упозорењима да не скрећете с коловоза и сликама наоружаних војника. А иза жице - напуштене куће без прозора, неке и без кровова, радње разваљених излога са зарђалим рекламама, све зарасло у коров, бугенвилије, лимун, јасмин, кактус... На неким терасама и даље стоје прашњаве столице и столови. На улазу у "Лајон хаус" нетакнута табла са обавештењима шта се на ком спрату налазило: у приземљу соба за чај, продавница књига, амбуланта, на првом спрату библиотека и породична клиника, на другом службене просторије, на трећем капела.

Тим путем кроз напуштено предграђе стиже се до некада славног кипарског града Фамагуста и његове јужне четврти Вароше, данас познате као Град духова. Фамагуста је била једно од најексклузивнијих европских летовалишта, у ком се окупљала холивудска елита. Омиљена дестинација таквих холивудских звезда као што су Елизабет Тејлор, Ричард Бартон, Софија Лорен, Брижит Бардо...

И данас се километрима дуж пешчане плаже и тиркизног мора виде огромни хотели, један уз други, како пркосе зубу времена - али без стакала. Ипак, ролетне и фасаде већ пола века одолевају песку, соли, ветровима.

Грци су Варошу, односно Фамагусту напустили 1974. године за свега неколико сати. Толико су имали пре него што су турске трупе ушле у град. Многи су, како тврде, изашли само у шортсевима и папучама и запутили се ка Дерињи и Паралимнију.

Драматичним догађајима претходила су стална трвења између Грка и Турака, подстакнута мешањима великих сила, пре свега Енглеза, који и данас на острву одржавају две војне базе.

- Комшија, кипарски Грк, који нам годинама доноси домаће смокве, живео је некада у Фамагусти. Каже да Грци у стари град опасан тврђавом, у ком је живео турски живаљ, нису одлазили. Чак ни они, деца, нису ишли код другара из школе да се играју - каже Београђанка Марија О., која је наследила апартман у Дерињи од тетке и ту летује годинама.

Нетрпељивости су довеле до војног пуча и покушаја припајања Кипра Грчкој, на шта је Турска, уз образложење да жели да заштити своју мањину, окупирала северни део острва, трећег по величини на Медитерану. Турска војска се 20. јула 1974. искрцала на обалу код Киреније, а падобранци су се спустили у Никозију, па је и овај град остао подељен жичаном имитацијом Берлинског зида.

Процене су да је из Фамагусте тада побегло 37.000-40.000 Грка, који се до данас нису вратили, и чије куће, хотели и продавнице стоје пусти, дајући граду аветињски изглед. Турци су одмах по упаду жичаном оградом оградили целу четврт, па је Вароша постала "град духова", у ком све стоји онако како је остављено. Потпуно затворена је била до недавно.

Северни Кипар је у два наврата покушао поново да насели овај бисер Медитерана, али безуспешно. Сваки пут би се власт Кипарске Републике побунила и алармирала међународну заједницу, а избегли становници места организовали протесте. Грци су протесте одржали и пре две године, када су Вароша и фантастична километарска плажа, по први пут отворени за посете туриста.

Пре извесног времена формирана је турска Комисија за непокретности, преко које је један број кипарских Грка из Фамагусте тражио компензацију за своје власништво, али већина ипак није. И тако Град духова остаје као туристичка атракција по чијим улицама, широм отворених очију, тумарају групе туриста, сликајући у неверици све око себе.

Ипак, у овом граду контраста, али у оквиру тврђаве, све врви од живота: џамије, ресторани, класичан базар, модерни кафићи, сређени паркови, остаци венецијанске палате... Тврђава је, иначе, добила назив по Шекспировој драми "Отело", чија се радња одвија управо на Кипру.

КРСТАШКА ДРЖАВА

ПРВА кипарска краљевска династија Лизињан води порекло од француског војсковође Гаја Лизињана. Он је острво купио од темплара, а ови су га, опет, купили од британског краља Ричарда Лављег Срца, познатог из приче о Робину Худу. Пуна три века ово је била важна, стратешка база крсташа, све док на сцену није ступила Млетачка република и после Отоманско царство. После Берлинског конгреса, Османлије практично препуштају острво Енглезима, па ће Кипар бити британска колонија све до 1960.

У оквиру зидина налазе се некадашња Базилика Светог Петра и Павла, данас Синан Пашина џамија, као и Катедрала Светог Николе, данас Лала Мустафа Пашина џамија. И једна и друга су у доста лошем стању.

Катедрала Светог Николе грађена је крајем 13. века и опстојавала је до 1571, када је Фамагуста пала под османлијску власт. Од тада до данас она је џамија, а од 1954. зове се Лала Мустафа-пашина. Занимљивост је да је овај велики везир, у ствари, наше горе лист, рођен у Соколовићима, близак рођак Мехмед-паше Соколовића, са којим је често био у сукобу. На двор долази у време султана Селима Првог, као лични берберин његовог сина, касније познатог као Сулејман Величанствени.

Истиче се у биткама, а после победе Османлија над Венецијанцима, на Кипру, добија надимак Кипарски освајач. Велики везир био је само три месеца и недељу дана, пошто је врло брзо умро.

Црква Светог Петра и Павла изграђена је у 14. веку. и била је повезана са венецијанским двором, који је припадао првој кипарској династији Лизињан. У време отоманског освајања постаје Синан-пашина џамија, а касније су је Британци користили за складиштење кромпира и махунарки. У 20. веку једно време је служила као продавница горива, па Градска скупштина и сала за плес.

"ТУРСКИ ШЕКСПИР"

У ВЕНЕЦИЈАНСКОЈ палати, у Фамагусти, у време Отоманске империје налазио се затвор за политичке прогнанике. Најпознатији је био Намик Кемал, пионир модерне турске литературе, познат и као "турски Шекспир".

Фото В. Црњански Спасојевић

Некадашњи затвор

Будући да су плате далеко веће и стандард много бољи у Кипарској Републици, на десетине кипарских Турака сваког дана прелази у Дерињу, Паралимни, Протера или Аја Напу да ради. Док је у Републици валута евро, у Северном Кипру то је турска лира.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

СРАМНО ПИСАЊЕ БРИТАНАЦА: Ударили на Мареја због Ђоковића