ЗАШТИТА ИЗ МОСКВЕ НИЈЕ СТИГЛА: Страх нове власти од формирања Сељачког народног блока

ДРАГОЉУБ Јовановић је, према његовим сећањима, нешто раније пре његовог разлаза са Титом и руководством партије, одбио дискретну енглеску понуду за страном интервенцијом.

Драгољуб Јовановић по изласку из затвора 1956. године , Фото Архива породице Јовановић, Архив САНУ, Музеј Србије, Документација „Новости“ и Википедија

Дубоко је веровао да она Југославији неће донети ништа добро. Уз то је као доказани пријатељ СССР наивно веровао да "совјетска Русија" неће ограничити своју сарадњу са Југославијом само на Комунистичку партију и њено руководство, већ да ће сарађивати са "целим народом", односно са свим политичким странкама и тиме показао мањак способности за разумевање Стаљинове политике, баш као и 1941. када се зачудио што Стаљин покушава да приволи краља Петра који је тада био у Каиру да дође у Москву.

(Јовановић је заједно са Миланом Гавриловићем дао велики допринос да Краљевина Југославија годину дана пре рата призна СССР, што је и учињено.)

И поред свега што му се догодило Драгољуб Јовановић ће остати уверен да је сарадња његове странке са комунистима "могла дати добре резултате само да је било више трпељивости од стране комуниста, а можда и више стрпљења са наше стране". Да у томе има истине убрзо ће показати време, јер како пише Јовановић, "није прошла ни година дана од мога хапшења, а Југославија је пошла новим, независнијим и разумнијим путем. Да сам тада био на слободи и у сарадњи, све би се одвијало нормалније и пробитачније за нашу заједницу".

Рукопис „затворске вредности“ настао 1953. године, Фото Архива породице Јовановић, Архив САНУ, Музеј Србије, Документација „Новости“ и Википедија

Да Јовановићеве оштре критике нису биле једини разлог његовог утамничења потврђују и страни извори, пре свега његов разговор са Ројтеровим дописником из Београда, Монтијем Радуловићем који је забележио да је Драгољуб Јовановић намеравао "да са одређеним бројем посланика из Народног фронта формира Сељачки народни блок који би био контратежа моћи комунистичке партије унутар самог Фронта - идеја врло популарна код Хрватске сељачке странке, која је прихватила Београд као центар Блока и др Јовановића као његовог вођу, што је све имало и одобрење сељачких странака Црне Горе, Словеније, Македоније и Босне". Био је то превелики изазов за младу и још увек од употребе претеране силе недовољно ослобођену комунистичку власт. Драгољуб Јовановић је напросто морао да нестане са политичке сцене и то на дужи рок.

У ТОМ ЦИЉУ ПОСЛЕ Другог светског рата Драгољубу Јовановићу спочитавана и сарадња са Димитријем Љотићем иако се заправо радило о предратној и епизодној сарадњи која се тицала задругарства, а не о некаквој стратешкој сарадњи, као што је то у јавности приказивано. Мање упућени при том нису знали да је Димитрије Љотић скоро цео свој задругарски програм преузео од Светозара Марковића, а разлог за то је свакако био и тај што је отац Димитрија Љотића, Владимир, био знаменити српски социјалиста 19. века, близак сарадник и пријатељ Светозара Марковића и да је заједно са њим током студија у Цириху ступио у Прву Интернационалу, да је уз то био и први преводилац Марксовог Манифеста комунистичке партије на српски језик, који је објављен 1871. у листу "Панчевац".

Владимир Љотић је делио са Светозаром Марковићем све његове погледе, па и погледе на значај српске задруге за развој социјализма у сељачкој земљи каква је тада била и још задуго остала Србија. Био је велики поборник Париске комуне и важан сарадник социјалистичког листа "Раденик" кога је уређивао Светозар Марковић. (Владимир Љотић је уз то био не само једини српски, већ и једини словенски потписник "Братског поздрава савезницима Париске комуне од немачких и немачко-швајцарских радника у Женеви", 8. априла 1871. године. Овај моменат открива да Владимир Љотић није био тако доследан монархиста као што је био доследан социјалиста јер је у том тексту који је потписао пуним именом, иницијалом очевог имена и презименом, осуђена "монархистичка банда", а текст се завршава речима "Живела црвена република!".

Захваљујући својим везама са Петром Карађорђевићем који је био учесник Париске комуне Владимир Љотић је био у могућности да пошаље Светозару Марковићу ексклузивну вест о њеном избијању, који је то одмах објавио у "Раденику". Тиме је "Раденик" стекао углед првог листа у Србији који је писао о том важном историјском догађају.) Једина битна политичка разлика међу њима је била та што је Владимир био монархиста, а Светозар републиканац, али то никада није ни најмање утицало на њихову сарадњу, као ни на њихово пријатељство које је трајало до краја Светозаровог живота.

* * * * * * * *

ДУБОК БАЛКАНСКИ ПОЛИТИЧКИ ПОНОР

НА ОСНОВУ УВИДА у њихову мисао и деловање може се закључити да су Драгољуб Јовановић и Димитрије Љотић заправо били изразити политички противници по скоро свим питањима, почев од погледа на право гласа жена па све до односа према окупаторима земље. На истој страни су се нашли само у једном тренутку пре Другог светског рата када је вођена јавна расправа о погледу могућности улоге задруга у развоју земље, при чему је Љотићево гледиште било преузето од његовог оца социјалисте, тачније од Светозара Марковића, и зато и било компатибилно са погледима социјалдемократе Драгољуба Јовановића који је био ватрени заговорник задружног социјализма. У погледу свега осталог међу њима је зјапио дубок политички понор.

За Драгољуба Јовановића се, можда чак и више него за много славнијег и од академске заједнице далеко прихваћенијег Слободана Јовановића, може рећи да је сасвим у складу са античким начелом о учешћу интелектуалца у политици био и "регулатор и регистратор" политичког живота, бивајући не само творац историје у свом времену тако што је непосредно учествовао у многим важним политичким збивањима, него зацело и најисцрпнији и најобјективнији политички хроничар свога доба. Написао је хиљаде страница политичких успомена, хроника и сећања на савременике које су тек недавно преточене у преко двадесет књига, а многи његови пажње вредни списи, попут његових дисертација, још чекају да буду објављени и поред тога што су трудом његових потомака одавно преведени на српски језик. За неке од својих списа, па и оне најзначајније као што је "Сељачки социјализам", сам Драгољуб Јовановић ће написати да су заувек уништени.

Ћерка Драгољуба Јовановића, Бојка, поред његове бисте у Пироту, 2012.године, Фото Архива породице Јовановић, Архив САНУ, Музеј Србије, Документација „Новости“ и Википедија

ИАКО ЈЕ ДРАГОЉУБ Јовановић за себе мислио да је био више политичар него научник ("нисам био научник, него идеолог и човек од акције, ако не и прави политичар" ), сматрамо да би можда ипак било боље да се посветио науци у којој је већ у младости заорао велику бразду, него политици као делатности у којој му је његов карактер био велика сметња. Сувише отворених погледа, истинољубив и бескрајно принципијелан он зацело није био лако уклопив у позорницу прљаве балканске политике, бар не без високе цене по своју слободу и по своју научну каријеру. Још кад се у политичкој арени Југославије његова критичност намерила на два изразито аутократска режима какви су били Шестојануарска диктатура и комунистички режим непосредно по завршетку Другог светског рата, Драгољуб Јовановић је свима морао изгледати не само као веома поштен, већ и као веома наиван човек, што свакако никад није било и још задуго неће бити препорука за бављење политиком, не само на Балкану већ и уопште. Ако је за утеху поштоваоцима његовог политичког прегнућа, мада сељака и социјализма скоро да више и нема, неке друге његове идеје, пре свега оне које су из домена екологије, данас су можда и више актуелне него што су биле у његово доба.

Са правом је записао у данима окупације када је насилна смрт била масовна појава да је "лакше добро живети, него добро умрети, лакше имати успеха у животу него успешно завршити живот". Само, тада још није знао да то правило важи на Балкану и у поратним временима.

Рехабилитован је одлуком Окружног суда у Београду 2009. године.

Препоручујемо

Друштво

0 0

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА КЉУЧ СРПСКОГ ПРОБЛЕМА: Идеје Јована Цвијића о националној хомогенизацији и интеграцији

08. 09. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ПАТРИОТИЗАМ СЕ НЕ ИСКАЗУЈЕ РЕЧИМА ВЕЋ ДЕЛОМ: Политичко сазревање најзнаменитијег географа и етнолога

06. 09. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ДИПЛОМАТСКИМ ИГРАМА ПОДИГНУТ УГЛЕД СРБИЈЕ: Милован Миловановић се придржавао принципа да у политици циљ одређује средства

02. 09. 2023. у 07:00

Друштво

0 1

МАКЕДОНИЈА ЈАБУКА РАЗДОРА ИЗМЕЂУ СОФИЈЕ И БЕОГРАДА: Тајне и јавне дипломатске активности на стварању савеза са Бугарском

01. 09. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације