УЗ ВЕЋЕ КАЗНЕ ЗА НАСИЛНИКЕ И - ОДШТЕТА: Какве би промене донело третирање као жртава деце која присуствују насиљу

ЗАШТИТНИК права грађана Зоран Пашалић затражио је од надлежних да се деца која су сведоци насиља у породици или над блиском особом третирају као - жртве. Ово би, како је навео, требало санкционисати кроз измене и допуне Закон о спречавању насиља у породици.

Фото Shutterstock

Такав законски третман одразио би се и на казну за самог насилника, али и на поступање центара за социјални рад.

- Насилник би у том случају био процесуиран не само због насиља нпр. над супругом, већ и над децом, која су присуствовала том насиљу - каже Пашалић за "Новости". - Такође, као и свака жртва кривичног дела, и дете би имало право на накнаду штете, било у кривичном поступку, било у парници. Са том децом као жртвама морали би да раде психолози и педагози у центрима за социјални рад.

На питање имају ли центри капацитета, омбудсман је децидан:

- Имају и надам се да ће почети да раде.

Фото: З. Јовановић

Он је раније казао како је институција Заштитника грађана утврдила различита поступања надлежних органа у заштити деце од насиља у породици, као и неправилну или недоследну примену Закона о спречавању тог насиља. Резултат је најчешће изостанак процене ризика за дете, прво код поступајућих полицијских службеника, а касније и код стручних радника органа старатељства.

Ова деца најчешће нису обухваћена индивидуалним плановима заштите. Свега у шест одсто случајева њима се изриче хитна мера заштите, и то најчешће када су била директно угрожена.

Драган Вулевић, стручњак за социјално право и бивши начелник Сектора за бригу о деци и породици у Министарству рада и социјалне политике, наглашава да је још у Протоколу за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима из 2013. године, јасно дефинисано да су деца увек жртве, било да су директне или индиректне, или само сведоци.

FOTO: Arhiva novosti

- Запослени у центрима за социјални рад прошли су обуке о поступању, које смо организовали са Аутономним женским центром, а Министарство је 2015. издало и обавезно упутство, по ком су формирани интерни тимови за заштиту од насиља у породици и заштиту деце као жртава насиља. Међутим, са овим бројем запослених и при овој организационој структури, центри не могу да се изборе са свим случајевима - упозорава Вулевић.

Према његовим речима, Србији у центрима фали 600 до 700 стручњака. Само 1.650 психолога, педагога и социјалних радника данас опслужује око 750.000 грађана, било да је у питању породично или насиље над децом, материјална давања, вршење родитељског надзора итд.

А да малишани де факто јесу жртве чак и када их родитељ не удари, потврђује и неуропсихијатар др Славица Ђукић Дејановић.

Танјуг

- Дете, посебно у најранијем детињству, нема психолошку сепарацију од родитеља, са њима се идентификује и зато је сваки сукоб између мајке и оца, чак и кад је вербалан, за дете драматичан - каже наша саговорница. - Код њега се јавља несигурност и страх од губитка, јер се осећа сигурно једино уз родитеље. Туче, насиље и сукобе дете потискује дубоко из сећања, али осећа стално незадовољство, несигурно је и рањиво.

Такво дете касније може бити и жртва и насилник, пракса познаје и једно и друго. Шта ће постати зависи од многих околности, а жртве обично постају они који су нарочито били везани за злостављаног родитеља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације