ГРУЈА ЗА НЕКОЛИКО МИНУТА НАЊУШИ ЕКСПЛОЗИВ У КАРОСЕРИЈИ ЏИПА: "Новости" са четом водича полицијских паса специјализоване јединице МУП

АЗИЈСКИ овчар Бела и њени другари, штенци немачких овчара, стари два месеца, тренутно су на предобуци за службене, полицијске псе. Груја, белгијски овчар, има две године и већ је обучен за истражног пса. Он је само за "Новости" демонстрирао своју вештину и за неколико минута пронашао експлозивну материју која се налазила сакривена испод каросерије црног џипа.

Foto: Zoran Jovanovic

О Бели, Груји и осталим службеним псима бригу води чета водича службених паса при Специјалистичком батаљону у оквиру Полицијске бригаде.

Већина паса које тренутно имају, по речима командира одељења Саше Пејчића, из њиховог је одгоја и на то су изузетно поносни. Остали су или купљени, или добијени као донација.

- Када нас питају колико паса има, кажемо довољно. Њихов број је варијабилан, неки су константно оперативни, неки на обуци, а ту су и штенци, попут Беле, које тек треба обучавати - објашњава Пејчић.

Foto: Zoran Jovanovic

На основу афинитета које покажу током предобуке, штенци ће постати истражни пси за откривање експлозивних или опојних материја, пси трагачи или ће постати пси за одбрану и напад, тзв. нападачи. Нападачи се користе за обезбеђење догађаја у којима учествује велики број људи, као што су утакмице или други облици јавног окупљања, делују превентивно на евентуалне извршиоце кривичних дела и прекршаја, док код других грађана стварају осећај сигурности.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

- Они штенци који током обуке буду истрајнији у проналажењу играчака, они упорни, биће добри трагачи. Други, који су активни, енергични и лају, биће или добри нападачи или чувари - објашњава Пејчић.

Трећи, који не покажу ниједну од тих особина, који се радије повлаче, идеални су за кућне љубимце, остају у чети и користе се за игру са најмлађима приликом посета.

Генерално, да би пас постао службени, мора да покаже вољу за сарадњом и да је психофизички здрав.

- Током обуке учимо их да се ничег не плаше, а посебно не звукова - наставља наш саговорник. - Пси не смеју да се уплаше, па зато тренинзи подразумевају и одвођење, нпр., у тржни центар, да се навикну на буку, на покретне степенице и различите подлоге. Нарочито је важно обезбедити псу позитивно окружење између трећег и четвртог месеца, јер ако тада стекне неку трауму, рецимо, уплаши се вожње колима или снажног звука, то се касније неће исправити.

Ова специјализована јединица има тренутно немачке и белгијске овчаре, птичаре, попут мађарске вижле или епањел бретона, ротвајлера... Имали су и мешанце, који су се показали добро. Тренутно, осим овог легла штенаца од два месеца имају и једно легло старо свега 20 дана.

Припадници ПБ, Чете водича службених паса, тестирају и бирају пасе и за потребе других организационих јединица МУП, а водичи из тих јединица долазе у ПЈП ПБ са службеним псима на обуку и дообуку.

Основна обука траје шест месеци, свакодневно. Тренинзи следе током целог радног века пса, све до заслужене пензије. А радни век службеног пса траје све док је физички и ментално здрав и док су му рефлекси добри. То буде најчешће осам до 10 година, а некад и дуже. Кад комисија процени да је пас "зрео" за пензију, он некада остане у јединици до краја живота и његов дугогодишњи водич о њему брине, а некада га и усвоји.

- Најбоље резултате пас показује између треће и седме године, тада је најзрелији и физички најјачи - додаје Пејчић. - Најдуже траје обука истражних паса и њихови водичи су у константној едукацији, јер се на терену појављују нови безбедносни изазови. Ови пси морају да буду стабилни и без нервозе и несигурности.

Од 1992. године, откад је Пејчић у Полицијској бригади, тридесетак паса отишло је у пензију. Један је са њима остао пуних 16 година. У интервенцијама су посебно успешни били Кики, Хулк, Брандо, Рид, Зевс, Рони...

Разлика између некадашњих обука и данашњих разликује се по приступу.

- Сада већу улогу има мотивациони фактор (играчке и храна), док се раније са псима чвршће и строжије радило. Сада је емотивна везаност пса и водича далеко већа. У стању смо да изменимо по неколико парова, док се не нађу прави водич и прави пас. Раније су водичи добијали једног пса и тренирали га, независно од тога да ли су једно другом "легли". Овај концепт показује већу успешност. Однос са псом је и храњење, игра, брига, али има и тежих задатака, нпр. на утакмицама и са навијачким групама, када се користи пуно пиротехнике, када нас гађају предметима. Пас мора да верује водичу. Само тако ће заштити и њега и колегу поред, а и водич ће штитити пса - констатује Пејчић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације