"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Колико Срби у дијаспори чувају свој идентитет, језик, културу...

У СКЛАДУ са мисијом коју су оснивачи Матице српске 1826.године поверили савременицима и свим будућим генерацијама - да брину о сународницима ма где били - наша најстарија институција књиге, културе и науке у Новом Саду основала је недавно Одбор за исељеништво.

Фото: Танјуг

Циљ је да се уз ослонац на државу Србију и Српску православну цркву успоставе што чвршће везе са приближно 4,5 милиона сународника који живе изван домовине. Они представљају значајан део свеукупног српског бића.

Матичин одбор основан је на иницијативу председника Матице српске проф. др Драгана Станића. На оснивачкој седници за председника Одбора именован је проф. др Владимир Гречић, изванредан познавалац наше дијаспоре, а потпредседници су проф. Кринка Видаковић Петров, чија сфера интересовања су понајвише Срби у Америци и у Израелу, и проф. др Јован Филиповић са Факултета организационих наука у Београду, који је дуго живео у САД, али се вратио у Србију и наставио да се бави научном дијаспором.

- Матица српска је увек, више или мање у датим околностима, била окренута нашој дијаспори. И раније смо имали чланова (матичара) из иностранства, људе који су се бавили србистичким или славистичким темама - каже за "Новости" проф. др Станић, двадесетосми по реду Матичин председник. - Сарађивали смо са истакнутим појединцима и институцијама које су наши људи основали широм света.

Последњих година, подсећа др Станић, Матица је интензивирала сарадњу са Теслином научном фондацијом, која се не бави само науком, него и другим облицима српског идентитета у Америци. Свеобухватнију сарадњу са нашим исељеницима, сматра наш саговорник, немогуће је постићи без подршке наше државе и СПЦ. Да су цркве места окупљања наших људи у иностранству Станић је увидео још пре четрдесетак година, док је школске 1984/85. године на Мичигенском универзитету у Ен Арбору обављао посао лектора за српски језик:

- Увидео сам да храмови и поједине културне организације окупљају наше људе у дијаспори у највећем броју. - Неопходна је сарадња са нашом црквом и државом. Желимо да оне препознају у нашим напорима нешто од чега ће цео наш народ, држава и наше друштво имати користи. Наша је идеја да ми будемо интелектуално-стваралачки погон ове читаве приче у вези са дијаспором.

Фото: Матица Српска

ЧЛАНОВИ ОДБОРА

У Одбору за исељеништво су: мср Ивона Кнежевић, секретар, проф. др Мирјана Бобић, доц. др Милица Весковић Анђелковић, Александар Влајковић, др Бобан Ковачевић, др Марко Лопушина, председник Теслине научне фондације у Србији, др Зоран Милосављевић, др Маша Мишковић, др Вјера Мујовић Прајс, проф. др Ранка Перић Ромић, др Јелена Предојевић, др Драгомир Раденковић, др Даница Шантић и проф. Милена Вучићевић. Формиран је и Савет Одбора од тридесетак чланова, међу којима су: Никола Лончар, председник Теслине научне фондације из Филаделфије и проф. Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва "Мина Караџић" из Беча.

Да исељеништво нашег народа није ни нов нити непознат феномен већ, напротив, има дугу традицију, истиче председник Одбора др Владимир Гречић, професор Економског факултета Универзитета у Београду, редовни члан Српске академије економских наука и Научног друштва економиста Србије. Био је експерт УН за миграције. Поље његовог интересовања су међународне миграције становништва, укључујући "одлив мозгова", особито сеобе Срба и питања избеглица.

- Најраније сеобе, познате у историји као Сеобе Срба, одвијале су се под притиском Турака и имале су политички, али и економски карактер. Веће сеобе према северу, у земље преко Саве и Дунава, забележене су у 17, 18. и 19. веку - истиче проф Гречић.

У новијој историји Србија се суочавала са свим врстама миграција становништва. Савремено српско исељеништво карактерише интензивнија интеграција, па и израженија асимилација него што је раније био случај. То води слабљењу националног идентитета и јењавању веза са отаџбином. Готово да нема земље на планети у којој нема Срба.

Истраживања показују да је српска дијаспора најбројнија на Западној и источној обали САД, али и на граници САД и Канаде, као и у Западној Европи. Последњих година све нас је више у Кини, Русији и на Блиском истоку. Везе са домовином и српским идентитетом с временом бледе у мањој или већој мери услед потребе да се у новој средини што пре научи нови језик, нађе посао, деца у школи прилагоде. Може ли Матичин одбор допринети да те споне са Србијом очврсну?

Фото: А. Станковић

- Настојаћемо да покренемо опсежније бављење питањима миграција, исељеништва и других релевантних демографских истраживања. Очекујемо значајну сарадњу са члановима Савета Одбора Матице српске за исељеништво из расејања. За реализацију циљева које чланови Одбора на почетку свог рада сугеришу, неопходан је тројни систем рада: умреженост државе, Цркве и Матице српске - наглашава проф Гречић.

Одбор ће бројне идеје разматрати на научним скуповима који су већ у припреми. Резултате научно-истраживачког и просветног рада објављиваће у посебним едицијама, а у плану је и покретање посебне периодичне публикације о српском исељеништву.

Фото И. Маринковић

Гујонова безгранична помоћ

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону (у саставу Министарства спољних послова) наше је богатство које нам је пало с неба - каже проф. др Драган Станић. - Јуна 2020. године изабрали смо га за Матичиног почасног члана, а од када је потом дошао на чело Управе, веома лепо сарађујемо, а он је неколико скупова са Србима из региона одржао управо у Матици.

Препоручујемо

Србија

0 1

ПРИЛИКА ЗА НАПРЕДАК: Апатин и Мохач постали два братска града

22. 05. 2023. у 17:34

Друштво

1 5

ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ СРБА У АМЕРИЦИ: Мирослав Мајкл Ђордјевић био најугледнији српски лобиста у САД

14. 05. 2023. у 13:20

Образовање

0 1

СРПСКА ШКОЛА И У АУТРАЛИЈИ: Допунске школе у дијаспори похађа близу 8.000 ученика

12. 04. 2023. у 17:09

Друштво

0 0

ВРАТИЛИ СЕ У СРБИЈУ С ЉУБАВЉУ И ЗНАЊЕМ: Др Александра Колаковић о делима Срба школованих у Паризу (ВИДЕО)

05. 04. 2023. у 21:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације