НАТО ДОБРО ЗНАО ШТА РАДИ КАДА ЈЕ БОМБАРДОВАО РТС: На данашњи дан западна војна алијанса је гађала зграду јавног сервиса и побила 16 људи
НОЋАС у два сата и шест минута навршиле су се 24 године од када је први пут у историји ратовања погођена једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимну војну мету. Тада је НАТО бомбардовао зграду Радио-телевизије Србије и убио 16 запослених радника јавног сервиса.
Данас ће се, као и претходних година, одржати комеморација испред споменика "Зашто" у Ташмајданском парку, а чини се да над злочином у Абeрдаревој улици у центру Београда и даље лебди много питања која почињу речју којом је названо спомен-обележје жртвама.
Тадашњи директор РТС Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора јер није поштовао наређење ондашње савезне владе и људе и технику изместио из зграда у Абердаревој и у Хиландарској улици. Челници НАТО тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је истраживала овај случај, из само њима знаних разлога није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак. И, ту се, мање-више стало. Питања зашто се НАТО није држао правила ратовања и њихове одговорности и даље су без одговора. Породице настрадалих радника РТС и њихове колеге који су, такође, били те ноћи на послу, губе наду да ће злочин икада бити расветљен, а злочинци изведени пред лице правде.
- РТС није могао да буде војни циљ, јер није био војни објекат. Систем веза је био нормалан, није било радара на згради. Све су то њихове лажи, ко зна шта су још тврдили да има - говори нам инжењер Драган Шуковић, вођа техничке екипе Jавног сервиса који је повређен током бомбардовања у ноћи између 22. и 23. априла 1999. - Али, они који су гађали зграду РТС добро су знали шта раде. Но, све је то после 24 године изгубило смисао, јер нема идеје, резултата, одговорности и озбиљних акција. И људи се тако осећају. Годишњица се обележава на сличан начин као "Кобасицијада" у Турији. Давно је изгубљена шанса по питању озбиљне медијске пропаганде. Можда ће неко смоћи снаге да причу преокрене. Без тога ова прича ће само бити обележена једном годишње.
Само су радили свој посао
У БОМБАРДОВАЊУ зграде РТС у Абердаревој животе су изгубили запослени у РТС који су тада били на свом радном месту.
Погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић(27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.
Шуковић подсећа да је зграда коју су погодиле НАТО бомбе у истом стању као и онда:
- Ништа се није променило. Музеј жртава је и даље мртво слово на папиру. Није само новац у питању. Бомбардовање РТС је табу тема, и то не само за НАТО.
Игром случаја Шуковић је те ноћи дошао на посао, а пуком срећом избегао смрт. Колега чија је аутистична ћерка имала напад замолио га је да га замени. Када је зграда у Абeрдаревој бомбардована, Шуковић је био у режији Студија 1, где су уживо емитоване вести. У згради је било осамдесетак људи, а у делу који је бомбардован, осим њих шеснаесторо који су погинули, било је још десетак који су преживели.- У једном тренутку помислио сам да је крај - прича Шуковић. - Не знам како, али сам преживео. Гледао сам око себе мртве колеге. Страшна сцена. Незаборавна.
Изгубио је више литара крви. Имао је 26 шавова на глави. Хематом на мозгу је, срећом, изашао напоље.
- Мирослав Млинар, који је спасавао повређене, завршио је у болници због удисања отровних гасова - каже Шуковић. - А, ми смо много дуже били у тим отровима. Има колега који су умрли од последица бомбардовања и нико их никад није поменуо. Познавао сам седморо. Чак су и породице погинулих помало чудне по том питању. РТС није гађан осиромашеним уранијумом, али овде је било свега и свачега. Гореле су траке, камфор. Неке колеге су умрле у страшним мукама. Жалосно је што се о томе ћути. А и они заслужују да им се поклонимо.
Седморо радника РТС умрло је накнадно од последица, а нико их никад није поменуо
Шуковић је са још четири породице страдалих колега водио мали приватни рат против НАТО. Тужили су Алијансу Међународном суду у Стразбуру и добили одговор да тај суд није за то надлежан.
- Ни они нису смели да се супротставе НАТО - каже нам. - Као што нисам страховао тад, тако се не бојим ни сад. Једном сам се сусрео са смрћу. Живим на кредит, што није мало.
Колико је експлозија била јака, можда најексплицитније говори податак да су делови "трик стола" који је тежак две и по тоне нађени иза Цркве Светог Марка. Неки људи су буквално спржени. Од двојице нема ни трага, чак ни њихов ДНК нису успели да пронађу.
У тренутку напада водитељ Бобан Ковачетић је читао вести, а само неколико минута након што је ушао у студио, камерман више није био жив. Свих ових година Ковачевић се, како каже, враћа у вести које нису завршене, у злочин који није кажњен.
Суд у Стразбуру "опрао руке" од тужбе дела породица против челника овог војног савеза
- Колега и ја смо наизменично читали вести на сваких сат времена - прича нам Ковачевић. - Колега Драган Станар и ја смо били у Студију 1, а Александар Делетић је остао испред. Он је погинуо. Станар и Делетић су се договорили ко ће да снима у студију. У тренутку удара, само је наступио мрак. Ништа нисмо ни чули ни видели.
Кренули су према излазу. Пролаза према Абердаревој, сећа се, више није било. Од улаза према Таковској није било препрека и туда су некао прошли.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (6)