НАТО ДОБРО ЗНАО ШТА РАДИ КАДА ЈЕ БОМБАРДОВАО РТС: На данашњи дан западна војна алијанса је гађала зграду јавног сервиса и побила 16 људи

НОЋАС у два сата и шест минута навршиле су се 24 године од када је први пут у историји ратовања погођена једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимну војну мету. Тада је НАТО бомбардовао зграду Радио-телевизије Србије и убио 16 запослених радника јавног сервиса.

Фото: Игор Маринковић

Данас ће се, као и претходних година, одржати комеморација испред споменика "Зашто" у Ташмајданском парку, а чини се да над злочином у Абeрдаревој улици у центру Београда и даље лебди много питања која почињу речју којом је названо спомен-обележје жртвама.

Тадашњи директор РТС Драгољуб Милановић осуђен је на десет година затвора јер није поштовао наређење ондашње савезне владе и људе и технику изместио из зграда у Абердаревој и у Хиландарској улици. Челници НАТО тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је истраживала овај случај, из само њима знаних разлога није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак. И, ту се, мање-више стало. Питања зашто се НАТО није држао правила ратовања и њихове одговорности и даље су без одговора. Породице настрадалих радника РТС и њихове колеге који су, такође, били те ноћи на послу, губе наду да ће злочин икада бити расветљен, а злочинци изведени пред лице правде.

 - РТС није могао да буде војни циљ, јер није био војни објекат. Систем веза је био нормалан, није било радара на згради. Све су то њихове лажи, ко зна шта су још тврдили да има - говори нам инжењер Драган Шуковић, вођа техничке екипе Jавног сервиса који је повређен током бомбардовања у ноћи између 22. и 23. априла 1999. - Али, они који су гађали зграду РТС добро су знали шта раде. Но, све је то после 24 године изгубило смисао, јер нема идеје, резултата, одговорности и озбиљних акција. И људи се тако осећају. Годишњица се обележава на сличан начин као "Кобасицијада" у Турији. Давно је изгубљена шанса по питању озбиљне медијске пропаганде. Можда ће неко смоћи снаге да причу преокрене. Без тога ова прича ће само бити обележена једном годишње.

Шуковић подсећа да је зграда коју су погодиле НАТО бомбе у истом стању као и онда:

- Ништа се није променило. Музеј жртава је и даље мртво слово на папиру. Није само новац у питању. Бомбардовање РТС је табу тема, и то не само за НАТО.

Фото: Игор Маринковић

Игром случаја Шуковић је те ноћи дошао на посао, а пуком срећом избегао смрт. Колега чија је аутистична ћерка имала напад замолио га је да га замени. Када је зграда у Абeрдаревој бомбардована, Шуковић је био у режији Студија 1, где су уживо емитоване вести. У згради је било осамдесетак људи, а у делу који је бомбардован, осим њих шеснаесторо који су погинули, било је још десетак који су преживели.- У једном тренутку помислио сам да је крај - прича Шуковић. - Не знам како, али сам преживео. Гледао сам око себе мртве колеге. Страшна сцена. Незаборавна.

Изгубио је више литара крви. Имао је 26 шавова на глави. Хематом на мозгу је, срећом, изашао напоље.

 - Мирослав Млинар, који је спасавао повређене, завршио је у болници због удисања отровних гасова - каже Шуковић. - А, ми смо много дуже били у тим отровима. Има колега који су умрли од последица бомбардовања и нико их никад није поменуо. Познавао сам седморо. Чак су и породице погинулих помало чудне по том питању. РТС није гађан осиромашеним уранијумом, али овде је било свега и свачега. Гореле су траке, камфор. Неке колеге су умрле у страшним мукама. Жалосно је што се о томе ћути. А и они заслужују да им се поклонимо.

Шуковић је са још четири породице страдалих колега водио мали приватни рат против НАТО. Тужили су Алијансу Међународном суду у Стразбуру и добили одговор да тај суд није за то надлежан.

 - Ни они нису смели да се супротставе НАТО - каже нам. - Као што нисам страховао тад, тако се не бојим ни сад. Једном сам се сусрео са смрћу. Живим на кредит, што није мало.
Колико је експлозија била јака, можда најексплицитније говори податак да су делови "трик стола" који је тежак две и по тоне нађени иза Цркве Светог Марка. Неки људи су буквално спржени. Од двојице нема ни трага, чак ни њихов ДНК нису успели да пронађу.
У тренутку напада водитељ Бобан Ковачетић је читао вести, а само неколико минута након што је ушао у студио, камерман више није био жив. Свих ових година Ковачевић се, како каже, враћа у вести које нису завршене, у злочин који није кажњен.

 - Колега и ја смо наизменично читали вести на сваких сат времена - прича нам Ковачевић. - Колега Драган Станар и ја смо били у Студију 1, а Александар Делетић је остао испред. Он је погинуо. Станар и Делетић су се договорили ко ће да снима у студију. У тренутку удара, само је наступио мрак. Ништа нисмо ни чули ни видели.

Кренули су према излазу. Пролаза према Абердаревој, сећа се, више није било. Од улаза према Таковској није било препрека и туда су некао прошли.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације