ПРОБА МАЛЕ МАТУРЕ 24. и 25. МАРТА: Пробни тест из математике у петак у 12 сати

Пробни завршни испит за упис у средње школе биће организован 24. и 25. марта у свим школама у Србији, изјавио је данас помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање Милан Пашић.

Гимназије однеле превагу над средњим стручним школама / Фото П. Милошевић

"Ученици на територији целе Србије радиће у петак, 24. марта, у 12 сати пробни тест из математике, а 25. марта, у суботу, у 9 часова радиће тест из српског, односно матерњег језика, а истог дана у 11.30 тест из изборног предмета", рекао је Пашић.

Трећи тест подразумева тестирање из једног од пет понуђених предмета који су осмаци изабрали до краја децембра.

Како је Пашић објаснио, пробни завршни испит има више функција.

"Једна од њих је верна симулација завршног испита, упознавање са процедурама, активности које се реализују пре и током самог завршног испита, место седења, прибор који се користи, процедуре које су дефинисане... Након тога, оно што је свакако значајно су резултати које ученици остваре на пробном завршном испиту, а који ће послужити како ученицима, тако и предметним наставницима у даљем планирању активности које се тичу припремне наставе", истиче Пашић.

Он је додао да су школе почеле реализацију припремне наставе и да постоји и портал е-вежбаоница, где ученици могу самостално да вежбају све тестове који ће им бити на завршном испиту.

Будући средњошколци ове године полажу српски, математику и један изборни премет, за разлику од ранијих генерација, које су као трећи имале комбиновани тест који се састојао из питања из физике, хемије, биологије, историје и географије. Ова генерација као трећи тест полаже један од тих предмета, који изабере.

"Од 64.747 ученика осмог разреда ове године, 38 одсто је изабрало биологију, то је највећи број ученика", рекао је Пашић.

Следе географија са 29 одсто заинтересованих осмака, историја са 16, а хемију је изабрало девет одсто малих матураната, док се за физику одлучило осам процената од укупног броја ђака који завршавају основну школу.

Подсетио је да је завршни испит уведен 2010. године, када су се полагали само српски и математика, а од 2013, односно 2014. уведен је комбиновани тест.

"Коментари стручне јавности наставника и ученика, као и родитеља довели су до закључка да такав трећи тест није оправдао своју превасходну функционалност. Имали су пет предмета у оквиру 20 задатака. Неки предмети су имали мање, неки више питања. Нашом стратегијом развоја образовања до 2030. као један од посебних циљева, који је дефинисан акционим планом јесте да се уради ревизија завршног испита", истиче Пашић.

Наглашава да је радна група коју је формирао Завод за образовање и васпитање сагледала различите моделе трећег теста и дошло се до тога да је у овом тренутку најбоље решење ово које је понуђено будућим средњошколцима.

"То је да ученици бирају један од пет предмета за тај трећи тест, а у складу са својим афинитетима, склоностима и жељама. Очекујемо да овакав вид мале матуре има одређене предности. Прва од њих је да је смањен стрес на ученике да више не морају да спремају седам предмета, већ се опредељују за предмет где сами сматрају да имају најбоље знање", рекао је помоћник министра.

Пашић објашњава да је већина анкетираних ученика, када су питани зашто се одлучују за неки од понуђених предмета, одговорила да сматра да из тог предмета имају најбоље знање и додаје да ове године први пут предстоји тестирање другачије у односу на прошлу годину.

"На комбинованом тесту смо имали задатке из сва три нивоа знања, са основног, средњег и напредног, распоређеног у тих пет предмета. Сада ће фокус бити на једном тесту у коме ће такође питања бити из сва три нивоа знања. Требаће им мање времена да спремају предмете", навео је Пашић.

Подсетио је и како ће се бодовати упис у средњу школу и објаснио да је правилником о програму завршног испита дефинисано да 60 бодова носи успех из школе, из шестог, седмог и осмог разреда.

Додао је да је то је успех који су ученици остварили помножен са четири, док 40 бодова носе тестови и то тако што је максималан број бодова из математике и српског језика по 4, а из изборног предмета 12.

"Ако на тесту има 20 задатака множи се коефицијентом 0,7 максимално је 20 бодова пута 0,7, а то је 14 бодова за српски и математику, док је за трећи тест коефицијнет 0,6 и он ће носити 12 бодова. Негде је очекивано да ће ученици зато што су бирали предмет можда остварити боље резулатате. За све нас је први пут да имамо овакав вид матуре и желимо ученицима да остваре добре резулатате", поручио је Пашић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације