ПРИКРИВАЊЕ СТВАРНИХ РАЗМЕРА ЗЛОЧИНА: Успомене сестре ДР Виде Бродар - Извештај антрополога о ископавању гробница у Јасеновцу и Градини

У АРХИВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ налази се изјава, коју је јуна 2020. написала др. Марија Елизабета Милетић, сестра словеначког антрополога др Виде Бродар која је 1964. водила истраживања на месту јасеновачког логора.

И децу су убијали маљевима и чекићима, Фото архива

Ауторка записа била је супруга пок. београдског адвоката и православног публицисте Милана Милетића, а подстакнута историјским фалсификатима, којима се умањују страдања у логору Јасеновац, одлучила се да напише сећање на сестру и на њено истраживање у Јасеновцу 1964. Текст доносимо у целини, у преводу на српски језик:

- Моја покојна сестра, др. Вида Бродар (1925-2014), неколико година пре смрти ми је предала на чување свој оригинални истраживачки рад "Резултати антрополошких истраживања логора у Јасеновцу." (15 страница, текст је на српском) из 1964. године, и оригинал свог истраживачког рада "Извештај екипе антрополога о налазима при ископавању гробница на Градини код Јасеновца." (25 страница), састављен у Јасеновцу 27. јуна 1964.

Као антрополог и стручни сарадник на Институту за биологију при Филозофском факултету Универзитета у Љубљани, била је носилац горе наведеног истраживања, а чланови истраживачког тима су били још двојица антрополога, из Новог Сада и Љубљане; учествовао је још један професор из Сарајева.

Сестра је добила задатак на свом радном месту, али су детаљи и захтеви поруџбине и поручиоца остали углавном у тајности, пошто су истраживање затражили највиши органи Југославије и да о томе није пожељно говорити. Стога моја сестра до своје смрти никада није дала никакву јавну изјаву и увек је одбијала да разговара са новинарима, иако није било непосредних претњи или забрана. У вези са овим је осећала одређену нелагоду, можда чак и страх.

Прво истраживање - ископавање и сондирање неких масовних гробница 1964. године било је пилотско, а према добијеним резултатима требало би се наставити на другим познатим и обележеним гробницама. До наставка ископавања никада није дошло, а резултати датог истраживања брзо су утихнули. Сестра никада није добила никакву повратну информацију о употребљивости спроведеног истраживања, иако је годинама, па и деценијама, чекала наставак истраживања.

СЕСТРА МИ ЈЕ РЕКЛА да су се поред гробница које су истраживачи пилотски "отворили" у околини Јасеновца и Градине, у близини налазиле и многе обележене масовне гробнице, које је требало касније да истраже. Околни становници су их још упозорили и показали им још многе, потпуно необележене гробнице, које су се у то време још увек могле препознати по облицима и удубљењима у земљишту, упркос томе што су биле зарасле у усеве. Сестра је рекла да је на неким гробницама нарастао хрен величине подлактице какав никада још у животу није видела. Овај хрен је откупљивала "Подравка" из Копривнице за прераду - зато моја сестра у животу никада више није купила ниједан "Подравкин" производ!

Сестра је целог свог живота била оптерећена Јасеновцем, не само због стравичних налаза или тежине самих радова на ископавању, већ првенствено због недостатка било каквог званичног деловања у вези са овим масовним покољима. Не само да жртве нису пребројане, нити је процењен број жртава у обележеним гробницама, него ни све гробнице нису биле означене као такве. Већ тада - 1964. године - све је указивало на намеру највиших власти Југославије да се ратни злочини прикрију и забораве, те да се недужним жртвама ускрате достојна сахрана и спомен. Моју сестру је посебно болела чињеница да је међу жртвама било много жена и деце. У теренским истраживањима 1964. године је установила да много људи уопште није ни доспело у логор у Јасеновцу, јер је пуно жртава погубљено одмах по доласку транспорта и сахрањено у масовним гробницама у околини Јасеновца.

Др Вида Бродар, Фото приватна архива

Када су осамдесетих и деведесетих година прошлог века почеле да се појављују процене које су број убијених у логору Јасеновац и у његовој околини смањивале на 40.000 до 80.000 лица, моја сестра, др Вида Бродар, ове је оцене прихватила са огорчењем. Она их је доживљавала као намерно смањивање и прикривање стварних размера злочина, јер је сматрала да је стварни број жртава многоструко већи.

Чињеница је да су кости јасеновачких жртава разасуте на површини од 210 квадратних километара. А по истраживањима др Виде Бродар и других чланова Комисије 1964, на подручју јасеновачког логора, на местима интензивног покапања су резултати били стравични. Само у једној сонди, просечно је нађено 22 убијених људи на једном кубном метру (Извештај од 27. јуна 1964, стр. 15).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације