ДА ЛИ СУ УСТАШЕ "УРЕДНО ПОПИСИВАЛЕ" ЖРТВЕ? Полувековна бројчана пројекција највећег српског града под земљом

КАКО ствари сада стоје, на путу смо да полувековна бројчана пројекција највећег српског града под земљом (уз сужитеље Јевреје, Цигане и непоћудне Хрвате) падне у савску воду јер није потврђена именима у доступној документацији. Мој породични удео је нпр. пописан: два Марковића из Зворника, Владимир и Љубомир, мајчини стричеви - уколико не рачунамо херцеговачке јаме као истурене пунктове футуристичког пројекта што се у Јасеновцу ударнички остваривао.

Страхоте Јасенвца: Такмичили су се и у брзини клања, Фото архива

Као осмогодишњак, реч Јасеновац први пут прочитах на тек подигнутом црном мермерном споменику свога деде по мајци. У дну камена мајка је дала да се урежу имена дединих родитеља и браће, памтећи његову жељу да остави ма какав белег о најближима. Осташе и фотоси мајчиних стричева, Љубомир, на слици намрштен, подсећао је на мене. Рано поистовећење, робија с које се не излази.

Међу очевим књигама историјске тематике, нашао се и задуго једини мој извор непосредних факата о Јасеновцу. Поратно фототипско издање ратне латиничке брошуре "пропагандног отсјека НОВЈ", с насловом "Јасеновачки логор" и поднасловом "искази заточеника који су побјегли из логора". Уврх корица био је крупан наднаслов "Документи о злочинима окупатора и њихових усташких и четничких помагача" - премда унутра нема готово ни помена о Немцима, ни о четницима - осим у причи о заточеним краљевским официрима којима су усташе чупали нарасле браде (стр. 23-24). Брошура је датована 1942. године, свакако у њену другу половину, јер се осврће на козарачку изгибију у лето исте године, на огромне транспорте народа приспеле у Јасеновац и стратиште на Градини: "Неколико дана долазило је козарско робље из Млаке и Уштица, возом пјешке и колима. Већином, жене, дјеца и старци" (стр. 52).

У УВОДНИМ НАПОМЕНАМА ове књижице од четири штампарска табака истиче се гола чињенична вредност приређених исказа, иако можемо рећи да је њихов редактор био вешт у обликовању грађе. Даваоци исказа су петоро поменутих бегунаца "и два сељака". Махом јеврејска имена и презимена, једно српско, мимо оне двојице сељака. Редакторска рука осећа се и у томе да се у текстовима књижице "Јасеновачки логор" појединачни примери, нпр. хрватских и муслиманских жртава редовно народносно маркирају, неретко и поименце, дотле се Срби, углавном, помињу као етнички неозначена, али подразумевана већина страдалаца с разних страна Павелићеве антидржаве. Тако, након описа изрежиране посете међународне комисије логору један од бегунаца сведочи и следећи епилог посете: "Послије комисије стизали су транспорти народа из околине Пакраца, Липика, Сиска, одсвакуда, из читаве НДХ... Све је то побијено! Сви преостали стари заточеници добро памте еру Пакрац-Липик" (стр. 15).

У опису уређења простора пред речену инспекцију што је имала да потврди радни карактер логора, каже се и следеће: "Радило се дан и ноћ. Усташе су биле тотално пијане. Љубо Милош и неки Модрић јашили су пијани на коњу, обилазили радове по логору и ко им се није свиђао тога су на мјесту убијали" (стр. 10).

Исто важи и за опис пећи у старој циглани: "Два дана послије комисије дошао је у логор инг. Љубомир Пићили, заповједник радне службе, усташки сатник. Он је у логор увео крематориј. Зато су га заточеници звали: инг. Пећели! У згради старе циглане сазидао је у великој фуруни двије специјалне пећи за 'керамику'. Пећи су радиле на смјену. Умјесто фигурица од глине ту су печени људи, жене, дјеца... Бацани су у пећи живи и полуживи...

Пећи инг. Пећелија радиле су дан и ноћ, непрестано. Кроз три до четири мјесеца!" (стр. 14).

Издвајам фрагмент приче о градњи савског насипа: "Градили су га Срби и Јевреји из логора II, који се налазио иза жељезничке пруге у шуми према Новској [...] Како на путу за насип тако и на самом насипу, ко би застао на раду или пао, њега би претукли и утукли, у насипу затрпали или негдје другдје покопали. Љешеви су остајали на путу за логор и на насипу, свакога дана по педесет, шездесет и више." (стр. 18).

* * * * * * * *

САВСКИ ЛЕШЕВИ НА БЕЖАНИЈСКОЈ КОСИ

НАПОКОН, ГРАДИНА, с босанске стране Саве, завршна тачка многих логораша, као и оних транспорта што су кроз логор само прошли: "У Градини под обалом постоји као нека тераса гдје искрцавају људе, жене, дјецу. Онда их у мањим групама одводе нешто даље од ископаних јама. Један усташа држи жртву а други удара маљем по глави. Тројица чувају позади да ко не би побјегао. Усташа код клања буде више или мање, већ према томе ради ли се о ликвидацији људи или жена и дјеце. Тако је то ишло из дана у дан, из ноћи у ноћ.

Јаме за усмрћене копали су све даље. [...] Видио сам напола пуне рупе у којима су љешеви уредно сложени као на катове. Гдје стане цијели човјек метали су и по двоје дјеце. Љешеви сложени као цјепанице." (стр. 26).

Фото архива

Приређивачи у књижици "Јасеновачки логор" оцртавају главне актере логорских збивања, међу њима и овај: "Пудић, име му знамо. Висок, сув, мршав, живчано болестан, у усташком радном одијелу од цајга, без икаквих ознака, са револвером под капутом. Шеф масовних убијања. Заточеници који су га знали кажу да је ликвидирао логор у Јадовном у Лици (око 30.000 људи). Живе бацао у провалије. Био је у логору Крапље. Тамо је приредио масовно клање једне ноћи." (стр. 43).

Поред многих појединачних сцена, у брошури с краја 1942. године ишчитавамо и описе логорских прилика: "Масовно убијање - то је свакодневна и сваконоћна појава у јасеновачком логору. Стотине и хиљаде иду у смрт без престанка. А постоје и нарочита убијања из нарочитих побуда. Усташки крволоци посебно кољу, да тако кажемо, за свој рачун; кољу на своје и поглавникове крваве имендане и рођендане, на поједине свеце, на Божиће и Ђурђевдане." (стр. 47).

Убиства у логору су била свакодневна, Фото архива

Напокон, редактор партизанског "пропагандног отсјека", не могавши после свега изнесеног задржати посве неутралан тон, драматизовано пита: "Гдје су гробнице толиког народа? У самом јасеновачком логору између језера, централне кухиње и барака. Ниже логора према Коштарици. По шуми око раније логора II. У Крапју. У Млаци. У Уштицама, по сељачким баштама, на православном гробљу. По Градини. Највише по Градини. Свукуда... Рачуна се да су у Крапју и Ушицама затрпане десетине хиљада љешева. А у Градини, црној Градини, и до двјеста хиљада. Подивљала Сава подривала је земљу и подизала љешеве, а када се смиривала у своје корито, остављала је иза себе улегнућа над јамама-гробницама, одакле су вириле људске цјеванице и лубање." (стр. 50). Ево, толико је процењено, негде на пола радног века логора Јасеновац. А радило се, несмањено, до самог краја.

Али, не можемо ништа мимо затечене документације, јер коме је у интересу да такве податке скрива или уништава? Прах из Пећелијевих крематоријума одавно је расут, кости улегле на све речене локације, или отпловиле до Београда и до Црног мора. Ево, насеље на Бежанијској коси, у којем боравим, окружује скровиту Белановића рупу, у којој је покопано више неизбројаних хиљада савских лешева, Козарчана и мртвих са Сајмишта. Јасеновац није само у Јасеновцу, пловио је низ Саву до Београда окађеног страшним задахом, а толики су ликвидирани по крашким провалијама у име пројекта Јасеновац, од Јадовна до Пребиловаца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације