СУМЊИВИ ОТАЦ АТОМСКЕ БОМБЕ: Амерички физичар Опенхајмер сумњичен за сарадњу са Совјетима

КЉУЧНИ и најконтроверзнији научник у америчком пројекту "Менхетн" у коме је од 1942. до 1945. створена прва атомска бомба, после Другог светског рата био је сумњичен да је комуниста јер је јавно иступао против прављења хидрогенске бомбе. На суђењу је ослобођен оптужби, али Војска САД је прекинула сарадњу с њим. Умро је 18. фебруара 1967. разочаран својим страшним открићима и мучен грижом савести.

vikipedija

АМЕРИЧКИ генерал Лесли Гроувс, задужен за пројекат "Менхетн"  инсистирао је да Опенхајмер буде научни директор овог програма, иако је знао да је тридесетих година био симпатизер комунизма.

- Био је геније. Прави геније. Опенхајмер је знао о свему. Могао је да говори са вама о чему год хоћете. Па добро, не баш о свему. Мислим да је било неколико ствари о којима није знао ништа. Није знао ништа о спорту - сведочио је Гроувс после рата.

Он је водио тешку битку с контраобавештајцима који су надзирали научнике у Лос Ламосу и 1943. послали извештај Пентагону: "Служба безбедности овде још увек мисли да Опенхајмер не заслужује пуно поверење и да његова национална верност није поуздана. Мислимо да једина потпуна лојалност коју је он у стању да пружи припада науци. Ако би му совјетска влада понудила више за напредак његових научних задатака, веома сумњамо да би онда изабрао ту владу и према њој био лојалан."

vikipedija

Да су безбедњаци вероватно били у праву показало је Опенхајмерово еуфорично понашање приликом тестирања прве нукеларне бомбе у пустињи Новог Мексика. Супер-тајна проба под шифром "Тринити" изведена је у ваздушној бази Аламогордо, где је на врх челичног торња постављена атомска бомба названа Направа која је активирана 16. јула 1945. пред свитање .

  Када је експлодирала ослободила је енергију равну енергији експлозије 19.000 тона експлозива ТНТ а  цела долина била је осветљена неподношљивом светлошћу, хиљаду пута јачом од сунчеве у подне летњег дана. Уследио је ваатрени ударни талас праћен снажним земљотресом и врелим ветром.

Екипа водећих војних и научних руководилаца пројекта посматрала је експлозију из бункера на девет километара од бомбе, а мртву тишину прекинуо је Опенхајмер.

- Ако би светлост хиљаду сунаца избила одједном на небу, истовремено – били би они једнаки сјају тог величанства - цитирао је стих из древног индијског националног епа Бхагавад гита.

Сведоци су се сећали да је запао у неку врсту мистичног транса и нељудским гласом наставио да рецитуе:

- Ја сам смрт, која све уништава, онај који прети световима.

Сам Опенхајмер је у мемоарима описао тај тренутак:" Неки су се смејали, неки су плакали, док је већина ћутала. Кроз главу су ми пролазили стихови из "Бхагавад–Гите" у којима Кришна покушава да увери Принца да треба само да врши своју дужност, а овај каже: 'Ја сам постао смрт: рушилац светова'."

Екстатичне реакције су показивали и други присутни врхунски научници, радујући се као деца успелом експерименту који је човечанство увео у доба нуклеарног страха.

- У периоду 1947–1952 Опемхајмер је био на челу Института за напредне студије и председавајући Генералног саветодавног комитета при Комитету за атомску енергију. Међутим, 21. децембра 1953. год. бива оптужен за ранију сарадњу са комунистима, одлагање именовања Совјетских агената и одбијање градње хидрогенске бомбе. Иако је проглашено да није крив по наводима оптужнице, био му је забрањен даљи приступ војним тајнама. Раскинут је и његов уговор као саветника у Комитету за атомску енергију. Удружење научника Америке стало је у његову одбрану протествујући против суђења. Опенхајмер постаје свуда у свету симбол научника који у покушају да реши свој морални проблем настао научним открићима, постаје жртва лова на вештице. Последње године живота проводи у раду на идеји односа науке и друштва.   У Принстону, 18. фебруара 1967.године, у својој 64–ој години, умро је од рака грла - наводи историчар науке Драго И.  Драговић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације