ГЛАВА СЕ ГУБИЛА ЗБОГ ПЕДЕСЕТ КИЛОГРАМА ЖИТА: Терор локалних партијских активиста приликом планског откупа
НЕЗАПаМЋЕНЕ драконске казне су биле један од начина да се утера страх у кости кулацима и одагна свака жеља за прикривањем вишкова. Наводимо само неке од драстичнијих примера. ("Има две врсте убеђивања, убеђивање речима и убеђивање преко леђа" - објаснио је Ј. Б. Тито на 2. конгресу КП Хрватске. ) Сава Марјановић, звани Божа из Делиблата код Ковина, поседник 35 јутара земље, због оптужбе да је сакрио 2.974 кг кукуруза, осуђен је 1947. од Среског суда у Ковину на 10 година, конфискацију 20 јутара земље и 6.400 кг пронађеног кукуруза.
Окружни суд у Панчеву казну је смањио на четири године. Петар Дудић из Вршца, власник осам јутара земље, због свега 600 кг кукуруза осуђен је на пет година затвора, а Б. Максимовић из Великог Гаја са поседом од 14 јутара на четири године. Овако високе казне и за сељаке слабог имовног стања илуструју да није само класна припадност била важна, већ су држање сељака и политички фактор знатно утицали на степен казне. Сви именовани, наиме, псовали су народну власт и омаловажавали је у јавности.
У једном партијском извештају из 1947. каже се: "У оквиру кампање осудили смо једног кулака из Новог Кнежевца, који има два максимума, на 13 година затвора због нелиферовања обавезног вишка јечма у износу од 60 метара, а такође и због нелиферовања кукуруза. Овај човек је пијаница и без икаквог угледа у народу."
Многобројни су примери бруталности, примене силе, пушкарања и мучења која су се понекад трагично завршавала. У Батајници су кулаке затварали у тесну просторију и ложили фуруну док не попадају у несвест од врућине. У Жабљу тројица милиционара чупало су кулаку бркове пред мајором Удбе Савом Штрпцем. У селу Ба организована су у циљу застрашивања лажна стрељања. У селу Плочице током 1949. активиста Сава Дебељачки је стављао пиштољ у уста сељацима и говорио: "Ово ће ти судити ноћас, када немаш да испоручиш маст и кукуруз."
Чланови КП из Мокрина: Славко Дражић, Петар Деспотов и Светозар Дражић малтретирали су "два кулачка елемента" и наредивши им да се попну на црквени торањ, тамо их шамарали и нагнали "да се ухвате за шипке и да висе у ваздуху". Милиционер Милорад Батало убио је у Суботици Николу Матковића који се супротстављао откупу стоке, а у истом срезу забележена су четири самоубиства услед притисака за извршавање планског откупа. У селу Белегиш, официр Удбе Спасоје Будовачки Кум радио је кулацима шта је хтео. Врхунац је можда податак који смо прочитали у једном партијском допису - секретар МНО Ибарска Слатина, Звечански срез, убио је у расправи П. Милутиновића, сиромашног сељака, због 50 килограма жита.
Нешто више се зна о терору у селу Козјак, у Алибунарском срезу, где је царевала злогласна "ђаволова петорка" локалних партијских активиста предвођена чланом среског комитета Ђурђицом Црвенковић. Овај локални политбиро служио се свим методама не би ли пребацио норму откупа. Десетине старијих људи које нису могле да предају вишкове жита батинани су до смрти, терани да врше "жабље скокове" и "француско мишљење" и слично. ("Француско мишљење" састојало се у томе што би сељак био натеран да дуже време стоји на једној нози с другом подигнутом од пода и савијеном у колену. )
Међу њима је предњачио извесни Ђура Ђаво који је немилосрдно чистио амбаре. Њима је приписана смрт старог Петра Лалића из Козјака, као и још четворице сељака међу којима и једног партијца. Толико су претеривали у истеривању откупа да су их и "независни" судови 1952. осудили на затворске казне од седам до 15 година. Ипак, Ђурђица, као партизански првоборац, резервни официр и народни посланик, поштеђена је и све се завршило само на партијској смени, иако је против ње поведен кривични поступак због насиља над сељацима у Козјаку и Иланџи. Према изјавама сведока, она је на овај начин агитовала за откуп: "Сада ћемо и ми да стрељамо, па ћете да видите да ли ћете у задруге и да ли ћете измиравати обавезе или нећете. Шта чека партија? Почните да стрељате за пример."
ЗБОГ ОТКУПА ДНЕВНО ЈЕ ГИНУЛО ПЕДЕСЕТ ЉУДИ
Отпора политици према селу је било и у партији. Само током 1950. из партије је на селу искључено 10.796 чланова, отприлике трећина новопримљених чланова те године (28.786). Само у Војводини је 1949. године искључено 3.797, а другим казнама кажњено још 2.825 комуниста. Међу искљученима је било чланова задруга, првобораца и сиромашних сељака. Надзор над партијским чланством у кампањи откупа попримао је трагикомичан карактер. У једном извештају се наводи: "У Силбашу је Глиша Пејак, члан СК Б. Паланка, родом из истог села, извршио претрес у целом селу и на тај начин пронашао 25% разрезаних количина. Сада у селу сви мисле да је откуп тиме завршен, јер што је било то је узето. Саслушаћемо га. Постоји вероватноћа да је овим претресом хтео свесно да онемогући откуп, да 'докаже' да у његовом селу нема житарица, маскирајући опортунизам 'револуционарним пентрањем по тавану'."
За разлику од грађанске класе, психички сломљене, застрашене и економски развлашћене - сељаштво је као виталнији слој прибегло у одређеним тренуцима и активном отпору, револуционарним мерама на селу. За југословенску револуцију то је био посебан проблем, јер је за разлику од Октобарске имала потпуно руралан карактер. Сељак средњак је био социјална база револуције (преко 60% учесника НОБ), а мере које су власти предузеле на селу ударале су на основне вредности овог слоја, пре свега на својину над земљом. Насилан откуп и колективизација уз примену силе, принуде, ноћних саслушања, пребијања и физичког злостављања испровоцирали су на многим местима, поред пасивног (сакривање жита, неодазивање на демонстрације против кулака, опортунизам у спровођењу мера и другог) и активан отпор сељака па и насилне оружане побуне.
Побуна је била у нишком, лесковачком, моравском срезу, источној Србији, као и другим републикама (Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској...), али је највише инцидената забележено на територији Војводине где су сељаци најтеже били притиснути откупом. Нарочито су биле изражене после 1948, када су откуп и колективизација интензивирани у време сукоба Београда и Москве, јер је Југославија повећањем откупа и наглом колективизацијом желела да се докаже као држава Стаљиновог типа. Инциденти су обично избијали уочи или после жетве када су разрезиване откупне обавезе. Да отпор на селу није био безазлен сведочи и Светозар Вукмановић Темпо који наводи да је на примедбе Бориса Кидрича како се не узима довољно, Јован Веселинов готово са сузама одговорио да дневно гине и по педесет људи само због откупа.
У селу Бежанија крај Београда, јула 1948. из мрака је отворена ватра из машинке на чланове Комисије за разрез пореза и откупа, и том приликом су сви побијени. Истрага је утврдила да је пуцао један од најбогатијих сељака из Бежаније, који је добио превелики разрез. Током 1948. у селу Свињареву (Пожаревац) са десетином сељака незадовољних економским и политичким мерама, бивши пуковник ЈВО - Милош Радојловић, већ осуђиван 1944, наводно је организовао побуну против власти. Група од више десетина сељака је брзо похапшена и осуђена на максималне затворске казне.
Препоручујемо
НИЈЕ ЧУДНО ШТО САМ ПОДСТАНАР Рада Манојловић очајна након преваре: "Била сам глупа"
14. 02. 2023. у 21:58
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (1)