МАТЕМАТИКУ И ФИЗИКУ ПРЕДАЈУ И ПЕНЗИОНЕРИ: У школама алармантан недостатак наставника појединих предмета

Скоро сви наставници физике у школама у Лесковцу отићи ће у пензију за две-три године. После тога овај предмет неће имати ко да предаје. Немачки језик већ сада у Јабланичком и Пчињском округу нема ко да "држи".

"Епидемије" косе ђаке крајем школске године, Фото М. Анђела

У целој Србији недостају наставници математике, а у једној школи у Јужноморавском региону математику је предавао - социолог. Он је, да би се добро припремио за час и да се не би обрукао пред ђацима, код куће учио лекције и вредно понављао градиво које је као ђак "прошао" неку деценију раније. Још је тежа ситуација са информатичарима, па у школама кажу - ако се овако настави, информатика као предмет мораће да се укине.

Прецизних података колико ће "дефицитарних" наставника у наредних пет или 10 година отићи у пензију и колико ће остати упражњених места која неће имати ко да попуни - нема, али има случајева када се колеге које су отишле у пензију - враћају у школе.

Тако, у Суботици у помоћ зову наставнике који су у пензији и студенте који нису још завршили.

- Код нас на северу просветни систем на плећима држе пензионери и студенти - кажу у Севернобачком округу.

Њихове колеге у Браничевском округу ни на овај начин не могу да реше проблем, јер сви који би могли да раде у просвети одлазе - на копове Хидроелектране Костолац.

- Стручне предмете нема ко да предаје, у Техничкој школи у Костолцу недостају инжењери машинства, електротехнике, технолози... у Пожаревцу фали саобраћајних инжењера - каже нам Маргита Петковић, представница Синдиката образовања Србије за овај округ. Она истиче да проблема имају и са помоћним наставницима, који су завршили вишу школу а који предају праксу ђацима. И они одлазе на копове. Тамо је, појашњава наша саговорница, дупло већа плата, у школи - око 70.000, а на коповима више од 120.000.

Иако је ситуација у већим градовима нешто боља, и у школама у Београду тврде да и они муку муче да нађу наставнике математике, физике, информатике, немачког језика...
Да се списак "недостајућих" наставника шири показује и податак из једне престоничке средње музичке школе, где не могу да нађу замену за наставника филозофије који је отишао на боловање.

Иако у образовним установама скоро успаничено упозоравају да ускоро неће имати ко да предаје, у Министарству просвете - ћуте.

Последњи званични "списак" нестручних кадрова датира из 2018. године, када је математику у школама предавало 457 људи који немају адекватну стручност за то, а физику њих 239.

Такође, информатику је предавало 109, немачки 133 и енглески 48 наставника који нису имали потребно образовање прописано правилницима Министарства просвете.

За пет година, колико је прошло од времена када су дати ови подаци, стање се вероватно само погоршало.

Да се ствари у будућности неће поправити, наговештава и чињеница да је на наставничким смеровима на факултетима из године у годину све мање студената. Тако је на београдском Физичком факултету прошле године уписано само осам будућних професора физике, а у Новом Саду - један. На Хемијском факултету било је шест бруцоша, а у Новом Саду два.
Опште је познато да наставничке смерове за српски језик и књижевност на Филолошком факултету уписује врло мало студената. А на Филозофском факултету су приметили да ја смањено интересовање за историју, па је ове године попуњена само половина места.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације