ТИТО ЈЕ БИО НЕУМОЉИВ: Све о елиминацији Драгољуба Јовановића

ОКУШАЈ стварања праве парламентарне опозиције у Титовој Југославији десио се у оквиру сељачких партија и судскe процесe Драгољубу Јовановићу (Народна сељачка странка) треба разумети у контексту политике комунистичких партија према сељачким политичким партијама у источноевропским земљама после заоштравања Хладног рата.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

 На терет им је стављано, као и другде, да су тежили стварању сељачких блокова као уједињене антикомунистичке опозиције - како су гласиле оптужбе против Јовановића. Сељачки блокови су наводно имали да буду средство империјалистичке реакције у борби против демократије, пошто је "империјализам себи као циљ поставио разбијање јединства сељака и радника оличен у земљама народне демократије". (Одлука о ликвидацији аграрних лидера донета је на састанку Тито-Димитров на Бледу јула 1947. године).

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Политици нових власти замерао је етатизам (множење чиновништва), слаб третман задругарства и права на рад. Јовановић се заложио за страначки плурализам у оквиру Народног фронта, који почива на стварној и трајној сарадњи између странака заснованој на начелу равноправности. Убрзо, већ априла 1946, уследио је први напад на њега када је прокомунистичко крило (Н. Петровић, Ж. Ђермановић, Ј. Богдановић и други) изазвало раскол у странци.

У једном документу Службе државне безбедности предвиђају се унапред ова превирања као и судбина Д. Јовановића, што је индикатор да и она у овим превирањима није била пасивна и да су неки од функционера НСС већ били заврбовани. (Миле Милатовић, високи официр државне безбедности био је Ваљеву пре рата адвокатски приправник Ж. Ђермановића. Иначе, Ђермановић се компромитовао радом у општинској управи током окупације па је помоћу Милатовића опрао своју биографију и преко ноћи постао функционер у фронту, близак комунистима, а касније једно време амбасадор у Берну и делегат у Скупштини Србије. Милатовића је пре рата пред судом 1929. бранио Драгољуб Јовановић кога је он 1947. ухапсио и саслушавао; Такође, попут Ђермановића и Н. Петровић је због привржености комунистима и покушаја преузимања НСС награђен. Био је помоћник јавног тужиоца за Југославију, затим за Србију, председник београдске општине, народни посланик за Југославију, а затим и Србију да би на крају био одбачен од комуниста као непотребан - нап. ауто

ПРОФЕСОРА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ГАЂАЈУЈАЈИМА И КАМЕЊЕМ

Сукоб у главном одбору завршава се избацивањем Д. Јовановића из странке и захтевом око 24.000 бирача из пиротског округа да му се одузме посланички мандат, што је помпезно пропратио фронтовски "Глас". У време процеса ђенералу Дражи Михаиловићу "Јеж" је објавио карикатуру у којој Дража каже Драгом Јовановићу: "Како да га не волимо! Моје име а твоје презиме?!", показујући на Драгољуба који се шуња око ћелије. Био је то очит наговештај да би се и он убрзо могао наћи иза решетака. Јовановић се нарочито замерио властима јула 1946. у Скупштини приликом усвајања низа важних закона. При усвајању Закона о задругама, тражио је "изједначавање сељачких радних задруга са обичним задругама" и оптужио власти да се закон доноси у јулу "јер су сељаци на пољима, па не могу да реагују и никад се не би сложили с политиком откупа". У дискусији о Закону о јавним тужиоцима истакао је да су овој установи прибегавали "режими склони паду", да су они често нестручњаци и обавезно проверени кадрови КПЈ и њено средство за успостављање партијског монопола на власт. У једном тренутку је чак рекао: "Ово је најомраженија власт од 1918. до данас!", на шта је Милош Минић узвратио "да кроз уста Д. Јовановића говоре сви они који немају мирну савест". У Већу народа ФНРЈ, разматрајући Закон о чиновницима, устврдио је да се број чиновника увећао, а бирократија неслућено намножила, па га је Д. Царевић (пребег из ДС) оптужио за заверу и блокаду рада парламента.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Обожаван и популаран у Пиротском округу пре рата доживео је да га на Великогоспојински вашар у Пироту 28. августа 1946. наочиглед свих (а по директиви Благоја Нешковића да би га уплашио) скојевци јавно вређају, гађају јајима, камењем и говеђом балегом (један од њих, Петар Козић постао је касније угледан професор Београдског универзитета). Такође је доживео и напад приликом боравка код политичког пријатеља Милана Ћурчића на слави Светог Трифуна уочи Сретења у Сивцу 1947. године (15. фебруара) када су га извукли са славе и крвнички претукли такође острашћени скојевци, махом црногорски колонисти, о чему је известио и Ројтерс.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Врхунац критике режима испољио је на 3. заседању Савезног већа и Већа народа (март-април 1947), приликом усвајања Петогодишњег плана, између осталог рекавши: "Треба ослободити сељака од принудног рада и дангубе и упослити стручне људе у предузећима јер их недостаје". Моша Пијаде га је тада оптужио да разбија савез радника и сељака демагогијом: "Иде по Србији са два клипа кукуруза и прича како је крупнији родио у приватном а ситнији у државном сектору." Ж. Ђермановић, дојучерашњи страначки колега, рекао је за њега том приликом да је "забио нож у леђа сељаштву". Због оваквих ставова он је од почетка био трн у оку новим властима. Већ после изгласавања Закона о задругама, како наводи Милован Ђилас, истог дана на вечери код Јосипа Броза, у присуству Ранковића, он је рекао: "Драгољуба треба ухапсити", на шта је Ранковић приметио: "Тешко му је наћи кривицу", али је Тито био упоран: "Кривицу му треба створити ако је нема!"

Препоручујемо

Друштво

4 5

АДВОКАТИ НА УДАРУ КОМУНИСТИЧКЕ ВЛАСТИ: Браниоци су имали већу самосталност него у послератној Титовој Југославији

07. 02. 2023. у 17:00

Друштво

3 1

ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ПРАВОСУЂА ЗА ОБРАЧУН СА ПОЛИТИЧКИМ ПРОТИВНИЦИМА: Пресуде по диктату партије и ОЗНЕ

06. 02. 2023. у 17:00

Друштво

7 8

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ВЕЛИКА И КОБНА ГРЕШКА ЗАПАДА: Нове и тешко издржљиве претње

05. 02. 2023. у 17:00

Друштво

2 3

СРБИ ОСУЂЕНИ НА ЗАТВОРЕНИЧКИ ЖИВОТ: Оснивање Призренске лиге као избегавање казне за уништење хришћана у Старој Србији

04. 02. 2023. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације