САХРАНИО 12 ДЕЦЕ , ПА НА ГРОБЉУ ПОДИГАО ЦРКВУ: Тужна судбина јединог аутентичног лика из Стеријиних "Родољубаца"
ПОЗНАТО је да је Јован Стерија Поповић инспирацију за књижевна дела налазио у својим суграђанима, Вршчанима. Није штедео перо када се подсмехивао њиховој покондирености, непромишљености, себичлуку и користољубљу, али никада није откривао њихов прави идентитет.
Једини преседан направио је у свом последњем делу "Родољупци", које говори о дешавањима у Вршцу уочи и након Мађарске револуције 1848. године. И презименом и делом приказао је угледног вршачког занатлију Арсенија Гавриловића (1779-1849), који је, баш као и он, био актер тих догађаја.
- Стерија и Гавриловић су били савременици и истомишљеници. Били су чланови Окружног одбора, који је формиран јануара 1849. године, одмах по ослобођењу Вршца. Обојица су заступала став да и након револуције треба да се настави сарадња са Мађарима, због чега су их лажни родољупци компромитовали и прозвали "маџаронима". О томе се у "Родољупцима" јасно говори - открива, за "Новости", Тамаш Фодор, вршачки библиотекар.
Стерија је због те неправде морао да избегне у Београд. То га је јако тиштило, па је четири године после револуције искористио своје литерарне способности и све то преточио у сатиричну комедију.
ПИШЧЕВ УНУТРАШЊИ ГОВОР
ЛИК Гавриловића послужио је Стерији да кроз њега искаже и своје лично мишљење о свим тим Жутиловима, Шербулићима и Смрдићима, "паразитима који се прикаче уз сваки покрет, искоришћавајући га у себичне сврхе". То се да наслутити из тога што је књишки Гавриловић на крају комедије морао да избегне у Београд, баш као што је то и сам писац урадио у стварном животу. Прави Гавриловић је прогон "избегао", јер се упокојио само месец дана након формирања Окружног одбора.
- "Родољупце" је написао после Арсенијеве смрти, па се претпоставља да је баш из тог разлога његово презиме оставио да буде аутентично. Уосталом, Гавриловић је приказан као оличење грађанског поштења, умерености и исправности, па не верујем да би се љутио чак и да је био жив - истиче Фодор.
Да се ради баш о овом угледном Вршчанину установљено је на основу сцене у којој Шербулић, Жутилов и Смрдић саркастично помињу да је "Гавриловић начинио цркву о свом трошку, па је људима остало то у глави". Јер, прави Гавриловић је заиста био ктитор цркве на Градском гробљу у Вршцу.
ТУТОР БОЛНИЦЕ ПА ФОРМУНД
КАО имућан и угледан грађанин, Гавриловић је имао значајну улогу у јавном животу Вршца. Најпре је био тутор болнице "Српски шпитаљ", а 1823. је постао члан црквене општине. Био је и дугогодишњи формунд - представник грађана у црквеној општини, који је заступао то тело пред магистратским саветом. Ту функцију је обављао пуних 19 година, од 1827. до своје смрти 1846. Имао је најдужи стаж од свих деветоро формунда, који су се измењали у периоду од 1795. до 1851. године.
- Тужна је била његова судбина. Био је богат и уважаван, али дубоко несрећан човек. Од четрнаесторо деце, које је добио у браку са суграђанком Јеленом Гердец, чак деветоро је умрло одмах по рођењу, а троје као млади људи. Уз то, сахранио је и двоје унучади, због чега је 1836. одлучио да баш на гробљу сагради цркву и четири породичне гробнице под њом - каже наш саговорник.
Јануара 1839. Гавриловић је тај новоизграђени верски објекат поклонио "српству и православљу". Предаја је озваничена на седници црквене општине, у присуству тројице адвоката, међу којима је био и - Стерија. Био је то први званични сусрет писца и Арсенија Гавриловића. Деценију касније поново су се спојили у Окружном одбору. То кратко заједничко деловање на Стерију је оставило толико снажан утисак, да је пре тачно 170 година Гавриловића послао у књишку вечност.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)