МАНИПУЛАЦИЈЕ ЗАПАДНИХ МЕДИЈА: Наслови о Србима и српском народу претворио се у "лов на вештице"
ВОКАБУЛАР новинских наслова о Србима и српском народу у Западим новинама претворио се у својеврсни позив на "лов на вештице". Будући да је била реч о кратким, језгровитим текстовима који су најпре пленили пажњу читалаца, а наслови су срж текста који, заправо, најављују и, на одређени начин, "рекламирају".
Фото: ЕПА/Јутјуб/Принтскрин/Твитер/Танјуг/Википедија/Документација "Новости" и "Борбе"
Површан читалац често никада, у "листању новина" и не оде даље од наслова. Они га (дез)информишу и урезују се у (под)свест. Читава "антологија" новинских наслова могла би се сабрати у посебну књигу, када је реч о порукама о Србима, упућеним интернационалној јавности, а овде наводимо карактеристичне:
"Помозите очајном народу Босне - сада!" ("Индипендент", 8. 12. 1993);
"Срби се храбро смеше док мине пробијају кров" ("Индипендент", 2. 12. 1993);
"Авиони НАТО морају заштитити Муслиманско-хрватску федерацију" ("Њујорк тајмс", 3. 3. 1994);
"Казнити Милошевића" ("Монд", 8. 4. 1994);
"Српски православни џихад" ("Турске дневне вести", 20. 4. 1994);
"ЦИА оптужује Србе за најгори терор" ("Гардијан", 10. 3. 1995);
"Човек који је желео рат у Босни: Ратко Младић, портрет једног варварина" ("Обзерватер", 27. 7 - 2. 8. 1995);
"Нацистичка песница и даље снажно делује у Србији" ("Торонто стар", 12. 12. 1996).
МАНИПУЛАЦИЈА ТВ сликом веома је често примењивана у модерно доба - од друге половине 20. века до данас. Карактеристични примери те врсте манипулације, када се она односи на српски народ, били су:
а) масакр у реду за хлеб у Улици Васе Мискина, маја 1992;
б) сторија из Трнопоља, 1992;
б) репортажа из Кисељака, 1993;
в) масакр на сарајевској пијаци "Маркале" 1994.
Фото: ЕПА/Јутјуб/Принтскрин/Твитер/Танјуг/Википедија/Документација "Новости" и "Борбе"
Манипулација фотографијом дуго времена је сматрана ексклузивним производом тоталитарних режима са источне стране "гвоздене завесе". Но, када је у питању српски народ, водећи медији Запада су ту праксу усавршили до неслућених размера, чак и плаћањем појединих "актера" зарад "боље приче".
Стварање филмских "архетипа" старо је колико и сам филм. Пласман одговарајућих филмова који конотирају одређене политичке поруке путем биоскопа, телевизије и, у новије време, видео-касета, односно ди-ви-дија и преко интернета, усмерен је, пре свега, на емоционалну страну реципијената. Притом, најважнију улогу игра процес идентификације са "јунацима", "жртвама", херојима итд.
Цитирање "експерата" веома је распрострањена техника психолошког притиска која има веома једноставно "утемељење": уколико сви ти "учени људи" имају дати став према одређеном догађају, појави или личности(ма), то "мора да је тако", односно "мора да је истина". Шта преостаје "малом", "обичном човеку" него да прихвати "тумачење" оних којима стварна, или од медија "додељена" титула "експерта" даје "право на јавну реч". Ту се првенствено делује на "разум рецепијената", иако је стварни циљ да политичка и свака друга јавност прихвати одређене тезе које могу бити хиљадама миља далеко од разума.
ПРЕКО МЕДИЈА СТВАРАНА ВИРТУЕЛНА СТВАРНОСТ
Када је у питању српски народ, пажња се скретала са три основне "теме":
а) хронологија догађаја на простору некадашње СФРЈ увек се усмеравала на почетак деведесетих година прошлог века, како би се пренебрегли основни узроци разбијања Југославије;
б) непрестано је замагљивана, или потпуно "брисана", чињеница да делови српског народа вековима живе, или су живели, на простору некадашњих република СФРЈ: Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и покрајине Косово и Метохија;
в) ратни сукоб Хрвата и Муслимана на простору Херцеговине, а поготово Мостара, био је далеко разорнији од сукоба који су вођени између Срба и Муслимана, односно Срба и Хрвата, но та се чињеница пренебрегавала у корист будуће Муслиманско-хрватске Федерације и "заједничке борбе Муслимана и Хрвата против нацистички настројених Срба".
Намерна индискреција се користи у циљу припреме одговарајуће политичке јавности и њеног јавног мњења за намераване политичке потезе, како би се, тим "пробним балонима", пратиле и анализовале реакције како јавности, тако и најширих народних маса, у својој земљи, али и на интернационалном нивоу. Поред тога, чест је случај ширења тзв. поверљивих информација које су, наводно, "процуриле" из одговарајућих тајних служби, војне или полицијске природе. Наведени "извори" дају "додатни легитимитет" тим (дез)информацијама.
Технике психолошког притиска се, заправо, и заснивају на чињеници да је појавом медија, поготово електронских, стварност "опосредована", да нема суштинског додира са реалношћу, већ са реалношћу коју медији "декомпонују и реорганизују".
Фото: ЕПА/Јутјуб/Принтскрин/Твитер/Танјуг/Википедија/Документација "Новости" и "Борбе"
Француски филозоф Жан Бодријар у својим разматрањима често говори о симулацији и виртуелном. Бодријар тумачи, донекле на трагу "пророка глобалног села" Маршала Маклуана, иманентно манипулативан карактер електронских медија који свет не могу да прикажу онаквим какав јесте, већ имагинарно и донекле: "На ТВ ми никада немамо посла са реалношћу у смислу правог, конкретног контакта. Тај медиј чини стварност виртуелном, тј. преводи је у летимичне и занимљиве електронске слике које измичу стварности.
Виртуелност није овладала само медијима, она је напала и стварност. Рат се води електронски. Непријатељ на супротној страни, персонификован, више не постоји. Ратно поље се приказује са учесницима само на дисплејима њихових радара и циљних уређаја. И сами ратни догађаји су отишли у неизвесно! ... Слике се саме цензуришу. И када се не би ускраћивале информације, из снимака терена нама не би било могуће да развијемо представу о томе шта се стварно збива."
Али, и сам Бодријар подлеже "медијској виртуелности" и констатује да је нечињење, у смислу "пуштања Срба да раде свој посао" нека врста "саучесништва Запада и Европе" са Србима који су, нажалост, означени "као злочести, али не и као непријатељи": "У Босни ми се боримо против Срба (не претерано) у име мултикултуралне Европе, али оно што је жртвовано том приликом је управо друга култура, она која се по вредности супротставља једном индиферентном светском поретку, без вредности. И то баш ми чинимо са Србима."
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
БОСАНАЦ НАПУШТА "ЗВЕЗДЕ ГРАНДА"?: "Она ће да те замени!"
КО би могао да замени Босанца?
15. 12. 2024. у 16:33
ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE
НОВА филијала Adriatic банке отворена је данас у пословно-стамбеном комплексу Skyline у Београду, а корисници ће у модерном амбијенту моћи да остваре многобројне услуге које ова банка пружа.
13. 12. 2024. у 10:00
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
СРБИ ВЛАДАЈУ ТУРСКОМ: Тадић и Костић режирали нови победу за Фенербахче (ВИДЕО)
Фудбалери Фенербахчеа остварили су победу од 3:1 (1:0) против екипе Башакшехира у 16. колу турске Суперлиге, а српски фудбалери Душан Тадић и Филип Костић уписали су по асистенцију у тријумфу свог тима.
15. 12. 2024. у 20:15
ОСАМ ГОДИНА МЛАЂИ Овај Србин је муж Ведране Рудан: "Променио ме је набоље" (ФОТО)
ДАНАС живе у складом браку.
15. 12. 2024. у 19:07
МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!
КАДА се шушка о неком трансферу – одеш на Моззарт спорт да провериш. Када си жељан правих интервјуа, тамо увек има добрих лектира. Страницу по страницу, приче се читају у даху скоро две деценије. На МВП свечаности су исписане тачно 22. Толико је награда уручено у оквиру првог, историјског избора за најбоље спортисте Србије, плус 11 специјалних признања, јер није лако побројати све успехе у фудбалу, кошарци, рукомету, одбојци...
11. 12. 2024. у 16:00
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Најновије из рубрике
ЗА ВУКА: Малишан се свакодневно бори да стане на своје ноге, средства потребна за операцију у иностранству
ВУК Петковић је друго дете из уредно вођене близаначке трудноће.
15. 12. 2024. у 20:57
ФЕЉТОН - МИСТИФИКАЦИЈЕ О ПОКУШАЈУ УБИСТВА НАЈВЕЋЕГ ЗЛОТВОРА СРБА: Благоје за место атентата одабрао мрачну улицу у близини Павелићеве куће
ПОСТОЈИ још једно интересантно питање, а то је ко је препознао Павелића у ресторану El Ciervo, у Буенос Ајресу.
15. 12. 2024. у 18:00
НВО НАМЕТНИЦИ НИСУ ЗАЛУДЕЛИ ЗДРАВУ ПАМЕТ НАШЕГ НАРОДА: Интервју - Др Слободан Антонић, професор Филозофског факултета БУ
ВЕЛИКЕ су паре последњих пар година ушле за борбу против "малигног руског утицаја", а да не говоримо о новцу који већ деценијама овде стиже како би се сломио "српски национализам", како бисмо се најзад "суочили са прошлошћу", и дакако како би се подмазала пробриселска и НАТО пропаганда.
15. 12. 2024. у 16:30
ЗАШТО ЈЕ СВЕТИ НИКОЛА ПОСНА СЛАВА? Ево због чега се на овај дан одричемо од хране (ФОТО)
СВЕТИ Никола, познат и као Никола Мирликијски, рођен је око 270. године у Патари, у области Ликија, која се данас налази у Турској.
15. 12. 2024. у 16:08
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
Коментари (1)