Друштво

"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Шта је потребно да домови здравља почну да раде по новом моделу који је најавила Грујичић

Е. В. Н.

11. 01. 2023. у 11:30

ДОМОВИ здравља, према новом моделу рада, који је најавила министарка здравља професорка др Даница Грујичић, требало би комплетно да збрину 60 до чак 80 одсто свих пацијената.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Шта је потребно да домови здравља почну да раде по новом моделу који је најавила Грујичић

За то ће бити неопходна промена организације у овим установама, а понегде и додатна обука кадра, као и проширивање капацитета дијагностике и, посебно, лабораторија. Јер, на овом, примарном нивоу, убудуће би требало да се и раде тумор маркери, анализе хормона штитасте жлезде, кардиолошка ултразвучна и холтер дијагностика...

Доктор Александар Стојановић, директор београдског Дома здравља Палилула каже да је то добра замисао и да примарни ниво може да одговори новом начину рада:

- Чињеница је да ће нам неко време бити потребно уходавање, нарочито са пацијентима, јер ће сада већину прегледа и других здравствених услуга моћи да ураде у дому здравља. За то ће нам бити потребна допуна лабораторијске опреме због нових анализа. На одељењима интерне медицине биће неопходни бољи ултразвучни апарати, а исто важи и за гинекологију.

Када је реч о лекарима и медицинском особљу, Стојановић истиче да их има довољно и да ће они без проблема моћи да одговоре новим захтевима.

Промене на примарном нивоу подржавају, углавном, и остали од укупно 158 домоза здравља у Србији, а ефекат би, према њиховом мишљењу, био комплетно збрињавање већег броја пацијената него до сада. Међутим, сви чекају детаљнија упутства.

И Дом здравља у Јагодини могао би да преузме збрињавање 60 до 80 одсто пацијената, и да им пружи комплетну здравствену помоћ. Само, уз један услов, а то је према мишљењу директора Дарка Милетића, да се кадрови определе како треба. То значи, адекватан број запослених у службама Опште медицине и Кућног лечења.

- Тренутно имамо 34 изабрана лекара и 21 приградску и сеоску амбуланту, које би функционално могле да одговоре на нове захтеве. Међутим, како је предвиђено да у амбуланти ради по троје или четворо лекара, требало би да повећамо њихов број најмање за трећину - оцењује Милетић.

Што се тиче лабораторијске дијагностике, у Јагодини се већ раде тумор маркери, хормони штитасте жлезде и друге анализе. Опрема постоји, једини проблем је што се приликом јутарњег пријема праве редови, јер у лабораторију дневно дође од 300 до 500 пацијената.

То би могло да се реши запошљавањем још пет-шест лабораната.

- Ако се ултразвучна дијагностика буде радила на примарном нивоу, лекарима ће бити потребна додатна обука, јер нико од њих није радио на ултразвуку. Биће неопходна и опрема, јер ултразвук сада има само Општа болница - додаје Милетић.

У Крушевцу који покрива чак 101 насеље на територији града и пружа примарну здравствену заштиту за 133.686 становника, још раде пресек стања у кадровској структури, медицинској опреми и потребама.

- Проверавамо кадрове, њихову обученост, потребе, још чекамо правилник из Министарства здравља, а ми ћемо њима проследити све наше потребе - наводи директорка др Марина Костић.

У крушевачком Дому здравља запослено је 138 лекара, а међу њима 40 специјалиста, од тога је 15 педијатара, шест гинеколога, четири специјалисте ургентне медицине, као и три радиолога. Докторка Костић напомиње да ће се сигурно обезбедити медицински кадар, као и да ће се потрудити да испуне све што се од њих буде тражило.

Према речима директора Дома здравља у Ужицу који функционише у оквиру тамошњег Здравственог центра др Данијеле Маринковић, ова организациона јединица може да преузме збрињавање пацијената према најновијим захтевима.

- Што се тиче лабораторије, потребно је уврстити нове анализе у номенклатуру за примарну здравствену заштиту, уз повећање броја лабораната, као и обезбеђивање простора за ову намену, а опрема већ постоји - каже др Маринковић.

- Имамо два радиолога који раде све утразвучне прегледе и још двоје лекара специјалиста опште медицине имају завршену обуку за преглед абдомена. Потребно је обезбедити још један апарат и платити обуку за још лекара.

И Пожаревљани могу да прошире своју лабораторијску дијагностику, али су им, кажу, потребни реагенси и опрема. Што се тиче ултразвучних прегледа за то им је неопходна додатна обука медицинског кадра. Већина специјалистичких прегледа биће у Дому здравља Пожаревац, а неке услуге биће пружене и у његовом огранку у Костолцу.

Лабораторијске услуге ће бити доступне уз додатне реагенсе и у Врању, а што се тиче опреме и обученог кадра, у овој области засада је ситуација задовољавајућа.

- Дефинитивно ће изабрани доктор бити један од најважнијих лекара у здравственом систему, и то ће бити велики изазов за наше здравство, нарочито за млади кадар, који сви прижељкујемо. Проблем је недовољан број доктора опште медицине који би се укључили у овај процес, а нарочито специјалиста - кажу у Врању.

НОВОСАЂАНИ ПРЕТЕКЛИ МИНИСТАРКУ?

ДОМ здравља Нови Сад већ збрињава више од 90 одсто свих потреба пацијената за здравственом заштитом, и они су још раније упутили захтев за проширивање лабораторијских анализа, управо оних које су сада најављене као део пакета који ће се радити на примарном нивоу.

Када је реч о броју лекара који могу да раде ултразвучне прегледе срца, абдомена и штитасте жлезде, истичу да ће се прилагођавати потребама пацијената. Према плану, од 39 објеката услуге ће проширити сви већи - Лиман четири, Ново насеље и "Змај Огњена Вука".

31. 10. 2021. у 11:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 41

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09