ВОЉЕНА И ЛЕПА ЕЛЕНА РЕЂИНА: На данашњи дан, пре сто педесет година, рођена је црногорска принцеза и италијанска краљица Јелена Савојска

ПРЕЛЕПА тамнокоса принцеза, ћерка владара и пастира, имала је, поред доброте, великодушности и једноставности, и својства праве, рођене краљице - писао је италијански биограф Ренато Бернески о краљици Јелени Савојској, црногорској принцези Јелени Петровић Његош, која је рођена на данашњи дан (8. јануар 1873) на Цетињу пре сто педесет година.

Петровићи на окупу, Фото Википедија

Једно од дванаесторо деце краља Николе (пета од девет кћери) угледало је светлост дана у малој племенској држави, али са великим амбицијама њеног оца и владара. Мада се у то доба (па и деценијама касније) у Црној Гори женско дете звало "туђа вечера", промућурни краљ знао је да углед и државничку снагу најбоље може ојачати на "туђој" трпези. Требало је само добро удомити пет стасалих принцеза, што му је тако пошло за руком да је добио надимак "таст Европе"! Најстарија Зорка удала се за будућег српског краља Петра Првог Карађорђевића, Милица за великог кнеза Петра Николајевича Романова, а Анастасија за кнеза Романов-Лајхтенберга. Пут до двора водио је преко образовања, па их је отац све школовао на Женском институту "Смољни" у Петрограду. Са сестрама у Русију кренула је и десетогодишња Јелена, па је захваљујући школовању у Петрограду открила дар за језике, сликарство и музику. Иако су остале везане за своју, још дивљу родну груду, било је јасно да васпитане по бонтону руског двора "више нијесу биле за Црну Гору" - како је у "Мемоарима" записао војвода Гавро Вуковић, тадашњи министар иностраних дела.

Краљевски пар са децом, Фото Википедија

Лепа и стасита Јелена, кумче цара Александра Другог (који јој је дао име), потајно је сањала да ће се ородити са руским двором. Кажу да ни велики кнез Николај Други Романов није био равнодушан, ипак, један немио догађај променио је судбину: на балу у Петрограду 1890. године посвађали су се због плеса са црногорском принцезом Карл Густав Манерхајм (будући фински премијер) и Арсен Карађорђевић, брат краља Петра. Свађа није била безазлена: одбрану части двојица удварача потражила су на двобоју, на којем је Манерхајм био тешко рањен...

Јелена је убрзо напустила Русију и вратила се у Црну Гору. Да ће их ипак "огрејати" нека краљевска прилика, наслутио је поменути војвода Вуковић, код кога се италијански дипломатски представник, гроф Санминијатели, интересовао да ли је принцеза слободна.

Порасле су наде краља Николе, јер по сопственом признању, његову "династију пред свим јевропским династијама обасјало је ново сунце", а он се обрадовао због могућег "престижа пред цјелокупним Словенством". Али, ствари се нису одвијале онако брзо како је прижељкивао. Зато је краљица Милена у зиму 1895. са ћеркама Јеленом и Аном отишла у Венецију, пошто је сазнала да ће краљ Умберто и краљица Маргарета доћи да тамо отворе Светску изложбу. Црногорска принцеза оставила је повољан утисак на будућег свекра и свекрву, мада ће до сусрета са принцом Виктором Емануелом Савојским доћи тек у мају 1896, на крунисању цара Николаја Другог у Москви.

Јелена и Виктор Емануел, Фото Википедија

Срели су се на балу уприличеном овим поводом, на коме јој је престолонаследник одмах затражио руку. Можда у почетку лепа Црногорка није била очарана физичком појавом будућег мужа, али је с радошћу прихватила понуду. Званично је испрошена у августу, на Цетињу. Остало је само питање вероисповести. Зарад вишег циља и оно је превазиђено:

Јелена је постала католикиња и два и по месеца потом, 24. октобра 1896, венчала се у Риму. Италијани су били одушевљени њеном лепотом, а време ће показати и све друге квалитете. За поданике је постала "Елена ређина", "мајка Елена", "анђео милосрђа". Вољена и поштована, пожртвовањем и доброчинствима овакву љубав је и заслужила. Остало је забележено, између осталог, када је земљотрес разрушио град Месину, да је краљевски пар провео двадесет дана на трусном подручју, несебично помажући страдалима. Грађани јој то никад нису заборавили: пола века касније у овом граду подигнут је мермерни споменик загрљене краљице са девојчицом на тргу Сеђола, у Месини.

У браку са Виктором Емануелом изродила је петоро деце. Колико су се волели и разумели, сведочи запис од 1. септембра 1943. године. Пошто тог јутра први пут за више од четири деценије брака краљ није дошао да јој донесе цвеће, она се запутила у његов кабинет. Затекла га је замишљеног и забринутог, у дилеми да ли да потпише безусловну капитулацију. Са ситуацијом, рекла му је, треба да се суочи као отац, а не као краљ:

- У свакој кризи отац ће увек на груди привити своје најслабије дете, а ти, као отац Италије, мораш пригрлити изгубљене, поражене и застрашене, пре свих.

Пола сата касније краљ је наредио генералу Кастелану да оде на Сицилију и потпише капитулацију. Виктор Емануел се у мају 1946. одрекао престола у корист сина, Умберта II. Месец дана потом, на референдуму је успостављена Италијанска Република. Виктор Емануел умро је у Александрији (Египту) само годину касније, док је Јелена остала у изгнанству у Француској. Преминула је у Монпељеу 1952, у осамдесетој години. Ту је и сахрањена. Под покровитељством праунука Емануела Филибрета, и у присуству црногорске делегације на челу са митрополитом Амфилохијем , 2002. обележено је пола века од краљичине смрти у Француској. Требало је да прође још петнаест година па да се Јелена Савојска врати у Италију да трајно почива у светилишту Викофорте у Мондови, у италијанској регији Пијемонт.

Јелена Савојска, Фото Википедија

КРАЉ СТИГАО КУЋИ

КРАЉ Виктор Емануел III владао је Италијом 46 година: за то време земља се укључила у оба светска рата, родио се фашизам. После марша на Рим именовао је Мусолинија за премијера, а сменио га 1943. током савезничке инвазије на Италију. Сахрањен је у Катедрали Свете Катарине у Александрији. Његови посмртни остаци 2017. враћени су у Италију, после споразума италијанског председника Сергија Матареле и египатског председника Абдела Фатаха ел Сисија.

СВАКОГ ЈУТРА ЦВЕТ

- МОЈ прадеда је могао да се ожени енглеском или било којом европском принцезом, али је одабрао и желео само Јелену. Његова љубав била је доживотна. Свако јутро, до краја свог живота, устајао је у шест сати и прво што би урадио било је да супрузи стави цвет на узглавље - причао је у једном разговору за "Новости" принц Еменуеле Филиберто од Савоје.

Препоручујемо

Црна Гора

0 0

СУЛТАНОВ ПОКЛОН: Краљ Никола имао дворац у Истанбулу - 80 соба, поглед ка Црном мору

04. 03. 2022. у 18:57

Црна Гора

1 3

ТРОБОЈКА НА СМЕТЛИШТУ: Инцидент на Цетињу поводом стогодишњице смрти краља Николе I Петровића Његоша

02. 03. 2021. у 21:42

Црна Гора

0 24

"САВО, ЈАДАН, ШТА ТО ЧИНИШ?" Прича о томе како је краљ Никола дочекао енглеског конзула на Цетињу насмејаће вас до суза

16. 12. 2021. у 11:58

Друштво

1 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЦРНУ ГОРУ РАСРБЉАВАЛА И КОМИНТЕРНА: Како је династички сукоб у суседној држави претворен у национално питање

29. 08. 2021. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације