СВЕТИ НИКОЛА ПРВИ ЧУВАР ПРАВОСЛАВЉА: "Новости" у цркви Свете Софије у древној Никеји, где се кројила судбина хришћанства и СПЦ (ФОТО)

Одличан увод пред обележавање великог свеца! Бићу слободан да скренем пажњу на годину чина хиротоније Светог Саве за Првог српског архиепископа, и одмах затим проглашења аутокефалности Српске цркве. Није то ни 1218., а ни 1219., већ 1220., онако како је то написано у Теодосијевом житију, а потврђено документима патријаршијског архива Цариградске патријаршије, датираним на 1220. годину. Теодосију морамо веровати јер он је најмлађи син Вукана Немањића, дакле братанац Св. Саве, који је на путовањима био у пратњи свог стрица и зато је онолико детаља из живота и рада Светог смештено у његовој биографији. У Хиландарској традицији сачувана је истина; да је вест о одлуци Цара и патријарха донета 1219. стигла до Кареје и Хиландараца врло брзо, коју они и данас обележавају као и СПЦ. Сава је затим са благословом Протата кренуо у Никеју пред крај те године, да би Божић следеће, 1220., дочекао у Св. Софији. Потом је "мало пре Васкрса" (пише у никејском акту), "на нарочити празник" (према Теодосију), а то су Св. Трифун (заштитник Никеје) и Сретење - Сава је хиротонисан за "Архиепископа Пећког и целе Србије". Убрзо, током великог Сабора, у цркви Св. Софије у присуству свих патријараха, на предлог Теодора Ласкариса, васељенски патријарх "НАПИСА БЛАГОСЛОВИЕ..." за аутокефалну Српску цркву у Српској ("Западној") земљи… Коментар је заснован на светогорској и хиландарској традицији, Житију Св. Саве од Теодосија, (унук Немањин и братанац Св. Саве, почива у Студеници) и збирци аката патријарха Манојла Сарантена, за годину 1220: бр. 1225 (о хиротонији Саве за архиепископа Пећи и читаве Србије) и бр. 1226 (о проглашенју аутокефалне Српске цркве) у едицији V. Laurent, Le patriarcat Byzantin, Les Reg. des actes du Patriarcat de Constantinople, Vol I, Les Actes des Patriarc. Fasc IV, Les Reg. de 1208 a 1309.

Одличан увод пред обележавање великог свеца! Бићу слободан да скренем пажњу на годину чина хиротоније Светог Саве за Првог српског архиепископа, и одмах затим проглашења аутокефалности Српске цркве. Није то ни 1218., а ни 1219., већ 1220., онако како је то написано у Теодосијевом житију, а потврђено документима патријаршијског архива Цариградске патријаршије, бр. 1225 и 1226, датираним на 1220. годину (V. Laurent, Le patriarcat Byzantin, Les Reg. des actes du Patriarcat de Constantinople, Vol I, Fasc IV, 1971). Атос, Хиландар и СПЦ цркве обележавају 1219. као годину када је божија вијест стигла на Атос. Сви знамо да највећи део нашег народа слави Св. Николу, што би могло значити да је највећи број Срба покрштен око Св. Николе 867. у време акције Св. Фотија и Василија Првог Македонског? Вероватно је то и разлог што су овог свеца посебно поштовали и Немањићи!