СО КОПАЈУ ВЕЋ 5.000 ГОДИНА: У руднику Туз Магараши у Анадолији, најстаријем светском активном копу најважнијег зачина

ТВРЂАВА Гангра на стрмом врху изнад данашњег града Чанкирија изграђена је пре 5.000 година да контролише северни пут из Ангоре, данашње Анкаре који је спаја са црноморском облашћу.

Туристима и уметницима доступан део рудника, Фото Б. Субашић

После 180 километра путовања од модерне турске престонице кроз мрке степе и планине, путник се у Чанкирију запита зашто су се око овог шкртог предела борили Хати, Хетити, Фригијци, Лиђани, Пафлагонци, Персијанци, војска Александра Великог, Римљани, Ромеји, исламска војска Багдадског калифата, Селџуци, Монголи и на крају Османлије? Због чега су непрестано изнова подизали град називан Гангра, Чангра, Цезареја, Кандари, Кангари, Чанкара, Чанкир?

Одговор смо нашли у модерном каравансарају где служе овдашње традиционалну пилетину печену у глини. Када кувар смеђу керамичку облогу разбије ударцима чекића по зидарском шпицу из глине заблистају бели кристали.

- То је со, минерал живота, око које се већ пет миленијума врти судбина овог дела Анадолије - прича водич Јавуз Сезен.

- Пре 37-24 милиона година, овде је било "унутрашње море" а када се повукло оставило је огромне наслаге соли преко којих се у тектонским поремећајима навукао слој стена. Када су Хетити стигли из правца Кавказа у трећем миленијуму пре нове ере, започели су подземну екплоатацију соли која у континуитету траје већ 5.000 година. То чини рудник Туз магараши најстаријим активним копом на планети.

Foto: Галерије Високе су од шест до осам метара, Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Безбројне огорчене битке око Гангре, од хетитског до османског царства, биле су у ствари битке за контролу Пута соли.

- Сви знају да је Анкара била важна станица на Путу свиле, тамјана и зачина, али је заборављено да је она била и раскрсница Пута соли - објашњавао је Јавуз.

- Он је према Црном мору водио преко Црвене реке, Кизилирмака, чији је стари назив Халис. Због контроле Пута соли ка Црноморском региону се безброј пута ратовало на газовима Кизилирмака. Први мост су саградили Селџуци у 13. веку и он је донедавно био у употреби.

Од антике до средњег века чанакирски рудник је био главни снабдевач Евроазије сољу. Зна се да су у време хиперинфлације у Римској империји, овдашњи легионари тражили да буду плаћени сољу, као валутом стабилнијом од злата. Пут соли је одредио и место на коме је направљена тврђава Гангра. Када се стрмим серпентинама попне до видиковца на рушевинама зидина поглед пуца на град који се протеже уз уско грло сабраћајнице од централне Анадолије ка Црноморју али и на пут који се пење преко брда према истоку. Он води ка коповима у селу Балибаги око кога шкрту вегетацију брсте стада ангорских коза дугог уковрџаног руна, због кога их је лако помешати са овцама. Управо со које има много у овдашњем тлу и биљу даје мекоћу њиховој вуни од које се прави најфинији мохер.

Природа Анадолије је истовремено шкрта и издашна. У ствари, ови предели нису били оваква голет у бронзаном добу када су овде стваране велике и богате цивилизације.

Климатске промене, а нарочито мало ледено доба у средњем веку уништиле су некада бујну вегетацију Анадолије. Једино што се није променило је со, најважнији додатак исхрани, вреднији од злата, објашњавали су нам рударски инжењери док смо улазили у окно модерног рудника, кроз који може да уђе шлепер. Огромне галерије високе шест до осам метара придржавају оријашки стубови остављени да изнад слоја соли дебелог 200 до 300 метара, држе таваницу од стена дебелу 150-200 метара. Када снопови снажног светла рефлектора осветле руднички ваздух види се да је он пун лебдећих честица соли који као иње падају по посетиоцима.

Данас се годишње из Туз магарашија вади 1,6 милиона тона соли, од којих се пет одсто екстрахује за употребу у исхрани, а 95 одсто се користи у индустрији.

Околина Чанкирија, Фото Б. Субашић

ЛЕЧИЛИШТЕ ЗА ПЛУЋНЕ БОЛЕСНИКЕ

У РУДНИКУ Туз магараши је мали део галерија, површине од "само" 80.000 квадратних метара издвојен за туризам, пре свега здравствени. Благотворна антибактеријска атмосфера рудничких галерија прија плућним болесницима, нарочито астматичарима. У зидовима од соли рудари су од давнина остављали своја уметничка дела па је 2005. и анкарска академија уметности оргнизовала велику вајарску колонију која је рудник украсила прелепим монументалним рељефима и скулптурама.

Фото Б. Субашић

ПРОНАШЛИ МУМИЈУ МАГАРЦА

ГАЛЕРИЈЕ Туз магарашија чувају и реликвије, кочије "на магарећи погон" којом су се у старим временима извлачиле громаде соли ископаване пијуцима и минирањем, а уз њих и шине савременијих вагонета које су такође вукли магарчићи. Пре око 250 година рудари су пронашли мумију магарца (на слици) која је угинуо ко зна када у забаченом делу копа, али му је тело остало цело, конзервирано сољу у атмосфери без бактерија. Крајем 20. века мумија је изнета из рудника да би била научно испитана, али на спољној атмосфери је одмах почела да трули, па је враћена у рудник где и данас стоји неизмењена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације