ПРИКУПЉАЊЕ ЈЕЗИЧКОГ БЛАГА: Допринос др Александра Костића српској медицинској терминологији и лексикографији

ПРОФЕСОР Александар Костић бележи да је прву картицу за Медицински речник исписао 1913. године. Попут многих наших студената медицине тражио је и проналазио прикладну реч на српском језику медицинских термина са којима се током студија сусретао. Када је почетком Великог рата, 1914, мобилисан понео је са собом картотеку, која је већ садржавала приличан број термина. Повлачећи се преко Албаније, понео је са собом прикупљено језичко благо. Радећи као лекар био је у прилици, да у разговорима са нашим војницима из различитих крајева Србије, али и добровољцима из свих крајева будуће Југославије прикупља и одабира народне медицинске термине.

Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

На Солунском фронту, у неколико књижица, објављује Речник српских медицинских израза - средио мед. Александар Ђ. Костић, батаљонски лекар. Књижице су писане руком. Сачувана је једна од њих. На унутрашњој корици копије ове свешчице налази се јубиларна поштанска марка објављена поводом тридесете годишњице смрти Јована Јовановића Змаја. Ова поштанска маркица упућује да је копија начињена 1934. године, али и на велико поштовање које је Костић гајио према свом колеги, лекару и песнику Змају.

По пробоју Солунског фронта наставља, током студија у Француској и по повратку у Србију да допуњава своју збирку и изразима из других језика. Тако његов речник поприма све више полиглотски карактер.

Костић ће 1924. године основати Терминолошки семинар, који је радио у оквиру Института за хистологију и ембриологију Медицинског факултета. Исте године објавиће Речник хистолошких израза, први стручни речник из области медицинских наука у нас.

Редакција Српског архива за целокупно лекарство, 1931. године, на иницијативу проф. Александра Костића, отвара сталну рубрику "за најактуелнију потребу наше медицинске књижевности и медицинске науке, за нашу медицинску терминологију".

У МЕЂУРАТНОМ ПЕРИОДУ Костић ће уредити и објавити два енциклопедијска дела: Велика медицинска енциклопедија за народ (народни здравствени учитељ) и Мој лекар. У овим књигама, азбучним редом су поређана тумачења бројних медицинских термина, који се односе на анатомију, физиологију, патологију, потом хигијену, али и каталог болести.

За време Другог светског рата удаљен је с Факултета јер је одбио да држи наставу у окупираној држави. Већи део рата провешће у Аранђеловцу, радећи на медицинском речнику. Одмах по ослобођењу обнавља рад Терминолошког семинара, коме одређује три области делатности: рад на међународној (латинској) медицинској терминологији, рад на правилном транскрибовању страних термина на наш језик и рад на стварању наше народне медицинске терминологије.

Фото: Документација Легата др Александра Костића; Архив „Новости“; Википедија; Архив института за хистологију и ембрологију; Дигитална архива ЦИБИД Медицинског факултета и Архив АВА САНУ

У допису Деканату Медицинског факултета, од 9. јула 1946, извештава да сређује Речник медицинских израза, у коме су интернационални називи дати на латинском језику или транскрибовани латиницом на српски језик, да је дат азбучни регистар српских народних медицинских израза и медицинских израза на енглеском, руском, немачком и француском језику. Речник је намењен, пре свега студентима, али и стручној лекарској јавности.

Костић ће 1956. године објавити Медицински речник који садржи око 41.000 речи (на латинском 15.000, енглеском 5.000, немачком 7.000, француском 4.200, српском 6.000. Епонимни речник има 3.800 речи). Друго издање овог речника, за које је Александар Ђ. Костић добио Октобарску награду града Београда, објављено је 1971. и има 125.000 речи на седам језика. Наредна издања Речника биће објављена 1976, 1987, 1996 и 2009. године.

У раду "Српски медицински терминолози" објављеном 1960. године проф. др Александар Арнаутовић констатује да је Костићев речник "круна и нека врста синтезе свих покушаја, огледа и терминолошких остварења" кроз целокупну повест наше медицинске терминологије, да је "то дело одскочило копљима над осталим књигама те врсте" и да нас је увело у "светску лексикографску науку".

И данас је Медицински речник Александра Костића неопходан "алат" како за лекаре, тако и за филологе и лексикографе.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ГРОЧАНСКИ ЛЕГАТ РАЗНОРАЗНИХ ЧУДЕСА: Збирка вредних ископина и личних предмета др Александра Костића поново пред публиком (ФОТО)

23. 11. 2022. у 16:30

Друштво

2 5

УЗОР И НАДАХНУЋЕ КАКО СЕ БИВА ЧОВЕК: Заборављени великан проф. др Александар Костић - Научник, лекар, уметник, просветитељ, патриота

22. 11. 2022. у 17:44

Друштво

0 1

ЕВРОПА НАСТАВИЛА ТИТОВУ ПОЛИТИКУ ПРЕМА СРБИМА: Заостајање највеће Ју-републике била табу тема до Меморандума САНУ

20. 11. 2022. у 17:00

Друштво

0 11

ДУЖНИЧКА КЛОПКА ЗА 21 ТОНУ ЗЛАТА: Зашто је ММФ усложњавао процедуру за реализацију "стендбај" аранжмана

19. 11. 2022. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације