МОЈА НАЈВЕЋА ОБАВЕЗА ЈЕ ДА УЖИВАМ: Мирјана Ђурђевић, посвећена позиву писца, али се бави и виноградарством

ЈЕДНА од најчитанијих домаћих ауторки, Мирјана Ђурђевић, чије нас вешто перо стално изнова замисли, запита, а пре свега сјајно забави и од срца насмеје, поред тога што је посвећена позиву писца, неретко и пророчице (предвиђала је у својим романима Мира штошта - од гужви у Алеји заслужних, преко кринке под каквом се крио Караџић, до обимних мемоара Мирјане Марковић), одавно се бави и виноградарством и винарством.

Фото Приватна архива

А уз све то, Ђурђевићева је провела цео свој радни век на "правом", посве неуметничком послу, на позицији професорке Високе грађевинско-геодетске школе.

И откако је испунила услове за пензију - не престаје да ужива, како у својим одабраним позивима, тако и у свакодневици без стриктних дневних обавеза и школских распореда.

Недавно је своје читаоце обрадовала и новим романом, чији наслов "Мица, Београд и одвратни Британац" сугерише на то да је реч о својеврсном, незваничном наставку њеног хита "Каја, Београд и добри Американац".

- Једва сам дочекала пензију на месту - отворена је, као и увек, Мирјана. - После више од четири деценије, рутина почиње озбиљно да замара. Још нешто, међугенерацијски јаз између мојих студената и мене нагло је почео да се продубљује, иако сам се одувек трудила да идем у корак са временом у стручном и технолошком смислу, од чега ни убудуће нећу одустајати. Када сам почињала, могла сам им бити старија сестра, сада малтене баба. То није улога у којој сам се комотно осећала. Искрено, са одласком у пензију почела сам да се осећам као да сам се подмадила барем за 25 година. Добро, да се нађемо на двадесет...

Излазак из уходаних професорских рутина и строгих школских распореда допустио је тој бар две деценије подмлађеној Мирјани да се врати и својој девојачкој, исконској природи - ноћне птице. Леже да спава са првим петловима па, како признаје, чак и касније - пошто петлова у њеном крају нема.

- Сви кафићи око куће су моји, заправо наши, друштво из основне школе се колективно пензионисало са 65, па сада поново сваког дана "излазимо напоље да се играмо", као некад. Само што никога не морамо да питамо за дозволу, нити морамо кући у одређено време.

Ноћу Мирјана, као и увек - чита и пише:

- Ни мање ни више него раније, али некако опуштеније. Не морам више да крадем време од свакодневних обавеза, све време је сада само моје.

Када је реч о оном митском "најдужем распусту за просветне раднике", на чему им обично завиде људи који баш ништа не знају о тој професији - за Миру такав јулско-августовски одмор никада није ни значио и очекивано летовање, јер летовање у сезони никад није волела.

- Волим море, али не подносим врућину - открива.

- Тривијално решење: јун или септембар на мору једноставно никада нису били могући због пријемних испита, безбројних испитних рокова... И тако годинама. Овог септембра сам неизмерно уживала у хладовини поред мора после ко зна колико времена.

БЕЗ ВЕЛИКИХ ПРОХТЕВА

МИРЈАНА додаје да је одувек себи успевала некако да натовари још и гомилу додатних обавеза, мимо и преко оних које је редовни посао подразумевао. Са пензијом је сазрела и одлука да и број тих "необавезних обавеза" сведе на разумну меру:

- Никада нисам имала неке бог зна какве материјалне прохтеве, тако да тај мој план и није неизводљив. Јер све је у глави...

Препоручујемо

Култура

0 5

"ДЕЉЕЊЕ БОЛА ДОНОСИ УТЕХУ": Француска списатељица Камиј Лоранс о роману "Филип"

25. 10. 2022. у 09:55

Друштво

0 5

ПУПИНОВ ПУТ ДО ЗВЕЗДА: У 12 прича са истим јунаком, аутор уткао све оно племенито о генију из Идвора (ФОТО)

21. 10. 2022. у 22:07

Друштво

0 4

ФРИЗУРА МОДЕРНА ВИШЕ ОД 40 ГОДИНА: Локица Стефановић, чувена балерина, у осмој деценији живи здраво и свакодневно пешачи

20. 10. 2022. у 08:20

Друштво

0 1

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ПО ЈЕДНА СЛИКА: Момчило Вуксановић (70), пензионер из Деспотовца, осликава цркве и израђује иконе

20. 10. 2022. у 06:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације