ЉУДИ СВЕ ВИШЕ, СРБА СВЕ МАЊЕ: Осмомилијардитог становника планете наша земља дочекала са најнижом стопом природног прираштаја

САМО 11 година пошто је достигла број од седам милијарди људи, наша планета је дочекала и осмомилијардитог становника. Популациони фонд Уједињених нација јуче је у девет часова објавио ову вест.

Фото М. Поповић

Док број људи на планети расте, у источној Европи, којој припада и наша земља, пројектован је најбржи пад броја становника у светским размерама. Србија се, као и већина земаља у окружењу, суочава са негативним демографским трендовима већ деценијама, а демографи процењују да је број становника у последњем међупописном периоду опао за више од 600.000.

Прогнозе демографа су да је више од 200.000 одсељених из Србије, него досељених становника у њу. А, Уједињене нације процењују да ће наша земља до 2050. остати без чак петине становиштва.

- Србија се сврстава међу земље са најнижом стопом природног прираштаја који износи чак минус 10,9 промила - каже за "Новости" Гордана Бјелобрк, начелник Одељења за демографију Републичког завода за статистику.

- На продубљење негативних вредности утицала је пандемија, јер је смањен број рођених беба, уз пораст смртности становништва. Међутим, последњих месеци приметан је раст природног прираштаја ка оним вредностима које смо имали пре 2020. године.

Илустрација В. Н.

Већина земаља на Балкану доживљава сличну демографску судбину.

- Демографска слика у већини земаља Балкана је неповољна, што често наводи на питање одумирања нација - истиче Бјелобркова.

- Тај епитет је својствен земљама у којима је како код балканских земаља, тако и код развијенијих, фертилитет испод нивоа неопходног за просту замену генерација. У тим земљама је посебно изражен феномен старења становништва и пражњење руралних простора, при чему већина млађег, радно способног становништва гравитира ка развијеним градовима, па чак и развијеним земљама. Развијене земље света се са овим недостацима боре креирањем миграционих политика којим привлаче све неопходнију радну снагу. И у Србији се све више размишља у том смеру.

Пре два века, док су Срби подизали Први српски устанак 1804. године, на планети је било милијарду људи. Тај број је 1930. дуплиран, док је 1960. било три милијарде људи. У нашем региону рођенe су петомилијардита и шестомилијардита беба: 1987. у Загребу Матеј Гашпар, а 1999. у Сарајеву Аднан Мевић. Индијка Наргис Кумар 2011. проглашена је седмомилијардитим становником Земље.

- Светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. године, од само један проценат годишње - каже Бјелобркова. - Планета би могла да достигне око 10 милијарди становника 2100. године. У односу на европски просек природног прираштаја, који у 2021. години износио око -3,5 промила, у свету се издвајају региони са још увек високим стопама рађања карактеристичним за неразвијене земље, а међу њима предњаче: Нигерија, Мали, Конго, Сомалија, Уганда, Чад, Ангола, Танзанија, Авганистан, Мозамбик, Судан, Сенегал...

Земље Европе се одликују најнижим стопама природног прираштаја. Природни прираштај у Бугарској износи -13 промила, у Мађарској, Грчкој и Хрватској око -6 промила, у Босни и Белорусији око -7 промила...

Илустрација В. Н.

Генерално, став демографа је да планета није пренасељена, имајући у виду тренутни размештај становништва. Пораст броја становника демографи тумаче као последицу бољег стандарда, продужетка животног века и квалитетније здравствене заштите. На овај раст највише је утицала демографска експанзија у Азији и Африци.

- Бангладеш је тренутно најгушће насељена држава, а очекује се да ће Индија у наредних 11 месеци претећи Кину, која има 1,43 милијарде становника, и постати најмногољуднија земља на планети - каже нам др Петар Васић, ванредни професор Географског факултета.

- Пандемија ковида је имала велики утицај у многим земљама на демографску структуру.

Преминуло је око 6,5 милиона људи. Утицај ковида на смртност у Србији је велики. Умрло је више од 70.000 људи, више него што бисмо очекивали у редовним околностима. Накупили смо вишка смртности скоро за једну целу годину.

Демографски проблем је највећи изазов данашњице и не може се решити преко ноћи, сматра доцент др Наталија Марић. Стопа раста глобалне популације достигла је врхунац још 1962. и 1963. године, а очекује се да ће број људи годишње бити мањи за око милион.

- Широм света пораст броја становништва се успорава, али још постоје значајне разлике између земаља и региона - наводи Марићева.

- Док су стопе раста у западној Европи близу нуле, у супсахарској Африци су веће од три процента. Предвиђа се да ће просечна старост до 2050. износити око 77,2 године, што ће бити пораст за пет година.

Иван Маринковић, научни сарадник у Институту за друштвене науке, сматра да ће се са друштвеним и привредним развојем смањити демографска експлозија и у неразвијеним деловима света, као што је централна Африка.

- Стопа рађања ће се смањити са еманципацијом жене са ових подручја - каже Маринковић.

- Сигуран сам да нећемо имати тако драстично повећање броја становника као у протеклом веку.

Он додаје да мигранти не могу да утичу на бројност у развијеним државама, које не дозвољавају њихов стихијски улазак, јер их многе плански примају на своју територију.

ЕКОНОМСКИ МИГРАНТИ

МИГРАЦИЈЕ у данашње време све више имају јасно изражен економски карактер. Према подацима Међународне организације за миграције, од 290 милиона међународних миграната, чак две трећине су се на селидбу одлучиле због егзистенцијалних, односно економских разлога. У развијеним економијама су чак 12 одсто становништва мигранти.

ИЗМЕЂУ ОКТОБРА 2020. И 2021. У СРБИЈУ СЕ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ВРАТИЛО 92.300 МЛАДИХ

ОДЛАЗЕ ЗБОГ ПОСЛА, ЗБОГ ПОСЛА СЕ И ВРАЋАЈУ

МЛАДИ између 15 и 24 године данас чине 16 одсто укупног светског становништва. Има их 1,2 милијарде и најбројнија су генерација младих у историји, а уједно заузимају и највећи део мигрантске популације, која је прошле године, према подацима УН, износила 290 милиона.

Типичан потенцијалан мигрант у Србији стар је између 20 и 24 године, живи у граду, у заједници са родитељима или као подстанар, има завршену средњу или вишу школу, неожењен је и незапослен, има рођаке или пријатеље у иностранству - показало је Испитивање ставова и намера младих о исељавању, које је проф. др Даница Шантић са Географског факултета у Београду презентовала на скупу посвећеном одласку младих и подршци повратку, који су организовале ГИЗ и Привредна комора Србије.

Анкетирани између 20 и 29 година изјавили су да 27,1 одсто њих има велике шансе за пресељење, 22,6 одсто веома велике, а само 13,7 одсто не размишља о одласку.

- Највише одлазе медицински радници, ИТ стручњаци, високообразовани, радници различитих профила. Не постоје подаци колико њих оде годишње, а демографске последице су старење становништва, смањење фертилног контингента (људи у добу за рађање), смањење радног контингента - каже проф. Шантић.

Према подацима истраживања "До бољег разумевања процеса депопулације", између октобра 2020. и октобра 2021. године, 92.300 младих који раде у иностранству вратило се у Србију. Тренд повратка почео је са пандемијом короне, а процене показују да га је интензивирала енергетска криза због руско-украјинског рата.

Међу онима који су се раније вратили јесу Виктор Илић (20) из Смедеревске Паланке и Малиша Станисављевић (29) из Неготина. И док се Виктор вратио са породицом из Немачке јер им је претио поступак депортације, Малиша је одлучио да се врати из Љубљане после мастер студија.

- Из Србије смо отишли у Минхен јер смо запали у тешку финансијску ситуацију, али су нам одбили захтев за азил. Никада више не бих ишао у Европу као азилант, већ само ради напредовања у каријери. Жеља ми је да будем преводилац или да се бавим веб-дизајном, за шта сам се и школовао - каже Виктор.

Малиша је на Факултету друштвених наука у Љубљани одбранио мастер рад и вратио се пре непуне две године.

- Нисам имао циљ да останем тамо, већ само да стекнем образовање и искуство. Овде ми је лепше и задовољан сам послом. Покренуо сам приватни бизнис у области туризма - каже Малиша. В. Ц. С.

Препоручујемо

Друштво

3 7

СТРАНИ РАДНИЦИ ЋЕ ПОДМЛАДИТИ СРБИЈУ: Каква је будућност планете земље, која ће 15. новембра достићи осам милијарди становника

13. 11. 2022. у 11:00

Друштво

0 0

ЗА ПОРОДИЦЕ - 150 МИЛИОНА: Међу 40 градова, Кикинда је трећа у србији по мерама за поспешивање наталитета

07. 10. 2022. у 17:47

Свет

0 1

ГРЧКА ГУБИ ПОПУЛАЦИЈУ: За 10 година број становника се смањио за 3,5 одсто

19. 07. 2022. у 13:35

Свет

0 0

ОВЕ ГОДИНЕ БИЋЕ НАС ОСАМ МИЛИЈАРДИ: Догодине Индија постаје најмногољуднија земља, процењују УН

11. 07. 2022. у 16:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације