"ЗЕЛЕНА ЛИНИЈА" У БЕЛОМ ГРАДУ: У Никозији, главном граду Кипра, више од пола века јединој подељеној престоници света

НИКОЗИЈА нас је дочекала отвореног срца. Срдачним осмесима Кипрана, обасјана топлим зрацима октобарског медитеранског сунца, овенчана шармантном патином минулих векова у коју се полако "убацују" савремени стаклени небодери, пуна уских уличица попут неких старовременских очаравајућих разгледница, са традиционалним, колонијалним кућама, занатским радњама, галеријама, кафићима, тавернама... И, била је некако чудесно бела, баш како јој грчко име Лефкозија каже - "бели град".

Нови Трг слободе, Фото Ј. Матијевић

Врвела је и од туриста. Чинило се да колико год да су њени становници журили за својим дневним обавезама, њихови гости са свих страна света били су ужурбанији у жељи да обиђу што више знаменитости: музеје, нови Трг слободе, старо градско језгро унутар венецијанских зидина богато културно-историјским споменицима... Тискали су се прометним улицама Лидра, Онасагору, Макариоу, Стасикратус...

На крају живописне Лидре, река туриста иде и према "зеленој линији", најболнијој тачки Никозије, месту које је њена отворена рана. Јер, после турске инвазије 1974, Кипар је подељено острво, а Никозија једина подељена престоница света. Јужни део је главни град Републике Кипар, а северни непризнате Турске Републике Северни Кипар. За кипарске Грке, то је окупирана територија. И нећете срести ниједног Грка, становника овог града и острва, од оних најмлађих до најстаријих да ће рећи Северна Никозија или Северни Кипар.

Мирја Стасули , Фото Ј. Матијевић

Они за то имају само једну, недвосмислену реч - окупирани.

Но, иако самопрокламовану државу на северном Кипру нико у свету, осим Турске, не признаје, реалност је - сурова. На крају улице Лидра је гранични прелаз у Лефкошу, како Турци зову Никозију, са пунктом који контролишу УН, на којем морате показати пасош, а турски погранични службеници ће га "оверити" печатом Северног Кипра. Када се враћате, уколико сте странац, а њих је највише на овом прелазу, грчки Кипрани вам неће додатно прегледати документ. Тик уз пункт и "зелену линију" је и необичан споменик посвећен основним људским правима - слободи кретања, приватној имовини..., исписан на грчком.

Пункт на крају улице Лидра , Фото Ј. Матијевић

Али, пред "зеленом линијом" као да сва права падају у воду... Она је црвено светло у "белом граду".

Фото Ј. Матијевић

Она је у Никозији постављена још 1964, деценију пре турске инвазије, када се "продужила" и дуж острва, тако да Република Кипар контролише 60 одсто територије. Све до 2003, кипарским Грцима било је забрањено да је пређу. Неки од 200.000 Грка, прогнаних са северног дела острва никада је више нису прешли, док су други, или њихови потомци, већ те 2003. искористили прилику да обиђу своја огњишта... Враћали су се са тешким причама пуним болних осећања која, можда, ми Срби најбоље разумемо... Ипак, покушаја да се град "уједини" има.

- Пре неколико година градоначелници Никозије и њеног окупираног дела направили су извесне помаке - каже нам Мирја Стасули, туристички водич.

- Договорили су се да се све оно што се гради у јужном, изгради и у окупираном делу Никозије. Последњих година никли су културни центри, зграде, пијаце и многобројни други објекти у оба дела града.

Нама то даје наду да ће "зелена линија" једног дана бити избрисана.

Споменик људским правима , Фото Ј. Матијевић

Тако живот у Никозији, која са предграђима има око 300.000 становника, као и на Кипру "тече" између "зелене линије" и свега онога што им доноси свакодневица. Према неким истраживањима, Никозија је по богатству 32. град света, а њен као и убрзани развој Републике почео је почетком деведесетих. Кипар је позната оф-шор зона, а Никозија центар многобројних банака и средиште познатих фирми које се баве хај-тек технологијом, трговина некретнина цвета, а од укупних прихода у државној каси, 20 одсто долази од туризма. Све то се у Никозији јасно види. Руски туристи су на Кипру претходних деценија били најбројнији. Ове године их је мање, али им је Кипар и даље једна од омиљених дестинација па до њега долазе преко Београда и Јеревана. Кипрани им нису замрзнули имовину, нити су им забранили улазак. Уз Русе, много је туриста из Израела, скандинавских земаља, Француске... Зато и Никозија и Кипар наде полажу у туризам и верују да ће до 2030. број туриста достићи, за њих магичних 5.000.000.

"ЧАРЛИ" КАО У БЕРЛИНУ

ЦЕЛОМ дужином "зелене линије" у Никозији, налазе се многобројне напуштене куће, радње и други објекти. Истовремено сабласан и болан призор који, заправо, много говори. Понегде, како каже госпођа Стасули, она пролази кроз исто двориште па је кућа у окупираном делу сређена, а она у његовом другом делу напуштена. Тек последњих година понека од тих грађевина је обновљена, а уређен је и кафић назван "Чек поинт Чарли", по најчувенијој тачки прелаза некадашњег Берлинског зида.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације