НАСИЛНИЦИ И ЖРТВЕ НИСУ САМО ПОЗНАТИ: Тијана Ле Ру, заменик тужиоца у Београду, о проблему насиља у породици, злостављању и запуштању...

ПОЗНАТИ певач Марко Булат довезен је у Ургентни центар због повреда, које му је наводно, у породичном стану у Новом Београду, крајем ове недеље, након што га је после вербалне свађе, наводно "претукла жена Марија".

Фото З. Јовановић

Политичар Чедомир Јовановић, десетак дана раније, потукао се, наводно са супругом, "због ручка, односно грашка који није био вољан да једе". Зет познате тиктокерке Уки Кју претукао је жену, Наташи Беквалац муж је нанео повреде...

Све чешће се на листи жртава, али и насилника налазе имена познатих личности о којима таболиди и многи портали, готово из часа у час, брује на "сва звона". Чињеница је, међутим да се свакодневно полиција, тужилаштва и судови, сусрећу са разним облицима насиља у породици када је обичан свет у питању, а о чему јавност баш и не зна много.

Овим проблемом, покушавајући да га реши, а пре свега заштити жртве, годинама се бави Друго основно јавно тужилаштво (ОЈТ) у Београду, односно посебно Одељење у оквиру ове институције. Тијана Ле Ру, заменик тужиоца Другог ОЈТ, у разговору за "Новости" појашњава:

- Насиље у породици је понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно стање или спокојство другог члана. То је појам, који се обично везује за насиље међу супружницима, али такође се односи и на ванбрачне партнере, насиље према деци, родитељима или другим сродницима.

Фото З. Јовановић

Наша саговорница каже да је у питању "феномен" који је присутан у свим земљама света и свим културама, па и код нас.

- Насиље је присутно код свих људских раса, етничких, верских и политичких и сексуалних опредељења, друштвених и културних нивоа и полова. Појављује се у разним облицима и може бити не само физичко, већ и сексуално, економско. Насилници могу бити високообразовани људи, познате јавне личности, али и обичан свет, као уосталом и њихове жртве. Дакле, нема правила - каже наша саговорница.

Говорећи о раду Другог ОЈТ, Ле Ру наводи да је Одељење за борбу против насиља у породици, специјализовано и за друга кривична дела против брака и породице, попут одузимања малолетника, запуштања и злостављања, кршења породичних обавеза, а у којима су жртве деца или чланови породице који нису у стању да се сами старају о себи.

- С обзиром на то да је наше Тужилаштво надлежно за подручја Чукарица, Раковица, Вождовац и Гроцка, односно за територију на којој живи око пола милиона становника у Београду, Одељење је подељено на четири подгрупе по наведеним општинама - каже Ле Ру.

- У оквиру Одељења и подгрупа одржавају се редовни састанци и сарадња са осталим тужилаштвима, надлежним полицијским станицама и Градског центра за социјални рад (ГЦСР). Само у септембру месецу одржано је 17 састанака, донето 890 планова заштите и подршке жртвама и изречено 54 хитне мере забране приласка, комуникације или удаљења из стана. Тако, на пример, само за општину Чукарица, од почетка године до данас, било је 27 предмета за насиље, у којима је на предлог Тужилаштва, окривљенима одређен притвор.

Фото З. Јовановић

Тијана Ле Ру напомиње и да је, у не тако малом броју случајева насиље у породици извршено од стране неурачунљивих особа, односно оних који болују од неке душевне болести, привремене поремећености и да се тада води посебан поступак пред судом, а на основу предлога Тужилаштва за изрицање обавезне безбедносне мере психијатријског лечења на слободи или у здравственој установи:

- За поступање са оваквим особама нарочито је важан протокол који је наше Тужилаштво закључило са Клиником за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" у Београду, а по којем се оне у одређеним случајевима, смештају на клинику ради вештачења. Конкретно, недавно је један поступак окончан доношењем решења о изрицању мере обавезног лечења у здравственој установи за окривљеног Ж. Р. који је вршио насиље над својом мајком. Пре тога, у више наврата жена је МУП пријављивала насиље, али касније, током поступка, није желела да сведочи против сина. Ипак, након последње пријаве и великог страха и њеног захтева да буде смештена у Сигурну кућу, наше Тужилаштво успело је да у поступку пред судом докаже да је кривично дело извршено, а окривљени за којег је утврђено да је због душевне болести неурачунљив, смештен је у одговарајућу установу ради лечења.

Наша саговорница наводи и то да сваки од случајева везаних за насиље у породици на којем је професионално "радила" и саму, како каже, веома дирне.

- Веома ме је дотакао случај дечака који је био жртва насиља и дугогодишњег злостављања од очуха - каже наша саговорница.

- Наиме, грађанин је пријавио полицији да се у аутобусу једна особа насилно понашала према тринаестогодишњаку. Наша група дала је налог да се испитају све околности случаја, полиција је обавила разговоре са очевицима, обављена је процена и у ГЦСР, а дечак је са мајком позван на разговор. Након прикупљених свих обавештења утврђено је да је очух, иначе алкохоличар, годинама злостављао пасторка, али и да мајка, иако је све знала, никада није пријавила насиље, нити сина водила код лекара због повреда које је задобијао, а дечак никоме није причао о свему што пролази, јер није имао подршку породице. На крају, против Д. М. је покренут поступак и очух је измештен из места пребивалишта, али је на несрећу, мајка и даље наставила контакт са њим и он је повремено долазио у кућу.

Међутим, убрзо се догодио нови инцидент, па је Д. М. одређен притвор, а касније је и осуђен на затворску казну и изречена му је и мера обавезног лечења од алкохолизма.

Малолетни Л. Б. смештен је у хранитељску породицу, што је поред оцене наше групе, као и ГЦСР, била и његова жеља.

Тијана Ле Ру, Фото З. Јовановић

ЕДУКОВАТИ И ОСНАЖИТИ

ТИЈАНА Ле Ру посебно наглашава да је јако важно радити на едуковању и оснаживању жртава за пријављивање насиља у породици, али и за учествовање у кривичном поступку:

- Проблем је што велики број оштећених и сведока током поступка искористе своје законско право да не сведоче. Углавном је реч о супружницима или сродницима, што у већини случајева, услед недостатка других доказа, онемогућава даље вођење кривичног поступка.

Ипак, у пракси има примера где је, и поред ускраћивања сведочења, Тужилаштво успело да докаже да је кривично дело извршено, те су донете осуђујуће пресуде.

ПРОГОН И НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

КРИВИЧНИ законик садржи као кривично дело и "прогањање" које се гони по службеној дужности од стране надлежног ОЈТ.

- Одређено је неколико радњи овог кривичног дела које нека особа предузима у току одређеног временског периода - објашњава наша саговорница.

- То су праћење, успостављање непосредног контакта или путем средстава комуникације, а све ради физичког приближавања. У пракси, прогањање се огледа у великом броју позива на фиксни или мобилни телефон, СМС порукама или преко друштвених мрежа, садржај, карактер и све што може створити узнемирење особе којој се, противно њеној вољи шаљу.

Важно је да жртва доказе сачува и пријави полицији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације