ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ ХОЋЕ ДА СЕ ОСЛОБОДЕ МЕДИЈА И ЦЕНЗУРЕ: Штампа ствара имиџ бренда, тв је за дуго гледање, а интернет доноси брзе информације

ИСТРАЖИВАЊА показују да старији грађани чешће гледају телевизију, а да више од трећине младих уз телевизоре проводи по пет сати.

Фото: М. Анђела

Дневне новине читају старија и образованија популација, док чак 85 одсто радно способног становништва користи интернет.

А, да ли се телевизије, дигитални и штампани медији обраћају истој публици само кроз различите канале, и каква су њихова очекивања од различитих медија, било је речи на јучерашњој панел-дискусији "Дигитални медији у Србији", коју је у "Прогресу" водила Андријана Нешић, помоћник главног уредника Компаније "Новости" за дигитална издања. У разговору су учествовали Предраг Курчубић, генерални директор Ipsos Strategic Marketinga, Марко Стјепановић, главни уредник "Блица" и уреднички директор дигиталних издања, Нина Аралица, директор свих дигиталних издања Alo Media System д.о.о. и Тамара Велковски, директор дигитала за Б92 и Прву ТВ.

Foto: Фото: М. Анђела

POGLEDAJ GALERIJU

- Публика у Србији, могло би се рећи, показује помало шизофрено понашање и тешко је утврдити шта очекују од ког медија. Од сваког канала траже нешто друго и другачије - запазио је Стјепановић. - Гледаоци телевизије имају другачија очекивања од оних који информације траже на интернету. Постоји сличност између дигиталних и штампаних медија, али насловна страна новине има магијско дејство на јавност. Скоро све телевизије имају преглед штампе, док нико нема преглед сајта. Принт ствара имиџ око бренда, интернет нуди брзе информације, док се телевизија дуго гледа. Ретко ко ће погледати двочасовну емисију на интернету, док их многи радо гледају на телевизији која не тражи пуну пажњу.

Велковски сматра да телевизијска публика очекује квалитетнији садржај, од онога што јој се често нуди на интернету, а Аралица каже да је потребно да се смисли начин како да се привуче млађа публика, која није заинтересована за медијске апликације на интернету.

- Боље је прилагодити се, него мењати читалачке навике публике - мишљење је Стјепановића.

На медијском небу Србије постоји скоро 2.700 регистрованих медија.

- Много нас је - каже Аралица. - На нама је да се изборимо за поверење читалаца. Велики је проблем то што имамо масовну производњу истих вести. На различитим сајтовима читамо исте вести, чак и са истим словним грешкама.

Учесници дискусије говорили су и како су се мењале навике читалаца у провим месецима пандемије, каква је улога медија била у јеку те кризе и на основу којих критеријума су бирани текстови који ће бити пласирани. Док су информације о корони биле непознате, користили су здрав разум и филтрирали информације.

- Украјинска криза не занима много наше читаоце, јер животи наших људи нису угрожени - каже Предраг Курчубић. - Више се интересују за последице које се њих тичу, а то су вести о поскупљењима и друге економске теме.

Стјепановић је истакао да су читаоци од почетка сукоба у Украјини заузели став:

- За разлику од короне која није делила читаоце, украјинска криза је поделила и медије и публику. Колико ће који текстови бити читани зависи од уређивачке политике, а криза је утицала на низ животних околности и људи су постали забринути за своје економско биће.

Током дискусије говорило се и о томе како ће се дигитални медији мењати у наредном периоду и да ли ће уопште доживети трансформацију, хоће ли моћи да буду независни од друштвених мрежа и гугла, или ће остати у подређеном положају. Шта ће публика дигиталних медија тражити у будућности - текст, слику или видео? А, трендови се мењају: од Фејсбука смо дошли до "ТикТока" који је постао "гугл млађе генерације".

- Друштвене мреже ће покушати да се ослободе од медија - уверен је Стјепановић. - "ТикТок" је затворен систем и никакав садржај не може да се "сели" одатле. Судбина медија је неизвесна све док сами не смисле иновације.

ЦЕНЗУРА НА ИНТЕРНЕТУ

КАО проблем у извештавању о рату у Украјини, Аралица је навела цензуру на интернету:

- Већа слобода постоји на телевизији и у штампаним медијима, док у дигиталним медијима мора да се води рачуна како се и шта пише.

Препоручујемо

Др Новости

0 0

ЛОША НАВИКА НАКОН БУЂЕЊА: Ово никако не треба да урадите

17. 10. 2022. у 12:30

Србија

0 0

ИНТЕРНЕТ У СЛУЖБИ ОБРАЗОВАЊА: Стручно у савршавање просветних радника у Параћину

15. 10. 2022. у 17:29

Друштво

0 0

ПОПЕ ИЛИ ОЧЕ? Како треба да се обратимо свештенику

18. 10. 2022. у 09:35

Познати

0 0

ПОКОРИЛА ЕВРОПУ: Како је Иво Андрић спасао нашу глумицу - лепотицу трагичне судбине

17. 10. 2022. у 08:25 >> 21:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације