ВРЕМЕНСКА КАПСУЛА ИЗРОНИЛА ИЗ IX ВЕКА: Археолози на локалитету Орловине открили важне материјалне трагове из баштине кнезова Властимировића

АРХЕОЛОЗИ су открили "преднемањићку временску капсулу" из 9. века у остацима монументалне владичанске цркве на највишем нивоу огромног ромејског града из 6. века који се простирао лепезасто на 30 хектара с врха брда Орловине до обале Дрине у Малом Зворнику!

Темељи епископског храма на Орловинама, Фото Б. Субашић

Нова открића на вису који контролише окуку Дрине показују моћ српске држава која је у време кнежева Властимировића контролисала најзначајнији стратешки правац који је од античких времена повезивао Панонију са Далмацијом.

Резултати ископавања су тако потврдили писана сведочанства цара Константина Порфирогенита о простирању преднемањићке "крштене Србије" на територији римске провинције Далмације, али и његове тврдње да је христијанизација Срба почела још у 7. веку, у време цара Ираклија.

- Када смо скинули дебели слој вишевековног шута са пода огромног ромејског храма дугог 32 метра и широког 24 метра неочекивано смо у тлу, у десном западном углу наоса цркве пронашли гроб у којем је сахрањен угледни српски ратник о чијем статусу сведочи најбољи мач тог доба и опрема који су били покопани са њим. Дијагонално од овог гроба, уз саму олтарску преграду, сахрањена је девојчица за коју знамо да је припадала породици из елите тог српског друштва по накиту који је пронађен. Карактеристични прилози из њихових гробова су нам омогућили да време сахрањивања датујемо у 9. век, столеће раније од времена за које смо раније претпостављали да је на Орловинама формиран српски град - каже археолог Драган Ћирковић, руководилац теренских истраживања која се изводе под покровитељством ваљевског Завода за заштиту споменика културе.

Foto: Зидане гробнице испод храма, Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Археолози су тако неочекивано добили материјалне доказе да је Србија у доба Властимировића била христијанизована, још пре мисије Ћирила и Методија. На то је до сада указивало само писмо папе Јована Седмог упућено 872. кнезу Мутимиру Властимировићу, којим га обавештава да треба да се подреди обновљеној Панонској архиепископији у Сирмијуму, јер су њој Срби одраније припадали.

Истражујући Орловине од 2013. године, археолози су откривали у дубљим слојевима остатке великог византијског утврђеног града, који су у највишем делу били покривени новијим масивним српским одбрамбеним зидовима и јарковима. Пронађени су и алати и оружје из преднемањићке епохе и, с обзиром на карактер налаза, археолози су претпоставили да се на Орловинама налазило значајно војно утврђење из 10. века, доба кнеза Часлава.

Откриће српских гробова из 9. века у тлу епископске цркве и карактеристичног посуђа за свакодневну употребу, који су открили постојање цивилног насеља Срба око храма, показали су научницима другачију слику.

- Огромна црква је урушена у време најезде варвара у 6. веку када су из града побегли Ромеји. Срби који су желели да у 9. веку сахране покојнике у њен оригинални под морали су да копају кроз тристагодишњи шут, а то се не ради случајно. То сведочи да су они били хришћани и да су поштовали посвећени простор храма и у његов наос сахрањивали само припаднике елите. Оба гроба су опљачкали вековима пре ископавања људи који су знали ко је ту сахрањен и богатство прилога. Из гроба ратника су однели драгоцени мач и највероватније мамузе, које су сахрањиване са ратницима, али су срећом оставили појас чији су нам делови били довољни да схватимо да је реч о личности великог значаја.

Крадљивци су однели и накит од племенитих метала који је вероватно био у дечјем гробу, али и преостала огрлица од мозаичких стаклених перли и карактеристична минђушица недвосмислено су указивали на српску девојчицу високог рода. Храм са гробовима се налази изван српских бедема, што сведочи да је реч о цивилном насељу. Тај град "крштене Србије" који живи од 9. века технички испуњава услове да буде један од седам српских градова које помиње цар Константин Порфирогенит - каже Ћирковић.

Гробни прилози слични овима са Орловина проналажени су раније случајно на простору од Цетине до Скадра, у долини Неретве, Босни, Подрињу, уопште целом простору где су живели Срби по наводима Константина Порфиргенита, али никада до сада није било археолошког контекста који би недвосмислено потврдио о томе да је реч о Србима, а не неким другим Словенима. Открића на Орловинама донела су прекретницу.

- И франачки анали, старији од Порфирогенитовог списа сведоче да Људевит Посавски бежи из Паноније "код Срба који су народ који држи велики део Далмације", али једини српски град из Порфирогенитовог списа који је несумњиво лоциран су Соли, данашња Тузла, која није близу Паноније. Делује вероватније да је побегао у овај град на Орловинама коме не знамо име, али знамо захваљујући археологији да се налазио на простору "крштене Србије". Њено становништво је у мирном 7. и 8. веку живело по низијама, а затим је почело да се повлачи ка старим високим утврђењима због најезди Бугара, Франака и Угара. Град на Орловинама налази се на изузетно важном стратешком правцу који је међу првима био угрожен ратовима, па се угрожено становништво из Подриња овде највероватније повлачило од почетка 9. века, у доба Властимировића, а град је задржао изузетан значај све до рата кнеза Часлава са Угарима, који је започео на Дрини, а окончао се његовом смрћу на Сави. Орловине, хипотетички, заиста испуњавају услов да буду један од седам великих градова преднемњићке Србије. Одговор на то могу дати само даља истраживања - каже доцент др Дејан Радичевић, који је први започео археолошка истраживања на Орловинама, а сада је консултант екипе ваљевског Завода која руководи ископавањима.

ЛОВЦИ НА МОШТИ

АРХЕОЛОЗИ су открили да се међу зидине наоса зарушене цркве населила необична група људи у 6. веку, непосредно пошто су из града побегли Ромеји. У црквеном броду подигли су колибе и огњишта, што значи да нису осећали хришћанско страхопоштовање према храму.

- Постоји могућност, на основу писаних историјских сведочанстава из тог времена, да је реч о екипи варвара "дивљих копача" које су ангажовали црквени великодостојници у егзилу да за награду ископају мошти, а они су се успут бавили скидањем и продајом црквених украса и пљачком гробова. На то указују и опустошене византијске гробнице из времена када је у цркви живела та необична група људи - објашњава Драган Ћирковић.

ВЕЛИКИ МАЛИ ЗВОРНИК

ОПШТИНА Мали Зворник је, за разлику од много већих и богатијих, напрегла све снаге и сакупила средства за конзервацију локалитета Орловине.

- Наша општина сматра да је очување баштине и њено представљање не само у домену културе и туризма, већ питање нашег опстанка. На тендеру је изабран извођач који ће конзервирати остатке монументалне цркве и уредити велика шетна стаза на простору града са видиковцима према Дрини и Зворничком језеру - каже Јефта Марковић из Туристичке организације Малог Зворника.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ТРАГАЈУ ЗА ТАЈНАМА ПРАЧОВЕКА ИЗ СИЋЕВАЧКЕ КЛИСУРЕ: Рад о истраживањима археолога, објављен у научном часопису о људској еволуцији

08. 02. 2022. у 12:19

Друштво

1 7

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА У АТАРУ РАТИНЕ КОД КРАЉЕВА: Пронађене земунице и надземне куће (ФОТО)

08. 12. 2021. у 11:36

Панорама

0 2

ОТКРИЋЕ У СВЕТОЈ ЗЕМЉИ: Нађени докази о великој бици која је уследила после библијског чуда

25. 11. 2021. у 00:05

Србија

0 12

ЕКСПЛОЗИЈА 1941. ПОМЕРИЛА ТЕМЕЉЕ: У Смедереву пронађене кости старе пет векова и остаци срушених кула

09. 10. 2021. у 08:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације