МАЛОЛЕТНИ АЛЕКСАНДАР ПРЕУЗИМА ВЛАСТ: Млади краљ је врло брзо показао да је недоследнији и од свог оца екскраља Милана

УСПОН Живојина Мишића у служби и успешно напредовање имало је узлазну линију од завршетка припреме за генералштабну струку до мајског преврата 1903. године.

ОСОРНОСТ Краљ Александар није умео да негује блиске односе са официрима, Фото "Википедија"

То је био период великог преображаја и модернизације српске војске који је започео краљ Милан одмах после завршетка другог рата против Турске. У том преображају војске Мишићев удео је веома значајан. После успешно завршеног течаја за генералштабну струку, преведен је 1891. у звање генералштабног официра. Крајем фебруара 1892. године положио је испит за чин генералштабног мајора. За тај испит пријавио је из историје ратова четири ратна похода Наполеона Бонапарте: рат у Италији против Аустрије и Венеције 1796. и 1797, затим рат против Аустрије 1805, рат против Русије 1812. и рат против IV европске коалиције 1814. године (Енглеска, Русија, Аустрија, Пруска, Шведска и друге).

Када је испитивачу потпуковнику Димитрију Цинцар Марковићу, иначе веома способном официру, саопштио да је за студију изабрао, сем осталих Наполеонових ратова, и рат 1814. („рат народа“), упитао га је: „Откуд баш тај рат да изаберете?“ Мишић је одговорио: „Допао ми се као веома компликован“. Оваквим избором тема за испит, Мишић је испољио тежњу за дубоким понирањем у проучавању најсложенијих ратних подухвата у дотадашњој ратној историји света.

Вероватно је да је тај интерес за сложене ратне битке стекао под утицајем Радомира Путника, под чијим је руководством завршио генералштабну припрему, припремао се и полагао испит за чин капетана и мајора пред Комисијом којом је такође председавао Путник. Том приликом Путник је запазио изразиту војничку обдареност кандидата, што је свакако било од великог значаја за њихове међусобне односе и доцније уздизање Мишића на високе командне положаје управо под утицајем и на захтев Путника у време балканских ратова и Првог светског рата.

ПРЕ УНАПРЕЂЕЊА у чин генералштабног мајора, постављен је за начелника штаба Шумадијске дивизијске области у јуну 1892. године. У пролеће 1893. године догодиле су се крупне промене на управи земље. После смрти генерала Косте С. Протића, намесника малолетног краља Александра, избио је сукоб између радикала и либерала око избора трећег намесника. По наговору свога оца, који је после абдикације живео у иностранству, краљ Александар је 1. априла 1893. године збацио окрњено намесништво и прогласио се пунолетним.

Тај насилни акт припремљен је на веома лукав начин. По савету Лазара Докића, који му је био главни помагач у припремању преврата, позвао је намеснике, министре и официрски кор у двор, а трупама престоничког гарнизона и жандармерији наредио да запоседну Министарство спољних и унутрашњих дела, управу града и телеграф и опколе зграду Народне скупштине и куће намесника и министара, па кад је добио извештаје да је све то урађено по плану и без проблема, подигао је здравицу и саопштио присутнима у двору да је узео сву власт у своје руке.

Намесници су се успротивили краљевом поступку, али он их је задржао у двору, обишао касарне у гарнизону и узео заклетву од престоничких трупа и тако намеснички протест обесмислио. За председника Владе именовао је Лазара Докића, кога је ускоро заменио радикалским прваком генералом Савом Грујићем. Пошто је погазио споразум који је направио са радикалима о одстрањивању краља Милана из земље, одобрио је да се његов отац врати у земљу, па је радикалска влада поднела оставку. Тада је Александар образовао „неутралну“ Владу Ђорђа Симића.

Све су то били видљиви знаци да се млади владар неће држати оног начела које је изрекао на крају своје прве беседе пред Народном скупштином: „Да живи слободна уставна Србија!“ То је, међутим, била крилатица која чак ни у часу када ју је изговорио, узимајући сву „власт у своје руке“, није била примерена свом садржају, јер је власт узео на неуставан начин. Вероватно му је саветовано да се на такав начин представи јавности да покаже да ће се, за разлику од свог оца, строго држати Устава како би дворски удар прошао без отпора.

МЛАДИ краљ је ускоро показао да је недоследнији чак и од свог оца. По преузимању владарских прерогатива, дозволио је да се екскраљ Милан, који се годину дана после абдикације, 1889. године, одрекао српског држављанства и настанио у Паризу, врати у земљу. Потом је убрзо увидео да му либерални Устав из 1888. године, у чијој је изради учествовао краљ Милан и прокламовао га под притиском радикала, представља сметњу за његову аутократску управу. Прво је сменио Симићеву ,неутралну“ владу и за новог председника Владе поставио још конзервативнијег политичара Светомира Николића. Затим је 9. маја 1894. године суспендовао Устав од 1888. године и вратио на снагу намеснички Устав из 1869. године. То је био други државни удар на самом почетку десетогодишње владавине  краља Александра, која је била обележена свакојаким кризама и аферама, и која је насилно окончана крвавом драмом у мајком преврату 1903. године.

Када је краљ Александар самовољно уклонио крње намесништво, прогласио се пунолетним и преузео краљевску власт у своје руке, Мишић је био начелник Штаба Шумадијске дивизијске области. У два сата ноћу примио је депешу о дворском преврату и одмах је однео команданту потпуковнику Михаилу Срећковићу. Према Мишићевом предлогу потпуковник Срећковић је депешу прочитао пред стројем крагујевачких трупа и на крају узвикнуо: „ Да живи Њ В. Александар и краљевски дом!“ Све подручне јединице су депешом обавештене о променама на престолу. Никакве реакције у војсци није било.

ИСТЕ године Мишић је постављен за команданта 7. пука и краљевог ађутанта са четворицом других официра и двојицом краљевих ордонанса. Први ађутант потпуковник Илија Ћирић је за време пријема у двору новоименованих ађутаната и ордонанса упозорио их је да је Краљ млад, па их је саветовао да, ако би се код неких од њих Краљ распитивао за поједине официре, да ни у којој прилици ништа рђаво не говоре ни за једног официра, јер би краљ, као млад човек, то запамтио, што би од тога могле да настану велике неприлике. Мишић се ускоро уверио колико је био користан савет потпуковника Ћирића коме су, очигледно, биле добро познате склоности људи да праве интриге и подметања. На повратку са првог путовања по источној Србији, краљ Александар је са свитом остао на преноћишту у Смедереву у хотелу „Код Лава“. Пењући се уз тепениште позвао је Мишића у свој апартман.

Кад су ушли у собу, краљ је закључао врата и под заклетвом затражи о да му каже да ли је истина, како му је дојављено, да је командант Шумадијске дивизијске области потпуковник Срећковић, када је добио депешу да је преузео власт, згужвао депешу, згазио је, пљунуо на њу и грдио Обреновиће. Мишић је све то енергично демантовао и испричао како су он и потпуковник Срећковић поступили по пријему депеше. Краљ му је поверовао и пред њим поцепао спремљени указ којим је потпуковник Срећковић стављен у пензију.

Не дуго затим, сличну лажну доставу краљ је добио и о министру унутрашњих послова Светозару Милосављевићу о неким његовим тобожњим неправилностима које је чинио у Гроцкој. Краљ се опет обратио Мишићу питајући га да ли познаје господина Милосављевића. Он му је одговорио да му је господин Милосављевић био професор опште историје у Крагујевцу и да га познаје као честитог, правичног и енергичног човека. Краљ му тада није поверовао и приметио да добро не познаје људе. Али му је ускоро, за време шетње у Београду, признао да се и сам уверио у честитост министра Милосављевића.

НАДОБУДНИ ВЛАДАЛАЦ

НАДОБУДНИ краљ Александар није умео, за разлику од краља Милана, да негује блиске односе са официрима са којима се његов отац дружио као  са својим ратним друговима. Краљ Милан је знао већину официра по имену. На војску је гледао као на ослонац своје неогранитене власти. Његов син, који је преузео власт на веома лак начин, уобразио је да је он сам себи довољан и да га нико не може збацити „из седла“ у коме се удобно осећао, па се већ на самом почетку своје владавине замерио политичким странкама и официрима, па чак и кућним пријатељима.

 СУТРА: ЖИВОЈИН МИШИЋ СВЕДОК ДВА ИСТОРИЈСКА ДОГАЂАЈА 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ОФИЦИРИ ОД ПЛАТЕ НИСУ МОГЛИ ДА КУПЕ УНИФОРМЕ: У школи гађања аустријске војске у Бруку Живојин Мишић је постизао најбоље резултате

29. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

У РАТ СА БУГАРСКОМ ИШЛИ КАО НА СВАДБУ: Јован Ристић, председник владе, претио краљу да ће га убити због бекства са фронта

28. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

БЕЧ ГУРА МИЛАНА У ОПАСНУ РАТНУ АВАНТУРУ: Краљ после мобилизације није саопштио војсци против кога ће се водити рат

27. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ПРВИ ОФИЦИРСКИ ЧИН БУДУЋЕГ ВОЈСКОВОЂЕ: У време рата са Турском Бизмарк је подстрекивао Аустрију да с војском упадне у Србију

26. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације