ЗА 75 ДАНА ПОБИЛИ 35.000 ЦИВИЛА: Тамну страну оличава злогласни генерал Франц Беме, а светлу Диана Будисављевић

У ИСТОМ простору где је, у фебруару 1946, суђено највишим официрима Вермахта за ратне злочине почињене на тлу Југославије у Другом светском рату (зграда Кинотеке у Узун Мирковој улици у Београду), у среду је премијерно за српску публику, први пут ван Аустрије, приказан филм "Два лица рата" Зорана Добрића, у продукцији аустријске државне телевизије ОРФ.

Фото: Архива

Прво лице рата је црно и симболизује га генерал Франц Беме, којег је Хитлер лично поставио за главнокомандујућег окупационом зоном у Србији и који је за само 75 дана командовања одговоран за стрељања готово 35.000 људи. Друго лице је бело, лице Диане Будисављевић, која је спасла хиљаде српске деце из усташких логора у НДХ.

Мало се зна да су масовна стељања у Србији 1941. махом починили Аустријанци, којих је било око две трећине у командном и војном кадру Вермахта на овом простору. Учествовали су у стрељањима у Крагујевцу, Краљеву и Драгинцу, где је убијено више од 3.000 људи, од чега 305 деце до 10 година. Само Само у Цикотама њих 183!

Зоран Добрић, Фото приватна архива

- Генерал Беме је постављен за главнокомандујућег по личном Хитлеровом наређењу, јер се знало колико мрзи Србе још од Првог светског рата - каже за "Новости" аутор Зоран Добрић, новинар и истраживач ОРФ. - Беме је потписао наређење о одмаздама: 100 Срба за једног убијеног војника Вермахта и 50 за рањеног. Одмах је позвао саборца из Првог рата, команданта 342. пешадијске дивизије Валтера Хингхофера, који стиже из Француске у Шабац. Дотле су на том подручју ангажовани трећепозивци, а сада млади Аустријанци.

Фото: Архива

Око Лознице четници и партизани су заједно формирали прву велику слободну територију у Европи, коју је требало уништити. Стрељања по Бемеовом наређењу крећу у Шапцу 11. октобра: убијено је више од 800 Јевреја и око 100 Срба и Рома. Снаге Вермахта иду према Крупњу, а код моста на Јадру дочекују их паљбом четници. Код једног убијеног борца нађена су документа (туђа) из којих се види да је из села Јаребице код Драгинаца. Освета је страшна!

- Војници су ишли у три реда, у првом су били пушкомитраљесци, у друга два наоружани пушкама. Пуцали су у ходу на све што мрда. Број убијених је далеко премашио 3.000, али никада није утврђен, јер су се ту, бежећи пред војском из Шапца и Лознице, склониле и српске избеглице из Босне - прича Добрић.

Фото: З. Добрић

Људи из околних села намамљени су да дођу у Драгинац по немачка документа. Затворени су у школу, цркву и по приватним кућама и у групама извођени на стрељање.

Миодраг Јоксимовић имао је 12 година, његова сестра 17. Последње сведочење дао је за Добрићев филм. Војници су њега и сестру нашли у подруму. Њу су убили, а њему  је метак пробио вилицу. Мислећи да је мртав, отишли су. Нека девојчица га је нашла и на леђима однела до другог села.

- Аустријанци су се некако "провукли", јер су овде војнике Вермахта звали Швабама, па се мислило да су сви Немци. Овај филм је први случај да се у једној западноервопској земљи говори о ономе што се дешавало на територији Србије и НДХ, а да то говори "неко трећи" - каже Добрић, и додаје да у последњих 33-34 године у Аустрији није суђено ниједном бившем нацисти за ратне злочине, а откривено је више њих. Ипак, за време Другог светског рата било је и Аустријанаца који су се противили нацистима и завршили у концентрационим логорима, попут Маутхаузена и Аушвица.

Фото: Архива

Када је реч о хуманој страни, иза које стоји Диана Будисављевић, много тога је познато. Ипак, Добрић открива да је она морала да се венча са Јулијом Будисављевићем по други пут 1941. у загребачкој цркви Светог Марка, по католичким обичајима, иако су се 1917. венчали у Инсбруку. То показује колико се плашила, па ипак се жртвовала.

Помиње, такође, имена нациста који су јој помогли у спасавању српске деце. Идентитет извесног господина Хекера никада није откривен, а помогао јој је да спасе све људе из воза коју су Аустријанци вратили усташама као радно "неупотребљиве". Међу њима је било 400 деце.

Фото: З. Добрић

Аустријски гроф фон Коцијан био је Диани веза до Аустријанца , војног изасланика Вермахта у Загребу, генерала Глеза Хорстенауа. Управо су њих двојица ургирала код злогласног Славка Кватерника, ратног друга из Првог рата, да убеди сина Диду да Диана добије дозволу за спашавање.

- Извршен је притисак и на Степинца и Павелића, па је после тога и Каритас почео да удомљава децу, уз усташку пропаганду да су их родитељи оставили - каже Добрић.

"Два лица рата" биће приказана на нашој националној телевизији 7. октобра.

Препоручујемо

Друштво

0 4

КО ЈЕ СЛОМИО КИЧМУ ВЕРМАХТА? Искрцавање у Нормандији убрзало крај Хитлеровог Трећег рајха и спречило избијање Црвене армије на Ла-Манш

06. 06. 2022. у 17:56

Друштво

1 1

НАЦИСТИЧКИ ПИР У ПАНЧЕВУ ПРЕДСТАВЉЕН КАО ВЕШАЊЕ У РУСИЈИ: Историчар Милан Радановић открио потресну фотографију на интернет аукцији

23. 04. 2022. у 16:05

Регион

0 24

УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ И У УКРАЈИНИ: Сведочанство о Павелићевим легионарима који су уз Вермахт јуришали на Совјете

14. 03. 2022. у 08:30 >> 08:31

Друштво

2 4

СИН ОЦА ДОСТОЈНО САХРАНИО ТЕК ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Судбина четника кога су са још 32 родољуба Немци стрељали на Опленцу

30. 05. 2021. у 10:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације